Junsko premotavanje počinje SAD. Kroz šesti mesec u godini vodi vas opet autorka Ana Dodig koja stoji iza instagram naloga @kafenisanjeiostalo čije mesečne preporuke već čitate na našem portalu. Pa, hajde da se vratimo na sam početak juna i saznamo koji su glavni utisci koji su obeležili ovaj mesec.
Utisak meseca: Junsko premotavanje i ostalo
Ne znam kako ste ovih dana ali ja sam već neko vreme u napetom i čudnom raspoloženju. Često mi prođe kroz glavu kako smo svi kolektivno nesrećni. I kako sitnice više ne spasavaju nam dan. Znate ono, guramo napred i sreća je na Instagramu ali van toga su protestne šetnje. Tragedija o kojoj se daleko manje priča nego u maju a koja nas je prodrmala iz korena. Kupovina hrane koja je na akciji jer cene nenormalno rastu. Povratak kod roditelja jer je stanodavac podigao rentu za 30 do 40 posto. Registracija kola koju smo zaboravili. Potreba da okrečimo stan i promenimo parket jer te to čeka već deset i više godina. Gubitak posla jer firme rapidno propadaju čak i u tech industriji. I druge svakodnevne migrene koje nam nekako zaustavljaju rast i stavljaju nas u poziciju da budemo snalažljivi i strpljivi.
Plus, nisam se dotakla privatnih odnosa.
I svega onoga što traži naš fokus, našu predanost i naše dobro raspoloženje. Ukratko: osećam se kao da smo riders on the storm, a ta oluja nikako da prođe.
Žene su sa Marsa, dragi moji …
Dok premotavam JUN razmišljam da mi je ovo osećanje možda i zbog junskih putovanja. Vrlo neplanirano veliki deo juna sam iskoristila da pobegnem iz kišne prestonice putem Sicilije, a potom i do Pule. Kako mi je bilo? Malo je reći da sam uživala u svakom trenu, ali shvatila sam tada kako su putovanja pored neizmerne sreće, takođe i suočavanje sa realnošću. A to je da neki od nas stvarno žive za putovanja ili bi ceo svoj preostali život posvetili samo skitnji po svetu. Evo ja prva. Ali i veliki broj dama sa kojima sam putovala. Od 55 putnika u autobusu ka najvećem ostrvu Mediterana uputilo se čak 50 žena koje su u proseku imale oko 65 godina.
Većina je krenula solo na putovanje.
Autobusom! Neke i po sedmi put sa agencijom koja nas je vodila putem Italije. Da se razumemo, svaka od ovih dama je mahom udata ali očito za muškarce koji bi radije sedeli ispred televizora, uz pivo se družili sa pajtosima u kraju ili igrali šah podno hrasta nego što bi sa svojom lepšom polovinom upoznali novo podneblje, jeli pastu i šetali podno Etne. Prošlo mi kroz glavu kako smo mi žene daleko izdržljivije, sadržajnije i svestranije. I kako je laž da smo sa Venere.
Ne, mi žene smo sa Marsa.
Odeš u pozorište dominiraju žene. Odeš u bioskop i opet sretneš žene. Čak i kafane imaju višak estrogena. Testosteron ćete nakon što pređe pedesetu pre naći u kladionicama, preko puta TVa, u pubu ili na Tinderu. Sori dečki, ali jeste tako, čast izuzecima. Teško da biste izdržali 5000 kilometara, nekoliko noćnih vožnji, preko 170.000 koraka i 120 kilometara šetnje. Poznajem već neke koji ne žele autobusom ni do Milana, a kamoli do najjužnije tačke Italije, a još nisu napunili trideset. U svakom slučaju, Italija me je napunila dobrom energijom koja je u sudaru sa Beogradom uspela za nekoliko dana da ispari iz mog tela i pretvori se u Dalijeve satove sa slike Postojanost pamćenja koja simbolično pokazuje koliko smo svi gladni uspomena. Ali i koliko nas ta pamćenja sve kraće i kraće drže.
Beograd u Puli, EXPO u Surčinu
Negde na putu do Pule gde se sredinom juna uputilo dosta naših jer Florence-Simple red-Robbie, shvatila sam kako odavno Beograd nije imao neki veliki koncert. Lepo je to Branko Rosić skenirao u jednom od junskih Nedeljnika kako je Pula sada ono što je Budimpešta bila 90-ih. I kako je lanac fijaska stranih imena pred polupraznim halama (Muse, Texas, Mando Diao), doprineo da ovde možemo danas da ugostimo Scorpions i domaće zvezde. Ipak, konvoje šlepera ćemo izgleda samo gledati kako idu ka Surčinu, za EXPO 2027.
Ta vest me je moram priznati prilično iznenadila.
Lepa je vest, priznajem ali nisam mogla a da se ne setim kako smo daleke 2007. pobedili na Eurosongu, usred haosa na Kosovu. Meni je MOLITVA kidalica uvek bila i ostala, ali pobede na Eurosongu su dirigovane kada postoji želja i potreba za tim. Uostalom, videli smo prošlogodišnju pobedu Ukrajine kao i ovogodišnje ustoličenje Švedske pred godišnjicu od ABBA trijumfa.
Devojčica i krofne
Neću da se bavim teorijama zavere i ovako smo ih puni. Treba se okrenuti lepim dešavanjima i reći da jun ima i svoje heroje na delu kada je najpotrebnije. Na primer jednu Ninu iz Veternika koja je napravila red na glavnom novosadskom trgu jednak onome koji se poslednjih dana se pravi na aerodromu Nikola Tesla. Mala heroina počela je da prodaje krofne na improvizovanoj tezgi od 5 do 7 kako bi prikupila novac za lečenje svog tate koji je izgubio vid usled ablacije retine, dok mu se stanje pogoršalo prošle godine i od tada je životno ugrožen. Dirljive slike sa Trga slobode u Novom Sadu ali i lice nasmejane devojčice pokazala su kako ovde još uvek ima nade i humanih ljudi spremnih da pomognu. Iako je novac prikupljen za put na lečenje, poziv da i dalje pomognete jer borba tek predstoji, je tu i zove se 161 na 3800.
Sa ovom slikom bih završila jun.
‘Ajmo da vidimo koje heroje nam nosi JUL.
Foto: Instagram @florenceandthemachine
