Slovenački umetnik Mark Požlep u galeriji Hestia u Beogradu predstavio je mutimedijalnu izložbu Trajni odmor koja nas vodi na put jadranskom obalom. Uzimajući tematiku izgranje Jadranske magistrale u njenom društvenom, sociološkom, kulturološkom, političkom i ekonomskom kontekstu, umetnik je izložbom ilustrovao pregled istorijskih događaja, a ovo interesantno putovanje posetiocima je dostupno do 6. oktobra 2024. godine.
Za Journal, Mark Požlep otkriva na koji način je nastajala ova izložba, te da joj je prethodilo studiozno istraživanje, ali i na koje obale ga je nakon Jadrana povelo njegovo naredno istraživanje.
Izložba pokušava da se objektivno približi prošlosti kako bismo mogli da razumemo sadašnjost.
Izložbom Trajni odmor donosite nam duh jadranske obale i leta i pre nego što je kalendarski počelo. Koliko/kako je nastajala ideja za izložbu?
Izložba je nastajala otprilike tri godine. Počela je istraživačkim putem s ekonomistom Igorom Feketijom autom od Trsta pa do Ade Bojane, intervjuima, razgovorima i nastavila uz saradnju pesnika Muanisa Sinanovića i muzičara Gašpera Piana te krajnjim koncertnim izvođenjem za neme promatrače uz samu obalu.
Šta je sve privuklo vašu pažnju na tih hiljadu kilometara legendarnog puta od Trsta do Ade Bojane?
Najviše me je zanimalo kako je Jadranska magistrala ekonomski i socijalno promenila život uz obalu. Šta je to značilo na početku njene gradnje i što to znači sada.
Izložba se sastoji od skoro stotinu crteža ugljenom, koje ne čine samo klasični crteži već i tekstovi, kao i video performans. Koliko je za vas bilo izazovno odgovoriti na tematiku i pored čisto vizualnog (slikarskog) načina izražavanja obogatiti je tekstualnim segmentima?
Zanimalo me je na koji način bi bilo najbolje predstaviti publici sažetak našeg istraživanja, a kažu da ko peva, zlo ne misli. Sedam različitih sklopova koji su se formirali tokom istraživanja: Jadranska magistrala, Gastarbajteri, Dinamitaši, Hotel Haludovo, Nudizam, Jadrolinija i Izbeglice, predano je u ruke pesnika Muanisa Sinanovića, koji je napisao sedam pesama. Muziku za njih je napisao Gašper Piano. Kako je napisala Neva Lukić; referišući se na fenomen letnjih terasa, Požlep više nije nemi pripovedač, kao u crtežima i zapisima, već postaje savremeni trubadur jugoslovenske Route 66. Crteži su nastali na osnovi raznoraznog vizuelnog materijala koji sam skupio tokom istraživanja i ilustruje pregled istorijskih događaja.
Recite nam malo više o video performansu koji je deo izložbe?
Video performans, koncert za neme promatrače, bio je izveden na posebnim lokacijama uz Jadransku obalu: na brodu Jadrolinije, ispred ruševina Hotela Palace na Haludovu, u Mitićevom motelu, pored Jadranske magistrale i u Bakarskom zalivu, s pogledom na rafineriju. Izvođeno je sedam prethodno opisanih komada u sastavu električna gitara, piano i vokal, Požlep.
Na šta nas podseća (uči) ovo retrospektivno putovanje jadranskom obalom?
Projekat nas po Jadranskoj magistrali vodi od 1945. do 1993. Prati ekonomske, socijalne i ekološke promene koje su se dogodile tokom tog vremena. Pokušava da se objektivno približi prošlosti kako bismo mogli da razumemo sadašnjost.
Izložba tematski obuhvata kulturološke i socioekonomske posledice izgradnje ove magistrale. Šta biste vi izdvojili kao podatke koji su vam u tom smislu bili najzanimljiviji?
Mnoge društveno-političke promene u Jugoslaviji mogu se pratiti u razvoju Jadranske magistrale. Posebno razvoj primorskog turizma koji se poklopio s prelazom iz socijalizma u kapitalizam. Takođe je fascinantan u smislu protivrečja vremena: društvenog turizma i procvata masovnog turizma; socijalizam i Bob Guccione koji je 1970-ih izgradio hotel Haludovo Palace na ostrvu Krku; trougao Haludovo – Goli otok – Brijuni; razvoj nudističkog turizma, koji nije služio samo kao model za privlačenje tuđe valute nego i promocije jugoslovenskog socijalizma; napredan urbanistički i arhitektonski razvoj turističkih kompleksa i lovljenje ribe dinamitom.
Vašem radu uvek prethodi interesantno istraživanje. Nakon jediriličarske misije od Bretanje do Škotske (Hogshead 733), preko lepota jadranske obale (Trajni odmor)…o čemu će govoriti vaše naredno putovanje?
Pre nedelju dana sam se vratio iz Suffolka, gde sam istraživao komercijalni ribolov uz suffolksku obalu i kako se promenio od šezdesetih godina prošlog veka do danas. Sa Maximom Berthoujem, s kojim smo plovili zajedno do Škotske i po Mississippiju, očekuje nas plovidba Japanom.
