Techno je zaštićena kulturna baština u Berlinu. Sada je zvanično! Danas, 15. marta 2024, Ministarstvo kulture u Nemačkoj i komisija UNESCO su Berlinsku techno scenu dodali na listu nematerijalne kulturne baštine. Ovo je samo još jedno u nizu priznanja za elektronsku muziku koja već decenijama predstavlja sinonim za kulturni pejzaž Berlina.
Da li to znači da ćemo biti kulturniji posle rejva? Baš i ne.
U Berlinu postoji telo koje se zove Clubcommission – komisija za klubove. Ukratko to je udruženje koje okuplja aktere clubbing scene i istražuje teme od važnosti za clubbing. Ova zajednica profesionalaca se bavi i donošenjem odredbi i zakona koji će olakšati rad u ovoj oblasti. Često ne možemo ni da zamislimo koliko je ljudi čiji život neposredno zavisi od odluka o radnom vremenu lokala i drugo.
Šta sve ne znamo o clubbingu?
Clubcommission se bavi i zelenim održivim clubbingom – što je za naše pojmove možda udaljena ideja. Održivi clubbing se najpre odnosi na regulaciju potrošnje energije, zero-waste politike, emitovanje CO2, kao i osvetljenje i snabdevanje vodom. Verovali ili ne, postoje preporuke i za korišćenje toalet papira.
Clubcommission je u toku perioda koji je prethodio ovako važnoj odluci Ministarstva kulture i Unesco sedišta uz učešće ekperata i profesionalaca iz oblasti clubbinga kreirao istraživanje Club Culture Study. Studija klupske kulture je bila jedan od važnijih koraka ka priznavanju klupske kulture kao kulture. Budući da je Berlin već decenijama stecište veoma žive klupske kulture, važno je bilo da se formalizuje uticaj clubbinga na druge kulturne, socijalne ali i ekonomske sfere. Sveobuhvatna kvalitativna i kvantitativna studija koja opisuje različite dimenzije klupske kulture prilog je proučavanju aktivnosti u okviru slobodnog vremena, kao važnog činioca koji određuje živote ljudi.
Cilj ove sudije je da osnaži Berlin kao mesto clubbinga u dužem vremenskom periodu, što će imati uticaja i na druge sektore industrije, druge oblasti umetnosti i kulture kao i građanskog društva u Berlinu. Iz komisije za Deutche Welle kažu da će ova odluka „osigurati klubskoj kulturi da bude prepoznata kao važan sektor – dostojan zaštite i podrške“, prema rečima Lutza Leichsenringa, izvršnog člana Clubcommission.
Techno je pobedio ali da li je sve tako sjajno? Imamo li razloga za sumnju?
Dok sa svih strana stižu čestitke kulturnim producentima iz Berlina, poželeli smo da čujemo i „drugu stranu“. Svakako jedna od najkvalifikovanijih osoba da odgovori na ovo pitanje jeste Bogomir Doringer. O važnosti techno kulture smo razgovarali i prošle godine. Naime, Bogomir Doringer se u akademskom, umetničkom i naučnom svetu bavi techno muzikom – kao kustos izložbi savremenih umetnika ali i kao kritički mislilac i profesor na fakultetu umetnosti u Beču i širom sveta. Verujem da se danas njegov telefon usijao od poziva!
Ukratko nam pojašnjava kako je došlo do ovog koraka
Inicijativa je potekla od Dr Motte, koji je osnivač Love Parade naglašava Doringer. Nastala je nakon što su procesi džentrifikacije pretili da unište sva kultna mesta u Berlinu. Sva mesta koja su kul nestaju zbog džentrifikacije, korupcije i desničarskih vlasti. Da bi se ta mesta zaštitila, pojavila je ideja da se proglase kulturnom baštinom. Važno je bilo da se to desi pre pandemije, kako epidemije i slične katastrofe ne bi u potpunosti uništile clubbing. Naravno, taj proces je trajao dugo i odluka nije došla na vreme da zaštiti umetnike i kulturne radnike od fatalnih posledica pandemije.
Ipak – ova odluka sedišta Unesco može da bude i početak jedne nove budućnosti u kojoj na kulturu gledamo šire?
BOGOMIR DORINGER: Techno klubovi nisu bili ni razmatrani kao kultura i do vremena pandemije nisu dobijali nikakve subvencije ni pomoć grada ili države. U potpunosti su bili prepušteni tržištu. Sada od danas – biće zaštićeni ali sad će biti i državno kontrolisani. Moj stav je da je ovo korak ka daljoj komercijalizaciji techno muzike. Ukratko – techno je sada folk.
Kada Bogomir kaže folk, treba da se podsetimo da je do sada kao kulturna baština zaštićena uglavnom folk muzika i igra – bilo da su to Mwinoghe ples iz Malavija ili Slovačke gajde. Nedavno je lista tradicionalne muzike proširena uključivanjem Jamajčanske reggae muzike i Kumbh Mela festivala u Indiji. ,
Šta ova odluka znači za Nemačku, za Berlin?
BOGOMIR DORINGER: Nemačka i posebno Berlin će najviše profitirati od toga. Kultura koja je započela u Detriotu i bila je politički važna za to društvo, danas je zaštićena kao deo nemačke kulture, koje će nadalje profitirati od toga. Kultura, muzika i ritmovi jedne druge kulture došli su u Berlin kao pokušaj da se kroz ponavljajuće elektro bitove osveži ukočeno nemačko telo, nakon pada zida u toku procesa ujedinjenja Zapadne i Istočne Nemačke.
Nemačka u ovom trenutku je vrlo problematična po pitanju cenzure, antisemitizma i po načinu na koji desnica koristi rat u Gazi da pojača islamofobiju. Ove vesti koliko god da su važne bile pre par godina, danas su samo potvrda da je techno – folk, folk nemačkog društva koje je u ogromnoj krizi. Dakle, slušaćemo folk i slaviti desnicu…
Foto: Instagram, Philippo Arlt , Nadia Sitova for Unsplash
