Long read: Da li smo kolektivno prestale da
živimo u svojoj ženskoj energiji?

Ako ste, kao i ja, upali u onaj algoritam na TikToku gde vas stalno podsećaju na to da usporite i preispitate šablone koji vas vode kroz život, sigurno ste primetili još jedan pojam koji ide u paketu sa tim – pojam ženske energije. Ženska energija je nešto o čemu sve više čitamo i slušamo. Možda smatramo da je to nešto na čemu ne moramo da radimo, da je nešto apsolutno primalno i prirodno, možda ipak osećamo da smo od iste odmakle, a da to nismo ni primetile? U razgovoru sa koleginicama sa posla nekako je i došla ideja za ovu temu. Pričale smo o dejtingu, rodnim ulogama, feminizmu i svim gorućim temama (mada, kad nisu goruće?) i donele jedan zaključak – nismo u svojoj ženskoj energiji. Pa kako da joj se vratimo? Stvarno me je zabrinulo ovo pitanje – jer je odjednom svašta nešto imalo smisla. Ženska energija je energija mira – i hitno (ali na onaj opušteni, nehitan način naravno) nam je potrebna.

Zakasniću na voz, ubrzavam, gotovo trčim (a trčanje u sandalama stvarno nije šik, osim možda kad Keri Bredšo to čini). Puštam film, gledam koliko vremena do kraja. Odem na TikTok za taj kratki format, a već i tu brzinu stavljam na 2x. U izlasku već kalkulišem kad da krenem kući jer bus (u teoriji) stiže tad i tad, a ne plaća mi se taxi. Žurim nešto da ispričam jer osećam kako osoba sa kojom pričam polako kreće da luta. Da li i ja uopšte slušam druge, ili čekam svoj red da pričam?

Ovo su pitanja koja su, po mom mišljenju, u srži pitanja o ženstvenosti.

Istovremeno, ona me more baš zbog toga što sam svesna da mi ne prija da sam u ovoj haotičnoj energiji. Da ne znam gde to stalno žurim. Da sam pobegla od svoje nežne, ženske energije.

Muškarci su rođeni na dnu planine, a žene na njenom vrhu – kaže jedna analogija.

Tako je na muškarcima da rade – da su u stanju akcije i metaforičkog penjanja, da strateški planiraju kako će doći do vrha planine – i da kroz te rezultate stiču osećaj samovrednovanja, ali i poštovanje od strane drugih.

S druge strane, žene su rođene sa nešto jasnijom ulogom u ovom svetu i na njima je da se prepuste – i u najboljem mogućem slučaju, znaju da će ih muškarac uhvatiti na podnožju te planine. Tako je, suštinski, ženska energija ona koja u srži svega ima – prepuštanje, veru i naposletku ljubav prema sebi – dovoljnu ljubav da ona zna da je vredna svega toga samo zato što jeste žena. Na ovaj možda kliše, pomalo zastareli način razmišljanja na koji bi Gen Z rekao samo – cringe – dolazi i jedan koji će upravo ta generacija razumeti.

Passenger princess.

Takozvana princeza na suvozačkom sedištu je još jedna analogija na temu ženske vs. muške energije. To znači, ponovo, da se prepuštamo. Ne gledamo u mapu, ne dajemo direkcije (ne ometamo Siri koja je isto žena, ali o tome drugi put), ne brinemo, već uživamo u putu. U toj analogiji, verujemo univerzumu, iliti muškoj energiji za volanom da ćemo na destinaciju stići bez stresa i bez zarađene bore na čelu.

Podsmešljivo, možemo zaključiti da je sve ovo naivno, da mi želimo da smo za volanom, da su bore na čelu seksi i ko si ti da kažeš da nisu? Naravno, i takvo razmišljanje je dozvoljeno. Ali ovde nismo da racionališemo, ovde smo da osećamo. Možda jer smo upravo racionalizovanjem kolektivno došle u ovu zbunjujuću, opterećujuću energiju.

Ja zato pravim jedan eksperiment.

Neću odati sve detalje jer ženska energija takođe nosi i veo misterioznosti.

Ipak, ako primetite da odjednom pričam nežnijim tonom, da uzimam stari bakin recept i to smatram hobijem just because, ako dozvoljavam izlizane džentlmenske fore bez da govorim (mada možda pomislim) cringe, znajte da radim na svojoj uzvišenoj, ženskoj energiji. Cilj je, u stvari, priznati sebi da smo one stvari koje smo činile u detinjstvu, poput pletenja kikica sa drugaricama, pravljenja kolačića i rešavanja bleskastih kvizova bile nešto najženstvenije što smo mogle učiniti. Da smo to radile jer je to naša priroda.

Možda ćemo dopustiti da nam neko otvori vrata jer znamo da smo svojim trudom i radom zaslužile da kroz njih prođemo?

Možda ćemo se počastiti šarenim koktelom jer izdržavamo jurnjavu života koje naše pretkinje sigurno ne bi mogle da shvate? Možda ćemo dozvoliti da budemo šarmirane, osvojene, nežne? Možda ćemo uzdahnuti, izdahnuti i reći sebi – u redu je, stizeš. Samo polako.

Na kraju, a ne manje bitno, jeste da se ove stvari ne shvate pogrešno i banalno. Stvari koje sam isticala kroz tekst se mogu shvatiti kao degradirajuća, pa baš muška vizija onoga kako bi ženska energija trebalo da izgleda. Zato je potrebno ne posmatrati ovo kao priručnik, već podsetnik. Za neke od vas ženska energija je upravo ovo što sam navela kao primere. Za neke je nešto deseto, drukčije. Poenta je u energiji prepuštanja, energiji koja dozvoljava vaše pravo ja da izađe na videlo – bez oružja i štitnika. U dobu koje sve više propagira toksičnu mušku energiju, nežnost deluje kao, verovatno, najbolja moguća ideja. Makar i bila locked & loaded.

Foto: Instagram (@wwwettta / @rubylyn_)