Journal preporuka: Roman „Boja purpura”

Nedelja, 24. decembra 2023.

U susret premijeri mjuzikla, Boja purpura, koji u svetske bioskope stiže 25. decembra – iznova smo pročitali istoimeni američki klasik. Potresna, srceparajuća i plemenita priča (o životnim previranjima jedne neuke Afroamerikanke) proglašena je 1983. godine laureatom Pulicerove književne nagrade. Dok je roman kroz naredne decenije stekao visoku i nadasve vanvremensku literarnu vrednost.

@Laguna

Boja purpura – roman

Napisan u epistolarnoj formi roman, Boja purpura, je usmeren ka Afroamerikancima i godinama koje su usledile nakon zvaničnog ukidanja ropstva. Kao glavna junakinja javlja se Sili, siromašna i gotovo neuka crnkinja s američkog Juga. Njen život postaje ispunjen svakodnevnim nasiljem, koje isprva doživljava od očuha, a kasnije, i od strane nametnutog supruga. Sili svoju priču donosi putem pisama upućenih Bogu. Tako spoznajemo svaki segment njene turobne svakodnevice, ali i tračak nade.

Upravo to stremljenja ka boljoj budućnosti spojiće Sili i Šug Ejveri, nezavisnu, otresitu i talentovanu džez pevačicu. Zahvaljujući novostečenoj prijateljici Sili nalazi svežanj pisama – koja je godinama skrivao njen muž Albert. Dok povrh svega ovo poznanstvo uči glavnu junakinju da prikupi snagu, napravi važan iskorak i zadrži život u svojim rukama.

Drugi narativni tok

Drugi narativni tok romana usmeren je na Neti, koja nakon smrti majke uz pomoć starije sestre Sili uspeva da izbegne očuhovo zlostavljanje, te sa misionarima putuje u Afriku. Tamo otpočinje novo životno poglavlje. Međutim, ni u jednom momentu ne zaboravlja na svoju plemenitu sestru. Godine prolaze, Neti ne dobija odgovore od Sili. I dok polako svaka nada iščezava, nenadano, stiže pismo koje otvara obema jedno novo životno poglavlje.

Značaj romana

Roman je objavljen 1982. godine i u tom trenutku nije naišao na pozitivne kritike među jednim delom afroameričke populacije. Uglavnom su muškarci zamerili autorki zbog lošeg svetla u kojem su predstavljeni. No, Alis Voker hrabro istupa i odlučuje da progovori o vremenu koje je nastupilo nakon ukidanja ropstva. Ona nam jasno ukazuje da su Afroamerikanke i dalje bile izložene nasilju i tako roman ne pokreće toliko rasna pitanja, koliko sam odnos unutar afroameričke zajednice. Pored toga, ključno mesto u književnom delu zauzimaju vera, nada i, iznad svega – moć ženskog prijateljstva. Upravo je širok dijapazon dotad neistraženih tema doprineo da tokom narednih decenija roman stekne kultno mesto u redu svetske književnosti i doživi sada već drugu filmsku adaptaciju.