Journal #trendspotting: Grace Wales Bonner u Hermèsu je vlažni san studioznog hajpa

Ne dešava se svaki dan da dobijete posao iz snova.

Zato smo se nekako svi mi die-hard modni fanovi toliko obradovali na ovu vest: britanska dizajnerka Grace Wales Bonner danas imenovana za kreativnu direktorku muške mode u Hermèsu. Naime, 35-godišnja Londončanka je pre nekoliko godina u intervjuu za časopis System rekla da joj je san da radi za tu uglednu francusku modnu kuću. Takođe, ovo je potez koji su insajderi industrije već dugo predviđali. Godinama unazad, otkako je 2014. osnovala svoj istoimeni brend odmah po završetku Central Saint Martins College of Art. I održavala dugogodišnju saradnju sa Adidasom. Njeno ime se pominjalo svaki put kada bi se otvorilo neko veliko mesto u svetu luksuza (govorilo se da je bila u razmatranju i za vodeće pozicije u Louis Vuittonu i Givenchyju).

Njeno imenovanje je važno jer ide protiv trenutnog trenda u modnoj industriji, koja i dalje favorizuje kreativne direktore koji ispunjavaju dva kriterijuma: da budu beli i muškarci. Grace Wales Bonner, čiji je otac rođen na Jamajci, sada je prva crna žena koja je postavljena na čelo dizajna u jednoj velikoj modnoj kući. U saopštenju za javnost, Pierre-Alexis Dumas, glavni umetnički direktor Hermèsa, pohvalio je njen pogled na savremenu modu, zanat i kulturu.

Za Hermès, ovaj potez svakako predstavlja veliku promenu: Wales Bonner preuzima poziciju koja je donedavno bila jedan od najvećih konstanti u modnoj industriji.

Prošlog četvrtka, Véronique Nichanian odstupila je sa mesta umetničke direktorke muške mode u Hermèsu nakon 37 godina na toj funkciji. Iako ta fraza često biva rabljena u modnim medijima, njen odlazak zaista je označio kraj jedne ere, i to doslednosti koja je, uprkos modnim talasima, Hermès držala vernim sopstvenom identitetu. Čak i dok se ritam smena dizajnera ubrzavao do neizbežnog poređenja sa igrom muzičkih stolica, a mandat kreativnih direktora postajao kraći od predsedničkog, Nichanian je zadržala uzde Hermèsa. I u svojim sedamdesetim, nastavila je da dizajnira s lakoćom i živahnošću. Tako državajući pažnju bogate muške klijentele Hermèsa komadima od kože u tonovima dragulja, parkama s postavom od vune nalik na luksuznu ćebad i baršunastim odelima. Njena poslednja kolekcija za brend biće prikazana u Parizu u januaru. Dok će prva kolekcija Grace Wales Bonner za Hermès biti predstavljena u januaru 2027. godine.

Osim što je mlada i Britanka, Grace Wales Bonner je potpuno drugačija vrsta dizajnerke od svoje prethodnice. Intelektualna i tiha, svoje kolekcije gradi na inspiraciji crnačke dijaspore. Njena debitantska kolekcija, pod nazivom Ebonics, bila je meditacija o zvonastim nogavicama, sakoom sa šalom ovratnikom i džemperu na kojem je pisalo The Black Genius. Poput profesora koji vodi svoje studente, slike kolekcije na sajtu Wales Bonner prate i liste referenci, uključujući Giovanni’s Room Jamesa Baldwina i Invisible Man Ralpha Ellisona.

Rođena u južnom Londonu 1990., u mešovitom braku, Wales Bonner odrasla je na granicama identiteta i geografije. Dulwich. Stockwell. Crkva nedeljom. Afrobeats i Britpop na istom radiju. Taj dualizam baštini i u odeći kakvu stvara: engleska suzdržanost prožeta karipskim ritmom. Bila je ona studentkinja koja bi svaki sat mode pretvorila u seminar. Njen diplomski rad o crnačkoj ritmičnosti čitao se manje kao akademski tekst. A više kao rani manifest. Kad je kolekcija Afrique prikazana 2014., poruka je bila jasna: ovo nije moda koja se samo nosi, ovo je moda o kojoj se razmišlja. Dve godine kasnije osvojila je LVMH nagradu. U roku od svega nekoliko sezona, modna je industrija njeno ime izgovarala s tihim poštovanjem.

Dok većina dizajnera pretražuje arhive, Wales Bonner priziva duhove.

Njeno stvaranje ne oponaša prošlost, ono je ponovo ispisuje. Za nju je moda oblik spekulativne istorije. Ona je pitanje što bi bilo da je crna atlantska kultura od početka mogla pisati svoj luksuzni narativ. Njena odela podsećaju na Savile Row. Ali šapuću Kingston. To naziva kulturnim luksuzom. Izraz bi zvučao pretenciozno da nije toliko tačan.

