Journal intervju: Richard Stanley o povratku igranom filmu i tome kako ga je Nicolas Cage oduševio na setu

Richard Stanley, proslavljeni reditelj horor filmova posetio je Beograd u okviru 17. Festivala srpskog filma fantastike, gde mu je uručena nagrada Koskar za životno delo. Nakon gotovo dve decenije tokom kojih je svoj rad usmerio na dokumentarce, povratak na polje dugometražnog igranog filma Stanley je imao u velikom stilu – adaptirajući Lovecraftovu priču Color Out of Space sa Nicolasom Cageom u glavnoj ulozi. Povratak hororu predstavljalo je veliko uzbuđenje za sve ljubitelje autora među čijim se kultnim ostvarenjima ubrajaju filmovi Hardware i Dust Devil. Imali smo ekskluzivnu priliku da sa Stanlyjem porazgovaramo o tome zašto je rad na Lovecraftovoj priči njegov povratak u detinjstvo, saznamo da nas pored trilogije zanovane na Lovecraftovim delima očekuje i VR gaming iskustvo, kao i po čemu je Nicolas Cage sličan Marlonu Brandu.

Opus H.P. Lovecrafta je nešto što vam je poznato od detinjstva. Koliko je inspirativno bilo posvetiti se njegovom radu kao reditelj i koscenarista?

Raditi na Lovecraftovoj priči, za mene je bilo ostvarenje dugogodišnjeg sna. Lovecraft je zapravo bio omiljeni pisac moje majke, a Color Out of Space je bila jedna od njenih omiljenih priča. Moja majka je preminula pre nekoliko godina, pa nažalost nije pogledala film, ali ovo je ispunjenje jednog davnog obećanja. Lovecraftov rad do sada nije bio adekvatno adaptiran, mislim da je često bio pogrešno tumačen. Isto tako, mislim da su neke njegove izvanredne priče nepravedno zapostavljene. Među njima je The Call of Cthulhu za koju do sada niko nije uradio adaptaciju i ekranizaciju.

Inicijalna ideja je bila da omaž Lovecraftovom radu date kroz trilogiju koja je započeta ovim filmom. Šta nam možete reći o tome?

To je bila početna ideja, ali čini se da plan ide u još intenzivinijem smeru, izvan same trilogije. Živimo u svetu masmedija, interneta, VR gaminga. Nadam se da ćemo sledeće godine, čemu se jako radujem, snimiti drugi film i da će on biti predstavljen 2025. godine. Istovremeno, radimo i na VR gaming iskustvu koje će biti bazirano na tome.

Glavna uloga u filmu Color Out of Space poverena je Nicolasu Cageu. Kako opisujete saradnju sa njim?

Rad sa Nickom je bila jedna od najlepših stvari koje vezujem za ovaj film. Prethodno loše iskustvo koje sam imao u radu na filmu The Island of Dr. Moreau, učinilo je da setu pristupim sa određenom sumnjom i pripremljen. Ali ispostavilo se da je Nick pravi heroj i osoba sa kojom je zadovoljstvo sarađivati. Doneo je svoju najbolju interpretaciju, sjajnu energiju i neverovatnu kooperativnost. Nije bio na setu samo tokom snimanja njegovih scena, već je ohrabrivao ostale članove kastinga. Primetio sam da je njegovo prisustvo na setu bilo od velikog značaja i motivišuće za celokupnu ekipu, što je podiglo ulog za sve nas. 

Cage je istakao da je horor inspirativan žanr za interpretaciju. Koliko je u procesu bilo mesta za improvizaciju?

Tokom strvaranja filma idealno je imati kombinaciju improvizacije i pridržavanja scenariju. Morate voditi računa da je cela priča dobro organizovana. Istovremeno, ako se striktno pridržavate storyboarda, postoji mogućnost da sve ostane beživotno. Nicolas je, u tom smislu, tip glumca poput Marlona Branda, koji je sposoban da dobijeni materijal interpretacijom podigne na viši nivo. Pogrešio bih da nisam uzimao u obzir sve ono što su ljudi donosili na set, a Nicolas je neko ko ima mnogo iskustva. Moj deo posla je bio da osiguram da se ideja organski razvija kroz film.

Sjajna partnerka u tome mu je bila Joely Richardson.

Joley je neko sa kim je bilo zadovoljstvo raditi. Dugo se divim njenom radu i njenoj porodici. Za mene je bila čast što je prihvatila ulogu u ovom filmu. Uz mnogo poštovanja, porodica u filmu je inspirisana porodicom u kojoj sam ja odrastao. Ja se ogledam u liku najmlađeg sina Jacka, a Joley, na neki način, moje majke. To je veoma izazovno, uzimajući u obzir strašne stvari koje se događaju tokom razvoja filma. U tom smislu, ovo je veoma zahtevna uloga za nju, jer pored odavanja poštovanja, ona postaje i čudovište filma.

Koliko se danas promenila percepcija publike kada govorimo o horor žanru?

Nadam se da ljudi počinju ozbiljnije da shvataju žanr, jednako horor i naučnu fantastku, jer ih Lovecraft u Color Out of Space objedinjuje. Postoji dosta elemenata naučne fantastike, kao što je prisustvo vanzemaljaca. Isto tako, tu su ideje koje su uzete iz nauke, a koje se odnose na naša saznanja kada je reč o ljudskom vidljivom spektru. Šta je ono što izlazi iz njega. U ovom trenutku te teme možemo istraživati kroz žanr. Ali mislim da su one važne za promišljanje. Kako idemo u budućnost, čovečanstvo se susreće sa velikim egzistencijalnim izazovima, koji se tiču našeg položaja na ovoj planeti i odnosa sa prirodom.

Pored savremene tehnologije i produkcije koja pojačava iskustvo konzumiranja filma, da li je i dalje srž svega dobra priča?

Ne postoji ništa važnije od priče, što nas vraća tome zbog čega volim Lovecraftov rad. Skoro sto godina nakon njegove smrti, njegove priče su i dalje inspirišuće. Možda tek sada počinjemo da shvatamo o čemu zapravo govore. Lovecraft se smatra majstorom straha od nepoznatog. A to je verovatno jedan od najvećih ljudskih strahova. Smešna stvar koja se odnosi na strah od nepoznatog je, da jednom kada počinjete da ga razumete, prestaje da vas plaši. Ukoliko se nalazite u vodi i osetite da vam je nešto dodirnulo nogu, vi ćete se uplaštiti. Ali onog trenutka kada shvatite da je to delfin ili kornjača, strah će nestati. To je i pomeranje od horora ka naučnoj fantastici. Ne sumnjam da bi bilo kakav ljudski kontakt sa vanzemaljcima ili drugim dimenzijama bio zastrašujuć, sve dok ne počnemo da razumemo šta čime dolazimo u kontakt.

Vratimo se vašem filmu Hardware u kome smo u sporednim ulogama imali priliku da vidimo muzičke zvezde Iggyja Popa i Lemmyja Kilminstera (Motörhead). Koje muzičke zvezde bi danas imale mesto u vašem filmu?

Hardware je film koji je sticajem okolnosti okupio neverovatne ljude. Iggy Pop, Carl McCoy, Lemmy Kilmister… Ukoliko bih se fokusirao na današnju scenu, to bi bila skandinavska black metal scena i bend Munknörr. U filmu Color Out of Space kroz lik koji sluša black metal albume, koristili smo muziku skandinavskih bendova. U tom smeru bih u budućnosti usmerio svoj izbor kada je reč o muzici.

Foto: Profimedia/ Instagram @laura_delmal / @riocinema / @plazaatlanta / @nicolascagefans