OKOLINA
…je uvek imala svoj sud, očigledno meni jako bitan. Jer ceo ovaj nastup je bio jedna obična obmana. Sebe naravno, jer da biste obmanuli druge, prethodno morate obmanuti sebe? Odavno sam o sebi formirala sliku kučkaste pametnice, koja ispušta otrovan gas u nepovoljnim uslovima.
Iza te fantastično uvežbane uloge krilo se jedno nesigurno biće koje bi pokleklo pred prvom preprekom!
Kameleon. Publika je imala jednu, kuća potpuno drugu, prijatelji treću mene. Kažu da se ljudi menjaju samo zarad sebe? Naprotiv, mene su promenili drugi, srećom ne prekasno. Da, bilo je teško baš kao i prvih mesec dana u teretani, ali vredelo je mnogo više od trbušnjaka. Trbušnjaci su bonus, dobro se razvijaju kada se smejete sebi koliko ste nekada bili tupavi. Kažu kako je život jedna velika škola, zvuči kao floskula, jeste floskula, a ja se gnušam na floskule, međutim…
Nekome (kao meni na primer) je potrebno da ponavlja razred, možda i nekoliko puta. Ali mi se zaista čini da ljudi kao ja, kada utvrde lekciju umeju od nje da naprave čitav naučni rad, prosto da prošire znanje skoro do edukatorskog nivoa!
DAVANJE LJUBAVI
…je za mene bila izvor na kom se napajam. Ako je nije bilo sa druge strane ja sam točila i u njihov bunar. Davala sam sve, vreme, pažnju, rešenja, svađe i pomirenja. Bivala sam oboje u vezama, brakovima. Jedino se nisam sama oplodila, sve ostalo jesam.
Da se ne ponavljam, ali počinjala sam i završavala sama. Odlazila i vraćala se, bez da me iko i terao ili dozivao.
I sve vreme sam znala da je do mene. Ali, nekada neko davno me je učio, da je davanje ujedno i dobijanje, da onaj koji daje je veći od onog koji uzima. Da ruka koja pruža je uvek otvorena i u nju će nešto upasti, a u stisnutu šaku nikako. Jedino što mi taj neko nije objasnio da se ovde radi o materijalnim stvarima, a nikako TVRDIM o međuljudskim ili partnerskim odnosima. Prosto i dokazano u ovim drugim, NEMA GARANCIJE.
Ne postoji uspešna formula, osim jedne jedine, takođe proverene. Ako valja na početku postoje šanse da uspe, ako na početku ne štima, šanse su jako male, tačnije nikakve!
Da, svi moji odnosi su potrajali, ali uz moju krv suze i znoj. Investicije su na kraju propale i žao mi je, ali ne želim ni da ih se sećam. Nije baš da imam neke zle misli, ali da mogu da vratim vreme, bolje da sam gorilu pincetom depilirala, nego bacala bisere pred svinje. Te prikrivene nesigurnosti su najveća pošast jednog ženskog bića.
PANTA REI
I kao što sve teče i sve se menja, tako se sve oko mene izmenilo. Grad, ljudi, svet!
A, ja?
Ja sam mislila da sam dobro ista, glupavo čista i spremna na sve kompromise ovog sveta. Izgovora za nemenjanje je bilo napretek. Svako neka radi kako želi, ja ću onako kako znam!, Ko sam ja da nekome sudim?, Šta je on kriv što nije imao stabilnu porodicu, ja ću mu dati sigurnost..., Jadan, ostao je bez roditelja kada je bio jako mlad, a ja ima predivnu porodicu!, Očigledno je meni Bog dao ulogu da pomažem!
Promeniće ga žensko dete.
Pa šta ako smo različitih statusa, meni ne treba neko za slikanje, već da me zagrli kada dođem kući.
I tek tako, ja sam postala zamenjiva, a oni nepromenjivi. Međutim, mi ponavljači, kada izučimo gradivo i proširimo znanje, postajemo nezaustavljiva sila.
U jednom momentu, više me nije bilo briga, ni za njihove otužne životne priče, socijalne statuse, roditeljske odnose, traume iz detinjstva, poslovne neuspehe, zapuštene histerične supruge, razmaženu decu, ožiljke na duši. U jednom malom momentu sam se setila da ja nisam pečurka koja je nikla posle kiše. Da sam ceo život mažena, pažena, gajena da postanem dobro biće. Ono koje će pomoći sebi, pa drugima. Ono koje će pružiti ruku ko mu je traži, a usne onom koji želi da ih ljubi. Prestala sam da se pućim i žmurim, dok neko preko puta gleda preko mog ramena. Prestala sam da budem ona koja je promenjiva, postala sam PROMENA.
