Janko Kusturica: Razgovarali smo sa mladim autorom o prvoj samostalnoj izložbi u Beogradu
Janko Kusturica je mladi autor o čijem radu će se u budućnosti zasigurno govoriti. Dar i sklonost prema umetnosti stekao je u proslavljenoj umetničkoj porodici, a svoj izraz pronašao u fotografiji. Iako mlad, njegov pristup fotografiji je studiozan, istovremeno mladalački poletan sa instančanim osećajem za emociju i trenutak koji nosi. U Beogradu je otvorena njegova prva samostalna autorska izložba Summer Knowledge, a mi smo imali priliku da je posetimo i porazgovaramo sa autorom.
Kako je jedna poema Delmora Schwartza postala ideja vodilja i inspiracija za nastanak izložbe, na koji način su mirisi leta i poezije pretočeni u fotografije i kada je prepoznao da će nasuprot sportu umetnost biti njegov poziv, u razgovoru za Journal otkriva Janko Kusturica.
Za vašu prvu izložbu inspiraciju ste pronašli u radu Delmora Schwartza. Šta je ono što neko vaših godina pronalazi kao poveznicu sa stvaralaštvom autora koji je stvarao 40-ih, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka?
Neočekivano interesantnom činjenicom sam otkrio za Delmora Schwartza. Iako sam čitao dosta poezije prošlog i veka pre, tražio sam nešto furiozno ali dobro. Slušajući grupu Velvet Underground, osetio sam dosta Joycea, gde sam želeo da otkrijem nešto još više pokretačko u tekstovima, nešto prljavo i dobro kao što je pesma European son. Tako sam jednog dana slušao intervju Lou Reeda u kojem je rekao da je dosta inspiracije dobio od poete Schwartza zbog kojeg je napisao tu istu pesmu. Ono što me je inspirisalo kod ovog poete je sam huk prošlosti, koje on kroz svoje pesme i govori. Opisuje svoj pogled na generacije i moralne situacije.
Čini se da umetnik inspiraciju može pronaći svuda oko njega. Koliko je i Beograd u tom smislu bio inspiracija za ovu izložbu?
Beograd, to je mesto priča, odakle počinje sve. Hiljade klikova i obrtaja okom sam prošao kroz ulice ovog grada i nekako stvorio svoju idejnu tačku sa kojom sam krenuo da komuniciram kad idem u druge gradove.
Recite nam malo više o procesu pripreme/rada na izložbi.
Mislim da je ovo za mene najlepša stvar koja mi se desila. Snimao sam ispitni film sa rediteljkom/drugaricom Irinom u kome je glavni lik trebalo da ima izložbu. Nakon snimanja sam krenuo da skidam svoje fotografije koje su bile deo scenografije, ali Nebojša i Branka Babić, ugledavši ih, poželeli su i predložili da se napravi izložba. Neizmerno im hvala na tome, ostvarili su mi jedan san.
Kakvi su to mirisi leta i poezije?
To je neki monizam, koji vozi kroz tuđe reči u želji za spajanjem misli sa ljudima.
Video sam sebe kao mladu nadu vaterpola, ali kada mi je deda dao prvi fotoaparat, tu se sve promenilo.
Dolazite iz umetničke porodice. Ipak, umesto pokretne slike (film), vi ste se odlučili za statičnu (fotografija). Čime vas je ona osvojila?
Mislim da me nije ništa ne bi sprečilo da od statičnih fotografija napravim pokretne sa jednom pričom, jer mi je to velika želja.
Da li se sećate trenutka kada ste prepoznali da je fotografija način na koji ćete se umetnički izražavati? Šta je doprinelo tome?
Bilo je neočekivano. Video sam sebe kao mladu nadu vaterpola, ali kada mi je deda dao prvi fotoaparat, tu se sve promenilo. Lopte su postale kadrovi.
Crno-bela ili fotografija u boji ?
Do skoro sam fotkao crno-bele fotografije, ali sam isto tako nedavno krenuo i sa bojom. Mislim da zavisi od momenta u prostoru, da li će biti boja ili crno-bela.
Pomenuli smo Delmora Schwartza i poveznicu sa vašim radom, a da li postoji još neki autor čija poezija bi vam bila inspirativna da njenu ideju ili duh ovekovečite kroz odabrane kadrove?
Naravno, na primer James Joyce i T.S. Eliot. Trudim da dođem do nivoa Shakespearovih soneta, jer je to knjiga koja me je trenutno najviše razdrmala u životu.
Iako to nikada ne možemo predvideti, s obzirom na to da je reč o prvoj samostalnoj izložbi vaših radova, kakve reakcije očekujete?
Vibracije, dobre i neočekivane, biće dobro ne znam ha-ha.
Izložba Summer Knowledge je otvorena do ponedeljka, 03. juna 2024. godine u Dorćol Placu. Izložba se organizuje na inicijativu i uz realizaciju O3one Art Space-a.
Foto: Ljubo Ašćerić/ Aleksa Popović
