Call Me By Your Name (2017), r. Luca Guadagnino
Ako postoji jedan film koji je u poslednjih nekoliko godina značajno doprineo italijanskom turizmu, onda je to nesumnjivo Guadagninov Call Me By Your Name. Razglednica ovog puta stiže sa severa Italije, iz gradića Krema i obližnih krajolika. Zasnovan na istoimenom romanu, film dočarava svu tragičnost i bol, no isto tako sav zanos i svu magiju prve velike ljubavi. Režiju potpisuje slavni Luca Guadagnino.
The Grand Budapest Hotel (2014), r. Wes Anderson
Retko ko ume da kreira bajkovite kadrove kao što to čini Wes Anderson. U njegovom najuspešnijem ostvarenju iz 2014. godine, to se možda i najbolje oslikava. Kroz poetičnu i duhovitu priču, pratimo avanture nesvakidašnjeg partnerstva – hotelskog upravnika i lobby dečaka. Iako su Andersonovi filmovi uvek na granici fantazije, oni istovremeno čuvaju dovoljno realizma u sebi da održavaju dojam snoviđenja, kao da hodamo između sna i jave.
Blue Jasmine (2013), r. Woody Allen
Apsolutno sirova, duhovita i emotivna izvedba Cate Blanchett u filmu Blue Jasmine zavredila joj je Oskara, drugog nakon trofeja za film The Aviator. Film Blue Jasmine režirao je Woody Allen i isti je priča o bogatoj, razmaženoj Njujorčanki koja doživljava emotivni krah nakon što sazna da je muž vara. Haotična, problematična, a opet osoba za koju ne možemo da ne navijamo, Jasmine u izvedbi Blanchett je pravi glumački masterclass. Ako ste tražili duhovit, a film koji nije plitak, ovo je pravi pogodak.
Crazy, Stupid, Love (2011), r. Glenn Ficarra, John Requa
Poznata romantična komedija Crazy, Stupid, Love i dalje je omiljena među publikom. Prati život sredovečnog muža (Steve Carell) koji se dramatično menja kada njegova žena (Moore) od njega zatraži razvod. Nastoji ponovno da otkrije svoju muškost uz pomoć novostečenog prijatelja Jacoba (Ryan Gosling), koji ga uči da šarmira devojke u barovima. Zaplet nastane kada se otkrije da Jacob izlazi s njegovom kćerkom (Emma Stone). Još jedan moderni klasik, idealan za vikend kod kuće.
Notting Hill (1999), r. Roger Michell
Razume smo da bismo bilo koju romantčnu komediju iz 90-ih koju predvodi Hugh Grant rado oživeli u stvarnom životu. Ovog puta, biramo da to bude Notting Hill. Jer, ko se ne bi zaljubio u šarmantnog, pomalo stidljivog i nespretnog, ali pre svega duhovitog prodavca u londonskoj knjižari? Znamo da mi verovatno bismo, a kako se ispostavlja, to može da se desi čak i najvećim holivudskim zvezdama, u ovom slučaju slavnoj junakinji koju tumači Julia Roberts. Osim što nudi jednu od najreprezentativnijih romantičnih komedija 90-ih kakve se više ne prave, Notthing Hill nudi i magiju britanskog humora u svom najboljem izdanju. A ko ne bi želeo tako nešto ove jeseni?
The Parent Trap (1998), r. Nancy Meyers
Od čuvene rediteljke Nancy Meyers dolazi moderni klasik iz 1998. godine – The Parent Trap. Ovaj film je idealan za opuštanje i dobro raspoloženje, baš za leto. Ovaj Disney film proslavio je glumicu Lindsay Lohan. Ona u samom filmu igra dve sestre bliznakinje koje, nakon razvoda roditelja, svaka odlazi kod jednog roditelja. Jedna od njih dve živeće sa majkom na visokoj nozi, dok je druga sa ocem u jednom američkom predgrađju. Obe će jednog leta posetiti isti dečiji letnji kamp u kom će saznati i za razvod svojih roditelja, a ono što sledi jeste zanimljiva razmena. Ona koja je bila kod oca odlazi kod majke i obrznuto. Nakon ovog momenta sledi niz zanimljivih, smešnih, ali i emotivnih dešavanja. Ništa bez leta, letnjeg kampa i jedne otkačene ideje.
Y tu mamá también (2001), r. Alfonso Cuarón
Ostvarenje meksičkog reditelja možda nije prvo što će vam pasti na pamet prilikom odabira prazničnih filmova. Prvenstveno, jer on to i nije. Ipak, ako vam je potrebno okrepljujuće iskustvo, koje će vas razigrati i okrepiti nadanjem, podsetiti na lakoću odrastanja i naivnost tinejdžerske ljubavi, onda je Y tu mamá también film koji ćete želeti da pogledate… više puta. Dva druga i njihova neočekivana saputnica sprovešće vas kroz predele Meksika, kroz sopstvene strahove, snove i uzbuđenja. Iako film nosi mnoga egzistencijalna pitanja, ujedno vam nudi i beg iz stvarnog sveta.
Amélie (2001), r. Jean-Pierre Jeunet
Kada su romantične eskapade u pitanju, gotovo je izvesno da ne postoji film kojem se više češće vraćamo. Francuska junakinja Amélie je u svojim neiscrpnim pokušajima da pronađe ljubav postavila ogledalo u kojem su mnogi videli svoj odraz. No, njena je uporna vera u ljubav – onu romanesknu, grandioznu, filmsku – ono što ohrabruje i ispunjava nadanjem. Povremeno romantizovanje ljubavi i lepote življenja zaista ne može da škodi, zar ne?
Marie Antoinette (2006), r. Sofia Coppola
Dobitnik Oskara za najbolji kostim, Marie Antoinette je anti-biopic o istoimenoj čuvenoj francuskoj kraljici. Sa dozvolom za snimanje u pravom domu Marie Antoinette, francuskom dvoru Versailles, malo je reći da je scenografija ovog filma fantastična. Žive, pastelne boje, ekstravagantni dezerti (macaroons, anyone?) i fantastična gluma samo su neki od razloga zašto se ovom filmu uvek vraćamo. Sofia Coppola, realno, ne može da pogreši.
Serijal filmova Harry Potter (2001-2011)
Zaista smo se trudili da zaobiđemo donekle predvidiv odgovor, ali to jednostavno nije bilo moguće. Koliko god želeli da izbegnemo svaki kliše, moramo priznati da nas serijal filmova o Harryju Potteru uvek asocira na neko srećno doba u životu, a ako ste oni koji leti maštaju o zimi i praznicima, dodatno će vam leći. Uvek postoji verovatnoća da među vama ima nekoga ko do sada nije odgledao (ceo) serijal, pa neka ovo bude vaša pozivnica da to učinite ovog vikenda meseca.
Foto: IMDb
