Journal x jdzo.draws Box: Autorski Box Jovane Macure nas podseća da je riđe nebo letnja poezija
Nebo je obojeno u najvibrantnije tonove narandžaste, sprema se da bude ružičasto. Sunce je toliko jarko da obasjava milje oko sebe i još jednom svedočimo poeziji prirode – pratimo zalazak, jednu od prvih asocijacija na leto, more i lepotu. Uz riđe nebo je sve najlepše. Osećamo jače, slušamo obazrivije i govorimo iskrenije. Tome nas uče zalasci, da budemo ono što jesmo bez filtera i stege. Ovoga puta, najbajkovitiji zalazak sunca dolazi sa Journal potpisom. A iza njega stoji ilustratorka i grafička dizajnerka Jovana Macura, mnogima poznatija kao jdzo.draws.
JOURNAL x JDZO.DRAWS BOX
Njeni radovi predstavljaju odu ženstvenosti, ljubavno pismo svakoj od nas koja je stopostotno svoja i podsetnik pored puta da je biti žena najpre moć. Bajkovita paleta boja, entuzijazam koji nemo govori i žene koje nas osnažuju, ključni su temelji njenog stvaralaštva. Sve o umetnosti kao zvezdi vodilji od malih nogu, uzorima, ženama kao inspiraciji i novom najznačajnijem poglavlju, majčinstvu, Jovana Macura otkriva specijalno za Journal, uz autorski Journal Box.
Znamo te kao oformljenu ilustratorku i grafičku dizajnerku čiji su radovi i te kako voljeni. Kako pamtiš svoje umetničke početke? Kada si se prvi put zaljubila u digitalnu umetnost?
Umetnost sam zavolela još od malena, od crtanja, igranja, do pisanja pesmica i igranja glume i pevanja sa drugaricama u parkiću. To me je najviše činilo srećnom. Iako nisam znala čime bih se tačno bavila u životu, nekako me je sam životni put najviše vodio ka papiru i olovci. A kasnije i laptopu i tabli za crtanje.
Kao mlađa sam mislila da ću biti više orijentisana platnu i četkici. Ali kako je vreme prolazilo sve više sam se pronalazila u modernom digitalizovanom svetu dizajna i umetnosti. Ono što sam znala od početka jeste da želim da spojim lepo i korisno u poslu kojim se bavim.
Prvi susret sa digitalnom umetnošću se desio na mom prvom ozbiljnijem poslu gde sam došla kao grafički dizajner. Međutim, kako su projekti dolazili sve više se od mene zahtevalo da crtam, gde se iskreno uopšte nisam pronalazila na početku i bilo mi je jako teško da bilo šta nacrtam na laptopu, sa mišem.
Međutim kako su projekti bili sve zanimljiviji, i meni je postajalo sve komfornije, otvorio se neki novi svet u meni koji nisam ni znala da postoji, niti da je moguć za izvesti. Prekretnica u mojoj karijeri se desila tokom pandemije, gde počinjemo da radimo od kuće. U tom trenutku kupujem sebi svoj prvi Ipad gde kreće sve ovo što sam danas stvorila.
Za mene je taj period bio novo pronalaženje sebe u tišini i samoći. I mogu reći da mi je bilo jako lepo i inspirativno. Kako sam i u dizajnu više napredovala, jer sam imala slobodu vremena koju ranije nisam posedovala, tako su se stvorile i figure-žene i priče koje su mi pomogle da izađem iz svoje zone komfora. I bez kojih danas ne mogu da zamislim svoj posao.
Žene su neretko glavne akterke tvojih ilustracija – odišu moćnom i senzualnom energijom. Kako bi opisala njihov karakter?
Karakter žena na mojim ilustracijama je raznolik. Ono što ih sve veže jeste sloboda pokreta i činjenica da su svoje i jedinstvene. Svaka ima svoju priču dok je stvaram, ali ono što mi je najbolje i najzanimljivije jeste to što puštam da im ljudi sami daju karakter i priču koju oni misle da ide uz njih. Jer ta koju izaberu, za njih ponekad predstavlja nešto potpuno drugačije nego meni, što mi daje posebnu čar kada biraju rad za sebe. Tako da im je ime koje im ja dam uglavnom uvek prosto i jasno šta je za mene u tom momentu stvaranja predstavljalo. Ima prostora da kroz ime i sliku gledalac doživi još nešto lično i svoje. I kad je stavi u ram, da je to potpuno i samo njegova slika.
Gde pronalaziš inspiraciju za svoje radove – da li su to žene koje poznaješ ili one koje bi volela da znaš?
Inspiracija može da dođe sa svih strana i u raznim oblicima. Uglavnom je to nešto što želim ili što sam prošla u životu, kako ja lično tako i kroz priče ljudi oko sebe ili događaja koji su bili ili bih volela da se dese. Pokret tela je nešto sto najviše volim da istražujem i sa tim da se igram, u svom stilu.
Boje koje koristiš prilikom ilustrovanja čine jedan od tvojih stilskih pečata – s kojim bojama najviše voliš da radiš, a koje bi okarakterisala zahtevnim?
Zemljane palete su nešto u čemu se najviše pronalazim i gde najbolje plivam, i sa njima najviše volim da radim. Možda su mi najzahtevnije dve do tri nijanse bilo kojih boja, jer tu estetski najviše moram da razmislim šta bi se uklopilo, gde i kako, a da izgleda najbolje sto može i da odiše ozbiljnim a opet i emotivnim ili razigranim radom kom uvek težim.
U tvojim radovima vidimo tragove kubizma, modernizma i apstraktne umetnosti – koji umetnici pomenutih pravaca su imali najveći uticaj na tebe?
Ima ih stvarno dosta, ali oni koji su imali značajan uticaj na moje stvaralaštvo su naravno neprevazidjeni Pablo Picasso, Henri Matisse, Egon Schiele i Jean Metzinger. Jednog umetnika moram izdvojiti kao glavnog u svakom vidu inspiracije a pogotovo u pokretu tela i emocije koju prenosi svojim stvaralaštvom, a to je zauvek omiljen Gian Lorenzo Bernini.
Koja je tvoja prva asocijacija na leto?
Miris mora i zvuk talasa kroz pesak uz najlepšu dremkicu na plaži.
Jedan od ključnih elemenata Journal x jdzo.draws Box-a je bajkoviti zalazak – gde u Beogradu najviše voliš da posmatraš kako se sunce kreće?
Trenutno su mi omiljeno mesto za zalazak Silosi.
Uskoro ćeš se ostvariti u onoj najzahtevnijoj, ali i najlepšoj ulozi – u majčinstvu. Čemu te je trudnoća za sada naučila?
Naučila me je da usporim. Da uživam na drugačije načine. Da je žensko telo vrlo moćno. Da više cenim bliske ljude oko sebe.
Koji (umetnički) savet bi dana mlađoj verziji sebe?
Da više prati svoj unutrašnji osećaj, da se ne boji da se istakne, da na ovom svetu za svakog ima mesta, i da se trud i te kako isplati.
I za kraj, kako bi opisala Journal x jdzo.draws Box u tri reči?
Bajkovit, inspirativan i snažan.
Kreativna direkcija i koordinacija snimanja: Iva Vuković
Foto: Ljubo Ašćerić
Umetnica nosi: Daire
