Journal Insider: Fotografkinja Ivana Vareško nas vodi na Bali – mesto sa najtoplijim osmesima

Ivana Vareško / the person behind the lens / travel i lifestyle fotografkinja koja okidačem napravi remek-delo pred kojim možete da stojite satima i istražujete svaki detalj šire slike. Kroz objektiv preslikava život takav kakav jeste – a ona ga vidi najlepšim mogućim. Njene fotografije su zapravo savršeno (ne)isplanirane scenografije. I ona iz trenutka izvlači ono najbolje. A u ovoj priči vodi nas na Bali gde je provela više od dva meseca i gde će se sigurno vraćati.

Upravo su me ispratila dva najtoplija osmeha, drage Made i Nyoman. Vozim se prema aerodromu, upijam poslednje trenutke ovog magičnog ostrva i stiže mi poruka od prijateljice: “Hvala, sad i ja želim da se preselim na Bali!“. Bilo ih je dosta sličnih gde su mi prijatelji i poznanici pisali da su mislili da je Bali “samo turistička destinacija”, “ne privlači ih” ili “promenila si mi sliku Balija”. Iskreno, mene Bali nikada nije privlačio kao destinacija i da moji dragi prijatelji nisu otišli godinu ranije, zaljubili se, iznajmili kuću i odlučili se tamo svake godine vraćaju, ja sam gotovo sigurna da nikada ne bih otišla na Bali. A upravo je to mesto za koje sam i ja mislila da je “samo turistička destinacija” postalo moje srećno mesto. Iako tužna što odlazim, osećaj koji me obuzima jest toplina jer sam sigurna da ću se Baliju stalno vraćati.

Bali – mesto sa najtoplijim osmesima na svetu

“Turista želi pobeći od života, putnik ga želi iskusiti!” – od trashy Netflixovog rom-coma ne bih nikada očekivala rečenicu sa kojom se toliko mogu poistovetiti. Bali definitivno može biti samo turistička destinacija i beg od realnosti ali čim se zagrebe i samo mrvicu dublje od resorta, rižinih polja i hramova – otvoriće vam se najdivniji svet sa kulturom toliko bogatom da posvetite čitav svoj život proučavanju iste i nikada nećete stići do kraja, jer kraja nema.

Bali je svaki osmeh, a oni se ne mogu izbrojati – od surfera koji u 6 ujutro izlazi iz mora, smeje se i govori vam: “Danas nam je baš predivan dan” do osoblja u prodavnicama, restoranima. Ali i dragim ljudima koji ispred tih istih objekata brinu da se bezbedno uključite u saobraćaj. Svi ljudi koji vam u saobraćaju stižu iz suprotnog smera, na semaforima, u redovima, radnici koji idu iz polja, susedi – njihovim osmesima jednostavno nema kraja. Najdivnije od svega je što je svaki taj osmeh iz dubine duše. Smeju se očima i celim telom. Kako da vam se duša ne smeje na takvom mestu?

Kako su se tri nedelje na Baliju pretvorile u dva meseca i želju za preseljenjem?

Kada bi me neko pitao koliko ostajem na Baliju, moj odgovor bi uvek bio: “Ne znam!”. Usledile bi rečenice poput: “Tačno znam osećaj, došao sam na odmor pre pet godina i eto me još uvek tu!”. Upoznala sam mnogo njih koji su došli na nedelju, dve i odlučili da se presele na Bali. Tek kada sam došla, shvatila sam koliko kreativnih ljudi čiji rad godinama pratim, živi tu – delomično ili celu godinu. Sigurna sam da je to iz dva razloga, prvi što su Balinežani najkreativniji narod koji sam imala priliku da upoznam.

Muzika, ples, lutkarske predstave deo su njihovih života. Ali i svake ceremonije – od one najmanje kao što je kupovina novog frižidera pa do venčanja ili kremacija. Da, kremacija je u njihovoj kulturi srećan događaj gde se slavi život pokojnika i odlazak u after-life. Takođe, na Baliju svi nešto rade rukama. Gde god krenete naići ćete na radionice i Balinežane koji sede na podu i izrađuju stvari. Izrađuju nameštaj, nakit, torbe, keramiku, oslikavaju svilu, a u Ubudu postoji i ulica duga pet, šest kilometara prepuna radionica.

Bali je jedino mesto gde se može osetiti moć zajednice. Svaki kvart je zajednica u kojoj svi brinu jedni o drugima, organiziraju ceremonije, učestvuju u običajima Balineške Hindu kulture (kojih ima jako puno).  Mouškarci sviraju u Gamelan orkestrima, žene izrađuju Canang Sari korpice koje se svako jutro stavljaju na hramove kao dar Bogovima. U njih se uglavnom stavlja cveće, riža, voće, slatkiši, mirisni štapići, a ponekad i cigarete. Iste te korpice, ali znatno manje i sa jednim cevtom, keksom ili malo riže stavljaju i na ulazima u ulice, kuće, radnje, radionice i restorane kako bi zaustavili zle duhove koj izlaze iz podzemnog sveta.

