Art đir kroz Beograd: Izložbe
koje vredi posetiti

Umetnost i dizajn ne uzimaju godišnji odmor, ako se Beograd pita, te je leto i dalje period kada je kvalitetna izložba od vas udaljena jednu vožnju ili šetnju. Leto u Beogradu ima neku posebnu magiju, posebno kada je ispunjeno umetnošću – naš art đir (Beograd edition) u fokus stavlja sledeće izložbe, a evo i zbog čega.

~ Leto, Beograd, izložbe ~

Jovan Matić: Iseci me. Isključi me. Izbriši me.

Kada je o originalnim, upečatljivim izložbama reč, retko ko može da parira Galeriji Novembar. Otvorena 2018. godine, Galerija Novembar predstavlja utočište za sve one željne kritičkog razmišljanja kroz različite umetničke medije, one koji vole savremenu, aktuelnu, inovativnu i visokokvalitetnu umetnost. Ono što je takođe specifično jeste činjenica da Novembar uvek traga za novim umetnicima, te su odlične prilike uvek tu i za umetnike amatere.

Nova izložba je ona Jovana Matića, pod nazivom Iseci me. Isključi me. Izbriši me.

Jovan Matić koristi simbole koje svi prepoznajemo, a malo ko se zapita odakle zapravo dolaze. Njegovi radovi istražuju značenja koja su nam nametnuta kao univerzalna, iako su duboko ukorenjena u specifičnim istorijskim i kulturnim kontekstima. Iz tri različita ugla, tri različite generacije drugačije doživljavaju Jovanov rad. Zanimljivo je kako svaka generacija učitava sopstvene kodove u razumevanje umetničkog rada. U Jovanovim radovima je to posebno komplikovano i svako može da se uhvati za nešto. Svako može da pronađe nešto svoje u njegovim radovima.

To su reči kustoskinje Mie David. Ako ste zaintrigirani (kao što bi trebalo da budete), posetite izložbu svakog radnog dana (osim ponedeljkom) od 12 do 20 sati. Subotom od 10 do 18 sati, odnosno nedeljom od 10 do 14 časova na adresi Kursulina 22. Izložba je otvorena 31. maja i traje do 6. jula. Ulaz je besplatan. Takođe, savetujemo i da zapratite profil Galerije – često su organizovana stručna vođenja i druge zanimljive propratne aktivnosti.

Promocija časopisa Računari 144 i izložba Darije Medić

Kulturni centar Beograda u petak, 27. juna od 18 sati organizuje promociju publikacije Računari 144, koja prati istoimenu izložbu Darije Medić u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda u Knez Mihailovoj 6.

Kako navode, publikacija Računari 144 je samo jedan od mogućih pogleda na to kako bi mogao da izgleda jedan novi broj časopisa Računari iz sadašnjeg trenutka perspektive koja spaja intersekcionalni feminizam, filozofiju slobodnog softvera i alternativne oblike računarstva današnjem neoliberalnom nadgledajućem modusu operisanja tehnologije. Koncept publikacije oblikuje kako inspiracija originalnim formatom časopisa Računara, tako i formatom svaštare časopisa Katalog celog sveta (Whole Earth Catalog), koji je izlazio krajem ’60-ih i početkom ’70-ih godina 20. veka kao spoj kontrakulturnih ideja i tehnoutopije. U tom pravcu dinamiku strana ove publikacije oblikuju i vizuelna poezija Marine Milanović i iskustvene intervencije Sunčice Pasuljević-Kandić, koje presecaju dominantno tekstualne sadržaje. Na događaju učestvuju istraživačice Maja Maksimović i Sunčica Pasuljević-Kandić, multimedijalni umetnik i savremeni plesač Miloš Hanjić i Darija Medić, autorka projekta i urednica izdanja.

Autobiografski podaci

Kada je leto u Beogradu u pitanju, još jedna izložba koju ne propuštamo dešava se u Galeriji Kuće legata. Izložba Autobiografski podaci Natalije Simeonović otvara se u četvrtak, 26. juna u 19 časova u Galeriji Kuće legata u ulici Knez Mihailova 46. Evo šta nas očekuje.

Ova izložba prvi put u okviru jedne reprezentativne postavke predstavlja nekoliko stvaralačkih faza međusobno povezanih kontinuiranim tokom razvoja ideje i postupaka u strukturisanju projekcije sopstva. Plastički izražajnom i medijski raznovrsnom artikulacijom svog lika, te predmetnih fragmenata personalnog prostora, telesnosti i metapodataka, autorka prevodi autoportret iz forme slike u objekat i ambijent imerzivnog potencijala.

Može se reći da se lik Natalije Simeonović konstituiše u simboličnom preseku ogledalskog odraza, telesne čulnosti, formi i sadržaja koje emanira ekranska slika i materijalnih tragova bremenitih očekivanim društveno-rodnim ulogama iz korpusa nasleđa po ženskoj genealogiji. Kroz refleksije i spregu vidljivog i unutrašnjeg Ja u ovom opusu sublimiran je momenat susticanja trauma i iskustava prošlosti, paradigmi i diktata savremenog načina života i težnji da se odagna osećaj nesigurnosti u trasiranju puta pred vremenom koje dolazi.

Foto: Instagram (@galerijanovembar / @msub_mocab / @kulturni_centar_beograda / @kucalegata)