Uspon Grace Wales Bonner događa se paralelno s krizom identiteta modne industrije: svet koji traži smisao u eri algoritama i brze potrošnje. Dok drugi odgovaraju brzinom, ona insistira na sporosti. Brzina me čini anksioznom rekla je jednom za 032c. To bi mogla biti rečenica urezana na ulazu svakog dizajnerskog fakulteta. Akademski pristup nastavio se i kada je Wales Bonner postala stalna učesnica Pariske nedelje mode, proširujući svoj rad i na žensku modu. Afro-američki koledž poslužilo je kao polazna tačka za kolekciju WB džinsa sa logom, fair isle džempera i kaputa đubretaraca. Priča o crnom članu porodice Medici inspirisala je kreaciju košulja sa regalnim nitnama na ovratniku, sakoa sa strukiranim oblikom peščanog sata i kaputa nalik frakovima. Vidim svoje istraživanje kao umetničku praksu — to je zaista osnova svega što radim — a odeća je vrlo direktan način da se neke od tih ideja prenesu, izjavila je New York Times 2023. godine.

Wales Bonner izdanak je vrlo londonske tradicije dizajnera koji stvaraju modu mimo njene prolaznosti i potrošačke prirode: McQueen, Chalayan, Westwood…

Umetnici koji ovo tretiraju kao umetnost. Jer jeste umetnost. Kako je dizajnerka jednom rekla u intervjuu za GQ, upravo je njena odeća njen najdirektniji način komunikacije. A ta odeća je jednako artikulisana kao i žena koja je stvara. To je sportska odeća prožeta boemstvom koje uvećava crnačko nasleđe; krojevi dizajnirani za vajare, mislioce, stvaraoce i muzičare.

Tokom poslednje decenije, Wales Bonner je stekla status wunderkinda. Oblačila je vozača F1 Louisa Hamiltona za Met Gala i pravila majice u saradnji sa Solange. Osvojila je brojne nagrade za dizajn i postala Member of the Order of the British Empire (MBE). 2019. godine sarađivala je sa Diorom na makrame reinterpretaciji njihovog klasičnog bar sakoa i suknje. Wales Bonner je ostavila trag i van mode, kurirajući izložbu u Museum of Modern Art u Njujorku i organizujući seriju muzičkih performansa u londonskim Serpentine Galleries, sa izvođačima poput Sampha i Laraaji.

Pokazala je oštro komercijalno oko, što ju je verovatno činilo privlačnom za kuću poput Hermèsa, jedne od poslednjih preostalih nezavisnih francuskih modnih kuća.

Wales Bonner je široj javnosti možda najpoznatija po dugogodišnjoj saradnji sa adidasom, u kojoj vešto reinterpretira mnoge od njihovih kultnih modela. Tu su, na primer, njena verzija Millennium sneaker sa srebrnim vrhom ili Big Bird žuta verzija mesh SL76 patika. Pre svega, zaslužuje priznanje što je nekada dosadnu Sambu pretvorila u must-have. Njene verzije, u navy krokodil printu, leopardu i hekleraju, i dalje se prodaju za nekoliko stotina dolara na sajtovima za preprodaju poput StockX. Može se pretpostaviti da Hermès ne bi imao ništa protiv da Wales Bonner u svojoj novoj ulozi stvori sličan hit. Sada kada takav cerebralni londonski wunderkind ulazi u ovo utočište sporog luksuza postoji tihi potencijal da stvori ono što bi se moglo nazvati luksuznim kultom. Onu zajednicu koja se divi koliko i želi nešto tu i da kupi.

Intrigantna je upravo ta tenzija: Hermèsov promišljeni, starovremenski tempo naspram Wales Bonnerinog instinkta za kulturnu neposrednost.

Hoće li ona poštovati tradiciju kuće i ekskluzivnost koja se gradi polako, ili će njena era doneti novi tip potražnje – intelektualnu, estetsku, suptilno viralnu? Poznavaoci kažu da je ovo drugo verovatnije. Prvi artefakti Hermèsa u stilu Grace Wales Bonner, kad god da dođu (a to će sigurno biti pre prve kolekcije) verovatno neće preplaviti TikTok preko noći kao što je to bio slučaj sa Pharrellom u Vuittonu, ali će postići nešto mnogo ređe na tržištu luksuza: posvećenost punu poštovanja i strpljenja. I u svetu Hermèsa, upravo tako treba da bude.

Kao svoj najveći uzor navodi Coco Chanel. Ženu koja je, kroz čistu umetničku veštinu i instinkt, stvorila jedan od najkomercijalnije uspešnih modnih brendova na planeti. Upitana da kaže nešto o budućem poslu kreativnog direktora u kući iste veličine kao Chanel, Wales Bonner karakteristično ostaje na svom.

Moj fokus je na izgradnji luksuznog brenda koji je intuitivno važan. To je moj jedini fokus.

Foto: Launchmetrics/Spotlight