Negde sam pročitala, da skoro sva ljudska bića imaju sposobnost zaljubljivanja. Shodno tome, kada sam pitala Siri moju Apple pomoćnicu: da li me voli, vešto je izbegla odgovor. Nakon toga sam je pitala da li je zaljubljena u mene. Jelte prvo ide zaljubljenost pa ljubav, ako se ljubav desi?! Odgovor je opet bio izbegnut. Šta se zbiva kada nam se to dogodi i u ovozemaljskom životu? Da li stvarno nakon zaljubljenosti dolazi ljubav ili izbegavanje odgovora? Da li u današnje vreme ljudi uopšte znaju šta se dešava kada se roze naočare oboje transparentnom realnošću u momentu kada na scenu stupi život? I pre svega šta se desi kada se leptir iz stomaka zalepi za sijalicu života?
Da se vratimo na početak
Da se vratimo na početak. Neka prvi baci kamen onaj koji nije sedeo, recimo, na krovu neke zgrade po zvedama obasjanoj noći i video osobu pored sebe u reči zauvek, ah kako je lep/a, kako je slatka. I vicevi koji su mi oduvek bili glupavi mi teraju suze na oči, ali kako bi nam se zvali sin i ćerka. Bože i taj miris i ta energija. Dopisivanja 24 časa dnevno. Da, baš ta poruka vam je ulepšala dan iako ste u minusu na računu koji više ni bogati ujak iz Australije ne može da pokrije. I zašto vam niko nije rekao da je fudbal tako zanimljiv sport??? Pa vi da ste znali koliko je stravaaa to kotrljanje lopte gore-dole, koje traje „samo“ 90 minuta, a ponekad i više od toga, vi biste možda otišli u Katar na Svetsko prvenstvo! Ah, a kako su mu divni drugovi? Preslatki su! Iako u tom momentu ne kapirate zašto su baš uvek leš pijani i teturaju po pabu dok gledaju SPORTSKI događaj. Zar ne bi možda sudeći po šlaufima oko struka trebali da malo potrče, za loptom… Ali, ne, ne, on je tako sladak, te oči boje lešnika, kako vas samo gledaju…
Naravno vaši prijatelji imaju razumevanja, jer vi ste zaljubljeni!
Ne postoje više kartanja u subotu, pozorišta u sredu, dugogodišnji teniski termin je na pauzi. Vi imate seks bar tri puta dnevno, između toga maštate o istom. A oko toga ste sa rukom u ruci opijeni jedno drugim. Takođe, ti isti prijatelji jednim tugaljivim pogledom na vas, nemaju srca da vam kažu da im se na prvom upoznavanju vaš novi omiljeni lik iz bajke i nije baš toliko dopao! Nekako im je lepše da gledaju vaša 32 zuba koji osvetljavaju prostoriju nego da vas pitaju da li je lupanje u rame nakon 16 piva baš toliko neprimetno, da li ste primetili da govori „brate“ vama koja ste pored njega u mini suknji i da definitivno nema pojma da se sushi jede štapićima, dok neprestano „pojačava“ wasabi kao da je urnebes.
Ne, vaši prijatelji će za njegovu masnu stomačinu reći da je „klasičan primer hedonizma“, za njegovu dronjavu majicu da je „čovek hipster“, a za iznajmljen stan „čovek ne robuje materijalnom, pobogu da mu treba stan kupio bi ga na kredit“ Verujte pored mojih prijatelja, neprijatelji mi stvarno nisu trebali. Bože, kakvim su sve oni pridevima čašćavali moje nesrećne izbore.
