Nekada davno, Carrie je nosila Dior, Kate Moss Burberry, a svi mi ostali Mango zamišljajući da je Marc Jacobs.
Danas, ta premisa da postoji jedinstveni diktat koji dolazi pravo iz centra mode moći pohranjen je negde u vintage kutiji pop-culture sećanja, pored trenerki Juicy Couture, DVD-ja Đavo nosi Pradu i kolokvijalnog razumevanja šta zapravo znači Internet devojka. Monokultura u modi je mrtva, sahranjena i nadživljena od strane stotinu zilijardu mikrotrendova koje je mučno razlikovati.
Ako je njena sahrana bila uživo prenošena na TikToku, mi sad živimo u razbijenoj diskokugli modnog pluralizma.
Na jednoj strani, Kendall Jenner izgleda kao da je prodavačica iz Calvin Klein butika iz devedesetih. Na drugoj, Gen Z se oblači kao viktorijanska siročad koja je otkrila resale sajtove. To nisu samo subkulture – to su sub-sub-subkulture, svaka sa sopstvenim algoritmom, moodboardom i rečnikom. Cottagecore. Corporatecore. Weird Girl. Clean Girl. Mob wife. Slav naslednica koja ide na tehno žurke u magacinu. (Dobro, ovu sam izmislio – ili možda nisam?)
Krivite algoritam, krivite kapitalizam, krivite činjenicu da sada možeš da pokreneš modni brend sa 200 evra, Wix templejtom i ringlajtom.
Čak su i luksuzne kuće prihvatile haos — ljuljaju se između minimalističke uzdržanosti i cirkuzantske maksimalnosti, kao da ni same ne znaju koga oblače. (Spojler: Sve. I nikoga.)
Bilo je vreme kada je jedna revija u Parizu mogla da resetuje čitavu svetsku estetiku.
Galliano za Dior, Phoebe Philo za Céline… Danas? TikTok devojka iz Wichite u suknji sa printom banana može da postane viralnija od čitavog kalendara Nedelje mode. Izuzetak koji potvrđuje pravilo: Revija Johna Galliana za Maison Margiela prošle godine tretirana je kao verski obred jer je imala – zamisli – zaokruženost koju toliko dugo nismo videli. Ljudi su plakali. Suze, stvarne. Zbog kaputa. Standardi su pali, ali Galliano ih je preleteo kolutom napred. Na tren se učinilo da moda opet nešto znači. I otišao odatle, brže nego što možete da izgovorite Elvis has left the building.
Nekada pouzdani svetionici ukusa – ili barem lojalnosti brendu – sada nose ono što im je tog jutra stiglo po kuriru.
Dua Lipa danas u arhivskom Chanelu, sutra u cosplayu za Berghain. Zendaya, koliko god je obožavali, ima raspon – ali ako je monokultura zahtevala doslednost, umrla je negde između njenog robotskog Mugler izdanja u koji su svi zurili i belog odela sa poslednje Met Gale u kome ju je bilo teško razlikovati od makar tri uvažene gošće (Is you Madonna?).
Je l’ oslobađajuće? Naravno. Ako je sudeći prema tome koliko se brzo ove godine izduvala pompa oko prvog ponedeljka u maju, više ti ne treba blagoslov Anne Wintour da bi bio relevantan. Jer bez monokulture, svi smo kustosi sopstvenih stilskih muzeja – stalno uređujemo, arhiviramo, brišemo, iznova izmišljamo.
Dakle, da – monokultura je mrtva.
I dok nam možda ne nedostaje njen tiranski duh – sramota ako nemaš prave farmerke, sezonski napadi panike jer si van trenda – možda nam ipak fali njena koherentnost. To nije samo stilski zaokret – već egzistencijalni. Ali možda je baš to poenta. Trend je izostanak trenda. Vibe je jednostavno… preživljavanje.
Sledeća velika ideja u modi možda je da – nema velike ideje.
A negde tamo, Phoebe Philo pijucka čaj, blaženo offline.
