Visoki kompleksi
Ovo je rigorozni klasni sistem u svojoj neizmernoj holivudizaciji situacije. 1% onih koji čine 1% procenat najslavnijih i najbogatijih dobijaju priliku da potvrde svoju kulturološku relevantnost iz godine u godinu u zamenu za pozamašnu donaciju kostimskom odeljenju Metropolitena. Sutra ujutru imaju najfabuloznije slike za Instagram na kojima nose vrhunske izdanke tradicije visoke mode. Pa čemu onda toliko insistiranje kako je sva ta svila i kadifa drapirana i nacigovana isključivo po želji i meri? Zar nije dovoljno što ima šik štambilj pariske haute tradicije krojačkih ateljea?
Ja custom couture, ti g***no
Živimo u vremenu kada smo kao civilizacija razmaženih konzumenata navikli da na dnevnom nivou donosimo niz odluka. Neke od njih slede. Kako da si prilagodimo widgete na ekranu telefona. Koji će biti sastav salate koju ćemo naručiti za ručak. Koja će biti konfiguracija sofe sa koje ćemo gledati programe iz algoritma strimera naherenog prema preferencama ka određenom žanru i prethodno odgledanom.
Možemo čak i na remen tašne iz Zare da lupimo svoje inicijale (samo ako to prethodno naglasimo). Custom couture se pokazuje kao poslednje utočište snobizma, još uvek netaknuto od mase koja će svega 48 sati nakon ovog velelepnog eventa tražiti sopstvenu verziju Loewe apstraktnog cvetnog printa u kolekcijama brze mode.
Najglamuroznija školska priredba
Za ovu priliku, a i uzevši u obzir da je španska kuća prefinjene kožne galanterije u kojoj je angažovan bila i pokrovitelj ovogodišnje gale, Jonathan Anderson je obukao svoj krug slavnih prijatelja. Poput dece iz razreda koji u školskoj predstavi glume šarmantna šumska stvorenja – i to kažem sa svom ljubavlju i poštovanjem za njegov lucidni potpis (razredni starešina je ofkors bila Wintourova).
Međutim, nešto u vezi te rafinirane repetitivnosti istog motiva kroz niz stajlinga za međusobno krajnje različite harizme naveo me je na jednu atavističku misao. Da li nam se to vraća ideja kul klike, ekipe koja deli istu estetiku određene modne kuće do tačke nerapoznavanja, koja je iz mode odsutna sezonama unazad, čini se još od Micheleovih zlatnih dana u Gucciju?
Različiti smo po tome što smo isti
Upravo je Alessandro bio taj koji je istost eklekticizma preferirao do nivoa fotokopije fabuloznosti. Kako? Twinningujući sa Jaredom Letom. Oblikujući čitavu revijsku prezentaciju oko fascinacije blizancima. Koincidencija sa njegovim postavljenjem na poziciji koju je dugo zauzimao Pierpaolo u Valentinu je time više namerna.
Micheleov naslednik u dizajn studiju firentinske marke, Sabato de Sarno, čitavu kampanju za svoju debi kolekciju tamo oblikovao je oko ideje cool crowd gde su na znojavo seksi grupnim kadrovima Davida Simsa prikazane devojke i momci obučeni gotovo identično.
Novi Gucci je, u jeku govorkanja o lošim prodajnim rezultatima tog dela Kering grupe, bio uveliko odsutan sa slavlja ovog prvog ponedeljka u maju. Ipak, zato je Chloe zabeležio trijumfalni rivajvl. Tabor Chemene Kamali koji je na Met Gali predstavljao koketnu parisku temu ove kuće verno je dočarao boho bandu čija je madrina, krajnje prigodno Sienna Miller.
Single man
Među svim tim klikama i klanovima, kao i naprasnim ljubiteljima i poznavaocima raskošne Gallianove arhive, desio se i izlet jednog okorelog individualca. U ultra kratkom red carpet intervjuu Tom Ford je ponosno pomenuo kako nosi Saint Laurent. Ishvalio je Vaccarella kao rod rođeni. Sve bi to bilo lepo i krasno da Tom Ford toliko godina nije sinonim za sopstvenu smooth operator estetiku. Prosto je neverovatno kako nosi bilo koju drugu etiketu. Nema veze što je trenutno u beefu magnitude Drake-Kendrick sa aktuelnim režimom brenda koji nosi njegovo ime.
La Le Thomas rekla je kako njegov status najbolje odevenog muškarca večeri niko ne može da takne. Na to je Tom bez mnogo pardona uzvratio. Niko me ne dodiruje. Ako znaš nekoga ko bi da me dodiruje, nađi ga. Jer, šta je uopšte dobra moda bez doze (ne)dvosmislenosti?
Foto: Profimedia / Instagram @gucci
