Čuveni self-help autor ima novu knjigu (i novu filozofiju uspeha) – to je „Spora produktivnost“
Kal Njuport je za mnoge mesija 21. veka. Njegove self-help knjige o produktivnim načinima života u doba digitalnog zagađenja proročna su dela za svoje koji pokušavaju da uspostave korak sa iskušenjima ubrzanog života današnjice. Nakon publikacija Duboki rad: Kako ostati usredsređen u svetu punom ometanja i Digitalni minimalizam: Kako da živite bolje sa manje tehnologije, ranije ovog proleća objavio je Slow Productivity: The Lost Art of Accomplishment Without Burnout.
Nova stara filozofija – manje je više
U leto 1966. godine, Džon Mekfi, autor The New Yorker-a, našao se paralisano ležeći na stolu za piknik ispod jasena u svom dvorištu u Nju Džerziju. „Ležao sam i posmatrao grane i lišće, boreći se sa strahom i panikom,“ priseća se Mekfi u svojoj knjizi iz 2017. godine, Draft No. 4. Ovaj trenutak, iako ispunjen nesigurnošću, bio je prekretnica u njegovom radu i inspiracija za Kal Njuporotovu novu knjigu Spora produktivnost.
Mekfi je već imao iskustvo pisanja za prestižne časopise, ali izazov koji je pred njim bio je najkompleksniji do tada. Problem nije bio nedostatak materijala – naprotiv, imao je dovoljno informacija da „napuni silos“. Problem je bio kako sav taj materijal pretvoriti u koherentan članak. Rešenje se pojavilo u liku Freda Brauna, koji je bio spona za većinu tema koje je želeo da obradi.
Tri postulata uspeha
Kal Njuporot, autor knjige Spora produktivnost, sugeriše da problem savremenih „radnika znanja“ nije u produktivnosti, već u pogrešnoj definiciji ovog pojma koja se odomaćila poslednjih decenija. Njegova knjiga predlaže filozofiju rada koja se temelji na tri principa: raditi manje stvari, raditi prirodnim tempom i opsesivno paziti na kvalitet. Ova filozofija odbacuje žurbu i preopterećenje, promovišući umesto toga impresivan kvalitet rada.
Njuporot navodi da „ne postoji razumna definicija produktivnosti koja se ne bi mogla primeniti na Džona Mekfija“, uprkos njegovim spokojnim radnim navikama. Mekfi je tokom karijere objavio 29 knjiga, od kojih je jedna osvojila Pulicerovu nagradu, a dve su bile nominovane za Nacionalnu književnu nagradu. Očigledno je da sporiji, promišljeniji pristup može biti jednako, ako ne i više produktivan od užurbanog ritma koji se često smatra normom.
Kako usporiti u svetu koji (se) ubrzava
U svojoj knjizi, Njuporot razvija (za kapitalistički orijentisano društvu, revolucionarnu) ideju da moderni radni ritam ne treba da se meri brzinom i količinom, već dubinom i kvalitetom onoga što proizvodimo. Slow Productivity nije samo o manjoj količini rada, već o stvaranju prostora za duboko razmišljanje i kreativnost, što je često zanemareno u današnjem frenetičnom poslovnom svetu.
Ova nova filozofija, kako Njuporot tvrdi, ne samo da može poboljšati našu profesionalnu efikasnost, već i naše opšte blagostanje. Umesto da se trkamo s vremenom, treba usporiti i dozvoliti sebi prostor da stvaramo stvari koje su zaista vredne. To nije samo teorija; to je metod koji je praktikovao jedan od najproduktivnijih pisaca današnjice.
„Želite biti produktivniji?“ pita Njuporot. „Jednostavno radite manje.“ Ovaj savet možda zvuči kontraintuitivno, ali u svetu gde je ‘pseudo-produktivnost’ postala norma, možda je vreme da preispitamo šta zaista znači biti produktivan.
Foto: Instagram (@tinvcb, @rubipigeon, @lisaifi, @camillecharriere)
