Intimni portreti i refleksije o prošlim i sadašnjim vremenima: Filmovi 18. Beldocsa koje gledamo
Beldocs će otvoriti film Želimira Žilnika Restitucija, ili san i java stare garde.
Otvaranje festivala je u sredu, 21. maja u 20 časova u Domu omladine Beograda.
Ovo je 18. izdanje Beldocsa, što je jedan uzbudljiv događaj koji se dešava u veoma turbulentno vreme. Danas je nekako sve u znaku punoletstva, odnosno prosvetiteljstva, kako bi to filozofi rekli – izlaska iz maloletnosti, neke vrste oslobađanja, rešenosti i hrabrosti da koračamo sopstvenim putem. Od prvog šarmantnog pilot izdanja 2008, preko godina ranjivosti, balansiranja između mogućeg i nemogućeg i intenzivne posvećenosti koje traju i sada, danas osećamo veliko zadovoljstvo jer smo uspeli da stvorimo nešto što verujemo da je dragoceno.
To smo učinili kroz jedan dinamičan stvaralački proces, koji je u svojoj biti kolektivan, uključuje predivan tim ovogodišnjeg Beldocsa, ali i svih prethodnih, zatim dugogodišnju blisku saradnju sa filmskim autorima i drugim audiovizuelnim profesionalcima, predstavnicima medija, brojnim partnerima iz zemlje i inostranstva, uz neprestano osluškivanje i uvažavanje publike. I eto tu smo! U jedinstvenom polju delovanja kreativne dokumentaristike, 21-27. maja u Beogradu, 86 filmova, XR sadržaja, ozbiljnih video igara i bogat diskurzivni i prateći program, na 10 festivalskih lokacija. Dobro došli! – kazala je Mara Prohaska Marković i predstavila zvaničan spot 18. Beldocsa koji je radila Jelena Maksimović sa svojim timom.
Mislim da imamo ove godine sjajan srpski takmičarski program. Takođe smatram da imamo sjajne filmove domaćih autora koji su van konkurencije i verujem da će svako moći da pronađe neku estetiku i neku interesantnu priču iz našeg okruženje na predstojećem Beldocsu – rekao je Igor Stanojević.
Ovogodišnji filmovi u programu ujedinjeni su oko ideje da na autentičan i često vrlo ličan način promišljaju svakodnevicu.
Oni istražuju i kako prošla vremena i događaji ostavljaju neizbrisiv trag na našim životima i oblikuju naš svet danas. Kroz intimne portrete, društvene analize i refleksije o prošlim i sadašnjim vremenima, ovi filmovi pozivaju gledaoce da razmotre duboke međuljudske i društvene veze koje čine osnovu svakodnevice – često preispitujući kako prošlost oblikuje naš pogled na svet.
Srpski takmičarski program program 18. Beldocs festivala donosi impresivnih 12 filmova.
Oni se ističu svojim stilom, izborom tema i autorskom poetikom. Tako selekciju čine izuzetno intrigantnom i upečatljivom. Ovi filmovi predstavljaju raznovrsne pristupe stvaranju i duboko promišljaju aktuelne društvene, kulturne i lične teme. Među autorima su novi, talentovani filmski stvaraoci, kao i etablirani i višestruko nagrađivani autori, čiji radovi potvrđuju snagu i značaj srpske dokumentarne kinematografije.
Neki od njih su Ema Teokarević, Marko Đorđević, Ivan Marković, Milan Milosavljević i Maja Uzelac.
Nikola Stojanović je predstavio svoj kratkometražni film Biang Biang Ekspres (Biang Biang Express).
On prati ljude iz kineskog grada Si’an kroz ceo proces pravljenja lokalnog specijaliteta – Biang Biang nudli. Od pšeničnih polja, preko fabrike brašna i rada u kuhinji, do restorana u kom se nudle jedu, film prati autentične priče radnika, kuvara i gostiju, osvetljavajući svakodnevicu, lica i ritam života u Šensi provinciji. Film pripoveda o vezi između hrane, tradicije i ljudi koji je svakodnevno stvaraju i žive.
Ema Teokarević je upoznala publiku sa svojim kratkometražnim filmom Bila sam umetnica (I Used To Be an Artist).
U njemu kroz spoj lične naracije, razgovora s bivšim kolegama umetnicima i časova mađarskog jezika koje pohađa u svrhu sticanja državljanstva Evropske unije preispituje romantizovanu predstavu rada iz ljubavi. Kako sama kaže, film osvetljava svakodnevnu stvarnost umetničkog rada – ekonomsku nesigurnost, institucionalne prepreke i lične sumnje. Takođe, on otvara pitanja o vrednosti i održivosti umetničkog poziva. Kroz intimne razgovore i vlastita razmišljanja, autorka se suočava s ličnom i kolektivnom frustracijom.