Bali zajednica

Zajednica na Baliju nije prisutna samo kod lokalaca, već i kod stranaca koji tamo žive – umetnici, fotografi, slikari, surferi, kuvari, pisci, dizajneri, muzičari – svi podržavaju jedni druge, pomažu jedni drugima i istinski žele da svako od njih uspe. Zvuči kao utopija zar ne? Za mene i jeste! Bali je predivno mesto, a ono što ga čini poželjnim za život jeste i to što se oseti taj “zapadnjački” uticaj, pa tako ima vrhunske restorane svih mogućih svetskih kuhinja, sourdough pekare, galerije, klubove gde sviraju vrhunski dj-evi, pivnice, kreativne radionice i razna događanja na kojima bi pozavidela i većina eropskih gradova.

Jutarnja kafa je moj najdraži ritual, a na Baliju je to bilo u malenom specialty coffee baru koji je jedan dečko otvorio u dvorištu sa pogledom na porodični hram, gde je njegova mama svako jutro donosila Canang Sari korpice i palila mirisne štapiće. Upravo sam od njega najviše naučila o običajima na Baliju. Pričali smo o filmovima, knjigama, fotografiji, čak smo i aktivirali njegovu staru Yashicu. Pitala sam ga jednom da li je zadovoljan sa poslovanjem, odgovorio mi je: “Prodam 20-25 šoljica kafe dnevno, to je više nego što sam očekivao i ja sam presrećan.” Ako je to bilo moguće, u tom sam se trenu još više zaljubila u Bali i njegove ljude. On, ali i svaka osoba u trgovini ili restoranu će vam na odlasku reći: “Hvala i ugodan dan!” Ali baš svaka – i to uz najtopliji osmeh.

Dan kada sve stane na Baliju – za bolje sutra

Na Baliju ćete videti stotine malih nastambica pokraj rižinih polja, nekada čak i na prometnih ulica. Oni ih zovu platforme za sanjarenje gde se opuštaju. A koriste i zanimljiv pojam “Jam Karet” ili elastično vreme – što bi značilo bez žurbe. Na Baliju sam živela baš taj pojam elastičnog vremena.

Moj Bali su ljudi. Ali i osmesi, miris i dim štapića, vožnje kroz rižina polja, povetarac na motoru. Jutra na plaži čekajući izlazak sunca uz fotografiranje surfera, stotine pasa koji se sami šetaju, najdraža mesta za doručak i fantastična hrana.  Ceremonije, prisustvovanje tradicijama sa našim banjarom (kvartovska zajednica), kursevi keramike, izložbe i filmske premijere u Deusu. I smejanje na motoru kada me uhvati pljusak, miris Duriana (voće čiji je ukus Anthony Bourdain opisao da je kao da ljubiš svoju mrtvu baku) i skakanje u bazen kad počne kiša.

Bali mi je poklonio najljepše nebo. I to jer sam se našla za vreme Nyepija, proslave koja obeležava početak nove godine po Hindu kalendaru. To je dan kada se ostrvo čisti od svih prošlogodišnjih zlodela i priprema za pozitivnu nadolazeću godinu. Taj dan sve se gasi na 24 sata, niko ne sme izaći na ulicu, čak se i aerodrom zatvara. Nema buke, ne koristi se struja, svetlo dopire samo od sveća i većina ljudi večeri provodi gledajući zvezde. Toliko ste blizu mlečne staze, kao da ste deo nje.

Neki drugi / lepši / svet

Bali je za mene kao neki drugi svet. Svet pun topline, ljubaznosti, avantura, lepote, divnih ljudi, novih prijatelja. Prepun beskrajnih mogućnosti za stvaranje i kreativnost – to ostrvo hrani i izvlači ono najbolje iz mene. Ne sećam se tačno gde, ali negde sam pročitala: “ Bali nije samo ostvro, Bali je učitelj!” i to je istina.

Balinežani su najljubazniji narod. Prihvatiće vas i voleće još više ako prihvatite njihovu kulturu. Naučiće vas kako da budete smireni, kako da se smejete svojim greškama, a njihovi osmesi otvoriće vaše srce. Njihova nežna energija, jednostavan i skroman život, ljubav prema deci, posvećenost kulturi, vrednostima i zajednici malo će koga ostaviti ravnodušnim.

Moje najtoplije preporuke da posetite Bali. Prihvatite lokalnu kulturu, naučite nekoliko reči i isprobajte sve što vam lokalna kuhinja nudi. Pričajte sa lokalcima, skrenete sa utabanog puta i dopustite da vas ponese – Bali magija. Jednom kad vam se uvuče pod kožu, bićete zaljubljeni u Bali zauvek.

Fotografije: Ivana Vareško