Journal.rs
Tony's Pasta Bar
Gastro, Lifestyle

Tony’s Pasta Bar: Porodični ukus Italije u srcu Beograda

Piše: Journal

U srcu Beograda, među mnoštvom restorana, pojavio se jedan kutak – Tony’s Pasta Bar. Ovaj mali porodični projekat nastao je iz želje da se zajedno stvori nešto lepo i autentično, ali i da se Beogradu ponudi nešto drugačije. Mesto gde se oseća duh zajedništva, domaće atmosfere i ljubavi prema hrani. Upravo ta ideja, da porodica stoji iza svake testenine, svakog ukusa i svakog detalja, čini Tony’s Pasta Bar posebnim mestom na gastronomskoj mapi grada.

Kako je nastala ideja za otvaranje Tony’s Pasta Bar u Beogradu?

Ideja je nastala pre par godina, pre svega zbog mog velikog interesovanja da pokrenem neki spostveni posao, nakon par godina rada kao kuvar. Italijanska kuhinja mi je svakako omiljena za rad. Paste koje su njen sastavni deo su mi ujedno i omiljeno jelo za spremanje. Na sve to se stvorila ideja da pokrenemo neki porodični posao i tako smo ušli u priču. Vremenom je svako od nas dodavao neki svoj pečat toj ideji. Pri kraju nam se priključio i moj bivsi kolega i veliki prijatelj da bi zajedno sa nama pokušao da izgradi i napravi neku novu priču u ovom gradu, i pomogne nam da gostima ponudimo nešto skroz drugačije. Tako da za mene ovaj projekat predstavlja i lični izazov. Da opravdam poverenje koje su mi svi ljudi oko mene ukazali.
Što se tice imena, ono je nastalo kao omaž Entoniju Bordejnu. Koji je lično meni bio velika inspiracija za bavljenje ovim poslom i na neki način me naveo na to da zavolim kuhinju kao pojam. Jednostavno, smatram da je ovo neko sitno delo kojim želim da mu se odužim na tome.

Šta vas je inspirisalo da se fokusirate na italijansku kuhinju, posebno na sveže pravljene paste?

Generalno ponuda paste kod nas je šarena, i retko ko se fokusira na pravljenje tradicionalne paste. Uglavnom su to neke kombinacije skroz prilagođene našoj balkanskoj kuhinji. Hteo sam da pokrenem nešto autentično, a opet jednostavno i prilagođeno street food sceni. Tako sam i dobio ideju da se fokusiram na tradicionalne italijanske recepture, a ujedno i svežu pastu.

Koja je glavna filozofija koju želite da prenesete svojim gostima kroz ponudu i uslugu?

Iskoristio bih upravo Bordejnov citat za ovo pitanje Dobra hrana je veoma često, čak i najčešće jednostavna hrana. To je neka naša filozofija kojom se ovde vodimo i smatramo da je to u stvari ključ u našim jelima. Jednostavne recepture, kvalitetni sastojci i pravilna priprema. Time se mi vodimo i želimo da prenesemo našim gostima, i ukažemo im na to da jelo, ne mora da sadrži pregršt segmenata kako bi bilo dobro.

Kako biste opisali atmosferu u restoranu i šta je ono što ga čini posebnim u odnosu na druge restorane u Beogradu?

Budući da je u pitanju porodični restoran, potrudili smo se da ta atmosfera i bude prisutna u lokalu.
Opušteno, komforno i toplo mesto u italijanskom stilu. Svaki ćošak je kreiran sa puno pažnje i pre svega, puno smeha i radosti. Želimo da ljudi koji dođu ovde osete energiju, koju smo mi uložili u ovo mesto. Možda ovo zvuči jednostavno, ali mi mislimo da je posebno.

Koji su najpopularniji specijaliteti koje nudite i šta ih čini posebnim?

Pre svega imamo tradicionalne italijanske paste kao što su Taljatele Bolonjez, Rigatoni Carbonara, Fusili Cacio e Pepe. Pored toga imamo i naše kombinacije, rađene u italijanskom stilu kao što su Njoke sa tri vrste pečuraka. One su ujedno i potpuno posno jelo sa umami notama. Takođe i odličan Pesto koji radimo sa spanaćem, bosiljkom, kikirikijem i dosta citrusa. Teško mi je zaista da odaberem samo jedno, svako jelo je zaista osmišljeno sa maksimalno pažnje i truda, pa je samim tim i svako priča za sebe.

Da li koristite lokalne ili sezonske sastojke u pripremi jela?

Trudimo se da maksimalno koristimo sastojke sa naših podneblja i radimo na tome da skoro sve u upotrebi i bude iz naše okoline. Posvećujemo pažnju detaljima, i trudimo se da neki naš proizvod iskoristim na italijanski način, najbolji primer za to nam je meso koje koristimo za Karbonaru, odnosno Suvi gronik od mangulice, po italijanski guanciale. To je specifičan komad mesa kog u Srbiji malo ima, ali smo se potrudi da nađemo lokalnog dobavljača koji ga proizvodi na italijanski način, i tako doprinesemo dodatno autentičnosti jela, a ujedno o popularizaciji lokalnih proizvoda. Za neka jela su i dalje italijanski proizvodi praktično nezamenljivi.

Kako se trudite da održite ravnotežu između tradicionalnih italijanskih recepata i modernih kulinarskih trendova?

Trudimo se da se držimo na nekoj sredini, sve ono što smatramo pozitivnim iz modernih trendova gledamo da uvrstimo u pripremu naših jela, ali bez gubitka na samoj autentičnosti. Generalno italijanska kuhinja je tako postavljena, da nema toliko prostora za modernizaciju, jer je sama po sebi prilično jednostavna i svoja, pa bi svaki pokusaj modernizacije bio i blago kršenje njene autentičnosti. Po meni jedini čovek koji je uspeo u toj modernizaciji je Masimo Botura, ali to je već neka druga tema..

Foto: Tony’s Pasta Bar

Piše: Journal

Najčitanije