Epilog (Postface) Svetislava Dragomirovića je kratkometražni film koji beleži crticu iz svakodnevice.
Fokus je na večeri u kojoj se iznenada otvara tema izraelsko-palestinskog sukoba, da bi jednako brzo iščezla u talasu svakodnevnih razgovora. Dok protagonisti ponovo osećaju glad i razmišljaju o odlasku na žurku, film nenametljivo osvetljava način na koji se velike teme gube u ritmu svakodnevice, ostavljajući za sobom tišinu i navike.
Ivan Marković, koji već dugi niz godina živi i radi u Berlinu, predstavlja kratki film Inventar (Inventory).
Budući da je prethodno imao već film Centar o Sava Centru, u ovaj film je ušao igrom slučaja, kada je shvatio da se zgrada privatizovala i da će se njegov izgled menjati.
Krenuo sam da dokumentujem najviše taj deo rekonstrukcije koji se ticao skidanja slojeva starog prostora, iznošenja starog nameštaja i delova interijera koji su u Sava Centru bili od 70-ih godina. Dokumentovao sam kako se iz dana u dan, sloj po sloj, pločicu po pločicu iznose iz prostora – rekao je Marković.
Film prati Nenada, mladog radnika koji po prvi put ulazi u Sava Centar – nekadašnji simbol modernizacije Jugoslavije, danas prostor prepušten zaboravu i rekonstrukciji. Njegov zadatak je da ukloni nameštaj iz 1970-ih, ostatke jednog sistema i epohe. Kroz posmatranje prostora, stvari i ljudi koji ih demontiraju, film postavlja pitanje šta ostaje kada se brišu tragovi kolektivne prošlosti.
Reditelj Marko Đorđević nam donosi intimni dokumentarini portret Vlade Divljana.
Reč je o filmu Iza osmeha (Behind the Smile) snimljen 10 godina nakon njegove smrti. Film se oslanja na porodične arhive i snimke zabeležene kućnom kamerom – prizore svakodnevice, muzike i bliskosti – koje otkrivaju nežni, privatni svet jednog od najvoljenijih muzičara s ovih prostora. Uz animirane sekvence koje dočaravaju zamišljene avanture, film gradi emotivnu priču o životu, stvaranju i sećanju.
Reditelj, Milan Milosavljević predstavio je kako kaže najkraći film na Beldocs festivalu – Skriveno u lišću (Hidden in the Leaves). On istražuje život ljudi naviknutih na urbani način postojanja, a koji postepeno gube kontakt sa iskonskim, što izaziva osećaj teskobe.
Tama, koja obuzima prostore, menja njihov sadržaj i bit, ostavljajući promatrača potpuno samog.
Atmosfera filma stvara snažan osećaj otuđenja i nelagode, izazvan prisustvom tame, gde se brišu granice između spoljnog sveta i unutrašnjeg straha, a tama postaje sveobuhvatna.
To je možda jedna vrsta eseja o mraku, koji smo napravili u pauzama radionica Kino Eko koje vodimo, i sniman je na Tari prošle godine, i shvatili smo da su prizori na Tari jako zahvalni za noćno snimanje. Iako traje samo šest minuta, zajedno sa naratorskim tekstom mislim da smo napravili nešto jako zanimljivo, što može ljude da zaintereseuje da vide šta se krije u lišću – rekao je reditelj.
Dugometražni dokumentarni filmovi
Crni Ljubivoje (Ljubivoje. The Actor.) autora Predraga Velinovića je intimni portret glumca Ljubivoja Tadića – prvaka Narodnog pozorišta, potom uličnog aktiviste i kratko saveznog poslanika – koji danas, dve decenije kasnije, živi bez doma, u sobi hotela Excelsior.
Kroz priču o njegovom životu, film prikazuje čoveka koji je dao sve za ideale, a ostao bez sistema koji bi te ideale prepoznao.
Gvozdene kapije (The Iron Gates) Barbare Knežević je dokumentarni film koji kroz umetničku interpretaciju mezolitskih skulptura Lepenskog Vira i Hidroelektrane Đerdap istražuje njihov uticaj na ljude, životinje i ekologiju Đerdapske klisure. Filmske opservacije i svedočenja isprepliću se s plesnim interpretacijama, skulptorskim radom autorke i naracijom glumaca koji daju glas neljudskim protagonistima – geološkim formacijama, infrastrukturnim objektima i životinjama. Povezujući ličnu porodičnu priču o deportaciji iz Jugoslavije u Nemačku tokom Drugog svetskog rata s procesom učenja srpskog jezika, autorka promišlja o migraciji, identitetu i značenju progresa.