Životna iskustva
Nego, životna iskustva su me naučila, a i gore navedene prijatelje, da kada je osoba u fazi hormonskog ludila ili ĆUTITE i klimate glavom ili vešto protumačite šta treba da hvalite. Jednostavno je. Šta god da pokušate da uradite u fazi slepila neće uroditi plodom. Ne brinite, stručnjaci kažu, a ja već možda sa svim svojim ukroćenim leptirićima mogu biti i magistar, stanje zagubljenosti najčešće traje 18 meseci. U ovu računicu ne ubrajam preljubnike. Oni imaju bar još toliko vremena. Ipak, stalno su u enigmi, nedostajanju, nemanju, požudi i htenju. Ah da, preljubnici su posebna vrsta za koju bi mi trebala stručna konsultacija za tekst. O njima bih mogla ispisati knjigu. Jer oni su večno nesrećno zaljubljeni u osobu sa kojom nisu. A tako bi bili srećni baš sa tom koju ne mogu da imaju! Jer božemoj planetu će prekriti mrak, ako oni pođu za srcem svojim. Aha, a zašto? Možda zbog toga što matematički tačno znaju da je ljubav nešto drugo, a da ožderavanje dopaminom i oksitocinom može dovesti samo do mučnine, a već su sve to jednom prošli.
Na našu veliku nesreću u ovo brzo vreme u kom živimo, moja procena je trećinu od toga, dakle šest meseci. Zašto kažem nažalost, pa zato jer je isuviše lepo. „Blažen u neznanju“ je pravi izraz! Ko nam brani da saznamo ili spoznamo? Hmmm lako pitanje, ali je težak odgovor!
Zaljubljenost mami na sve
Dakle, zaljubljenost mami na sve, a ne obećava NIŠTA. Ljubav je realno sagledavanje prihvatljivih mana partnera, pripadanje i strast. Kada prođe period dopamin+oksitocin, nastaje ljubav! Iz mojih silnih srljanja, iz sada već potpuno jasnih očaja, sam naučila da očaj smrdi kao jeftin parfem! Samoća nije precenjena nego potcenjena. Neophodno je neko vreme biti sam. Jer samo u tom momentu, na sve načine možemo upoznati sebe! Svi mi koji smo bili u dugim brakovima, vezama i odnosima, izgubili smo sebe. Nismo sigurni, koje su naše navike, želje ili potrebe. Bez pauze smo pripadali i jednostavno zaboravili šta je ono šta mi HOĆEMO!
Prilagođavanja u zaljubljenoj fazi su potpuno normalna, međutim ako posle lepeta krila više ne mislimo da je hardcore punk nešto šta želimo da slušamo do kraja života, da nam pečenjara na magistrali stvarno nije izbor za nedeljni ručak sa mamom i tatom, a letovanje u sojenici na Ada Bojani noćna mora, onda bežimo! Da, da zahvalimo se i bežimo, ne osvrćući se! Život, veze i ljubav su jednostavniji nego što mislimo, mi ljudi, pogotovo ženska populacija smo sklone komplikovanju. Nećete nikada videti muškarca koji sedi sa tri najbolja druga i preciznoću hirurga koji radi operaciju na otvorenom srcu secira slovo po slovo poruku njegove devojke, a poruka sadrži recimo 16 slova… Ne!
Zaljubljenost ili ljubav?
U zaljubljenosti opraštam sebi sve, ne postoji nijedna jedina stvar koju sebi treba da zamerim. Toliko distrakcija je prisutno da naš mozak ne koegzistira sa našom dušom. Dakle, opravdanje je tu! Međutim, podeliti kako neki kažu telo i dušu, meni zvuči imaginarno? Ako, kažemo da postoji seks bez emocija lažemo! Mora postojati neka vrsta emocije, ne mislim na ljubav, ali nađite mi čoveka bez emocije koji ima potrebu za seksom sa drugim živim bićem. Ako, vratim film unazad, jednostavno je trebalo iz zaljubljenosti koja nije rezultirala ljubavlju OTIĆI. Jer kako smo do sada naučili, pita se od govana ne pravi! Kada progledamo i ne vidimo ono šta nam prija, odlazimo!
Ne pokušavamo da nađemo opravdanja, da od trougla napravimo krug, niti da zalepimo polomljeni krčag, jednostavno procureće. Zaljubljenost je prelep osećaj, meni apsolutno neprikosnoven, prijatan, ali… Uzmite opijate za primer, prijaju, ali da li su zdravi? Ponekad moramo shvatiti da zagubljenost našeg srca nije opravdanje, jer kada se pronađu srce i mozak, a ne osećamo ljubav, onda je ZBOGOM. Jer, kao što nije sunce sve što sija, ni ljubav nije sve što prija!
