Umetnost više nije rezervisana samo za muzeje, galerije i stručnjake koji govore komplikovanim jezikom. Danas, zahvaljujući društvenim mrežama, umetnost doslovno možemo da držimo na dlanu (što možda i nije loše). Bez obzira na to da li se radi o slici, instalaciji, performansu ili nekom potpuno nekonvencionalnom delu, umetnost je postala dostupnija nego ikad. Na taj način, pojedina dela u trenu mogu da postanu viralna. Upravo to se dogodilo s onim o čemu govorimo u nastavku.
Ponekad umetnost nije nešto što samo gledamo. Ponekad je možemo dodirnuti, ući u nju, pa čak i zaplivati. To se dešava s Piscinas Olaistas, serijom bazena koje je kubanski umetnik Diango Hernández stvarao deset godina (od 2015. do 2025. godine). Iako zvuče kao još jedan cool dizajnerski projekat, ovi bazeni imaju mnogo dublju priču.
Olaismo – sve je u pokretu
Diango Hernández dolazi iz Kube, zemlje koja mu je obeležila i privatni i umetnički put. Njegova dela uvek balansiraju između ličnog i političkog, između sećanja i sadašnjosti, a sve to sa snažnim poetskim i filozofskim prizvukom. U njegovom svetu, sve je u pokretu. I tu nastaje pojam Olaismo.
Ako se pitate šta je Olaismo, zamislite ga kao umetnički i životni stav koji na promenu gleda kao na nešto prirodno. Sam naziv dolazi od španske reči ola, što znači talas. Za Hernándeza, to je način na koji doživljava svet – kao nešto što se stalno menja, teče, lomi i ponovo spaja. Nije teško povezati to s pričom o Kubi, o odlascima, povratcima, o traženju identiteta.
Piscinas Olaistas: Serija bazena koja je prepravila društvene mreže
Upravo iz te ideje nastali su Piscinas Olaistas. To nisu klasični bazeni s ravnim linijama i pravilnim formama. Ovi bazeni su kao talasi pretvoreni u arhitekturu. Svaki njihov detalj, od oblika do površine vode, zamišljen je tako da izazove osećaj kretanja, fluidnosti i transformacije. Oni su prostori u kojima se telo povezuje s vodom, ali i s ličnim mislima. Mesta gde se možemo opustiti, skloniti od svakodnevice i samo biti sa svojim mislima.
Hernández je poznat po tome da kroz umetnost priča priče koje nisu ravne linije, nego slojevite i ponekad nedorečene, baš kao što to zna biti život. I dok u drugim radovima istražuje teme doma, migracije i sećanja, u Piscinas Olaistas sve to dobija kulminaciju u fizičkom prostoru koji je istovremeno nežan i moćan.
Na kraju, ono što ove bazene čini posebnima nije samo njihov izgled, već ideja iza njih. To su mesta u koja ne ulazimo samo zbog osveženja, nego s namerom da osetimo promenu. Onu unutrašnju, tihu, ali stvarnu.
Foto: Instagram (@diango.hernandez, @home52)