Grand Prize autorke Anje Koprivšek donosi intiman pogled na zagrebačku ballroom scenu, smeštenu unutar konzervativnog društvenog okvira Hrvatske. Film prati Valentinu (29), iskusnu voguerku i jednu od osnivačica scene i Tea (21), novopridošlog člana koji u ballroomu pronalazi prostor izraza i osnaženja.
Kroz podršku u njegovoj tranziciji, Valentina i Teo grade odnos poverenja i bliskosti, koji prerasta u zajedničku viziju budućnosti.
Ballroom postaje siguran prostor – utočište slobode, identiteta i međusobne solidarnosti unutar LGBTQ zajednice.
Kada je zazvonio telefon (When the Phone Rang) je dokumentarni film autorke Ive Radivojević koji nas vraća u jedan prolećni petak 1992. godine kada se jedanaestogodišnja devojčica se javlja na telefon i dobija vesti iz druge države da joj je deda umro. Film se stoga odvija kao kreativno istraživanje sećanja i stvaranja ličnih i kolektivnih mitova.
Ko će pokucati na vrata mog doma (At the Door of the House Who Will Come Knocking) Maje Novaković smešten je u surov, ali očaravajući pejzaž Bosne i Hercegovine, prateći usamljeni život starca koji, uz svog konja, obavlja težak fizički rad u obližnjim šumama.
Kroz strpljivo posmatranje prirode i vizuelno bogatu, gotovo snoliku tapiseriju, film otkriva unutrašnje prostore njegovog sveta.
Ovo je tiha, kontemplativna priča o čoveku i tuzi – univerzalnom iskustvu koje nas može kako otuđiti, tako i ujediniti.
Srpski takmičarski program 18. Beldocsa donosi i film Krila i tlo (Soil and Wings).
Film autora Stefana Maleševića je suptilan portret ruralne turske zajednice u kojoj žene vode glavnu reč, stvarajući neočekivan spoj tradicije, pobožnosti i rodne ravnopravnosti.
Naime, Ajten i Erdogan podižu svoju porodicu u Kanatlarcima u Severnoj Makedoniji. Oni balansiraju između osam vekova starog bektašijskog učenja i izazova savremenog života. U ovom turskom selu, poznatom po beračima duvana, muslimanska zajednica posvećena veri, porodici i tradiciji gaji i rodnu ravnopravnost, sa dubokim uverenjem u jednakost svega i svih.
Srpski dokumentarni filmovi na Beldocs festivalu u okviru drugih programskih celina
Restitucija, ili san i java stare garde (Eighty Plus) u režiji Želimira Žilnika, na otvaranju Beldocsa doživljava svoju regionalnu premijeru. Svetsku premijeru imao je na festivalu u Berlinu. Pred objektivom ovog iskusnog autora oživljava se priča o Stevanu Arsinu. On je stari pijanista koji se nakon šest decenija života i rada u Nemačkoj vraća u Srbiju. Razlog je privođenje kraju višegodišnjeg procesa restitucije porodičnog imanja – plodne zemlje i zapuštene vile koju su mu zaveštali roditelji.
Kroz niz susreta sa članovima porodice, prijateljima iz detinjstva i mladosti, te kroz suočavanje s kompleksnim pravnim i naslednopravnim izazovima, pred Stevanom se otvara neočekivano burno novo poglavlje života. Njegov povratak u domovinu odvija se u kontekstu savremenog hipertransakcionog društva, u kojem stvarnost sve više poprima konture haotičnog sna.
Ej, salaši je dokumentaristički portret o Zvonku Bogdanu, tamburašima i, kako je autorka filma Maja Uzelac navela, jednom vremenu koga više nema. Ovaj srpski film će svoju svetsku premijeru imati u okviru programske celine Posebne projekcije.
Marble Ass još jedan domaći film Želimira Žilnika na ovogodišnjem Beldocsu.
Isti je priča o transvestitu Merlin iz Beograda koji na svoju profesiju prostitutke gleda kao na pacifističku misiju tokom turbulentnog vremena 90-ih u ratom razorenoj zemlji.
Film Sveto mesto Đorđe Kadijević je zajednički projekat autora Darka Bajića i Siniše Cvetića.
Đorđe Kadijević je istoričar umetnosti, likovni kritičar, profesor i jedan od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih filmskih reditelja. Pripadnik je Crnog talasa najznačajnijeg filmskog pravca u Jugoslovenskoj kinematografiji. Film je deo programske celine Posebne projekcije, kreiran sa ciljem da sačuva iskustvo reditelja koji su obeležili kinematografiju Srbije.
Foto: Beldocs
