Journal #trendspotting: Novi kanski dress
code ili manifest mizoginije?

Organizatori Filmskog festivala u Kanu bacili su konzervativnu senku na crveni tepih Kroazete uvođenjem novih pravila odevanja, gde je iz razloga pristojnosti, golotinja zabranjena.

Ovo pravilo, objavljeno tik pred start smotre, u javnosti je protumačeno kao pokušaj da se obuzda takozvani naked dressing trend, koji je poslednjih godina okuražio poznate ličnosti da se oblače što oskudnije. Stavljen je i veto na predimenzionirane toalete – posebno one s velikim šlepovima koji ometaju protok gostiju i otežavaju sedenje u sali. Umesto toga, preporučuju se koktel i crne haljine, a – verovatno s američkim gošćama na umu – i tamna odela sa pantalonama. Nakon godina prepucavanja oko pravila o štiklama, sada je dozvoljeno sve – dokle god je elegantno.

Nije prvi put da su iz najglamuroznijeg i najfotografisanijeg događaja u evropskom kalendaru filmske industrije odlučili da određene odevne kombinacije neće biti dozvoljene na crvenom tepihu.

Međutim, nikad ovoliko nije bilo polemika oko toga.

Iako se ova pravila odnose isključivo na večernje projekcije u Velikom teatru Lumière, već prvih večeri dvanaestodnevnog festivala postalo je jasno da dopis nije stigao do svake hotelske sobe u Carltonu. U najmanju ruku, tajming promene kodeksa odevanja bio je potpuno nepraktičan. Halle Berry je morala u poslednjem trenutku da promeni haljinu iz straha da ne prekrši pravilo o volumenu. Eva Longoria i Heidi Klum su se ipak pojavile su se u haljinama značajnog obima, dok su se neke manje poznate zvanice – kao što su šminkerka Meredith Duxbury i glumica Blanca Blanco – odlučile za izdanja s obiljem otkrivene kože.

Haljine koje jedva postoje intrigiraju Kan još od sedamdesetih.

Krivite vremenske prilike ili modu, ili oboje, ali teško je zaboraviti haljinu Jane Birkin s dubokim prorezom iz 1974, pa i Bellu Hadid u Saint Laurent haljini od providnog čokoladnog organdina 2024, kada su joj se bradavice jasno videle. Ili, naravno, Madonnu u Gaultierovoj lingerie inspiraciji sa početka dvehiljaditih. Trend koji se, uprkos maloj količini materijala, nosi s ogromnim teretom značenja, postao je gromobran za šire društvene rasprave o stalnoj kontroli ženskih tela u javnoj sferi.

Ako moda može biti mehanizam društvene kontrole, onda istovremeno nudi i prostor za prestup i osnaživanje, piše Einav Rabinovitch-Fox u knjizi Dressed for Freedom, u kojoj, između ostalog, tvrdi da žene imaju pravo da kroz zavodljivu odeću povrate sopstvenu seksualnost.

Ovaj potez festivala u najmanju ruku je neosetljiv, a u najgorem slučaju – mizogin.

I to u trenutku kada se pravo žena na sopstveno telo širom sveta sve više dovodi u pitanje. Niko nema pravo da ženama govori kako da izraze sebe, kaže za Njujork Tajms stilistkinja Karla Welch, čije klijentkinje su Hailey Bieber, Tracee Ellis Ross i Karlie Kloss. Nije posao nikakvog tela vlasti da reguliše kako ćemo biti prisutni u svetu. Ne treba nam telo vlasti koje upravlja našim telima.

Gorko ćemo primetiti da ova direktiva deluje potpuno neskladno s duhom samog festivala, koji gotovo da nema ograničenja kada je u pitanju golotinja na filmskom platnu. Implicirajući da je u redu da se žena razgoliti zarad umetnosti, ali kada to želi da učini pod sopstvenim uslovima, to odjednom narušava pravila ponašanja. Zabrinutost da crveni tepih odvlači pažnju od samih filmova takođe zvuči paradoksalno, s obzirom na to da je njegova glavna funkcija upravo fotografisanje.

Sve u svemu, bilo je to mrtvo more diskretnih silueta i sigurnih izbora, uz pokoji modni disidentizam koji se provukao ispod radara poput zalutalog štrasa uz dozu slasnog prkosa.

Kristen Stewart je ofarbala kosu u Barbie pink i nosila Chanel kao da je upravo opljačkala ormar buntovne naslednice. Ni ove godine Bella Hadid nije razočarala. Njena nova Saint Laurent haljina bila je najbliže pobuni koliko su nova pravila dozvoljavala – s prorezom do bedara koji je gotovo namignuo obezbeđenju.

Ipak, atmosfera je bila drugačija.

Osećala se napetost između nostalgije i nužnosti. Između želje da se privuče pažnja i straha da se ne dobije zabrana ulaska. Čak je i Jennifer Lawrence, poznata po padu niz stepenice s osmehom, igrala na sigurno u demure Dioru. Jer ništa manje sporno nije ni pravilo o glomaznim haljinama. To samo dodatno učvršćuje ideju da žene nisu cenjene zbog svog talenta, pa osećaju potrebu da zauzmu prostor na druge načine.

Takođe u kulturi crvenih tepiha, ako žena samo obuče lepu a jednostavnu haljinu – kažu da je dosadna. Ako obuče nešto smelo – kažu da je preterala. Žene razapinju šta god da urade. Pa gde nas to ostavlja?

Ako Kan želi da zadrži svoju krunu najkinematografskijeg modnog spektakla, možda bi trebalo da malo olabavi korset. Bukvalno i figurativno. Jer dok je elegancija večna, prava glamur se rađa iz rizika. A ove godine, najveći rizik bio je… ne preuzeti nijedan. Pourquoi?

Foto: Profimedia / Instagram (@evalongoria / @bellahadid / @halleberry)