Reditelj Vladimir Tagić o filmu „Yugo Florida” za Journal: „Morate zaista da se zaljubite u sopstveni film da biste na njemu radili sedam godina”
Jedan od najiščekivanijih filmova na 31. Sarajevo Film Festivalu je upravo Yugo Florida. Posle izvanrednih serija kao što su Sablja i Jutro će promeniti sve, reditelj i scenarista Vladimir Tagić javnosti predstavlja svoj prvi dugometražni film.
Sa Andrijom Kuzmanovićem, Nikolom Pejakovićem i Hanom Selimović u glavnim ulogama, glumačka postava u startu obećava. Sedam godina u nastajanju, film je delimično autobiografska priča i otkriva intimniji pristup Tagićevom radu. S obzirom na sve što je radio do sada, jedno je sigurno – Yugo Florida će nas ostaviti sa suzama u očima i osmehom na licu.
Neposredno pre premijere na ovogodišnjem SFF-u, razgovarali smo sa Vladimirom Tagićem o obavezi prema prvom dugometražnom filmu, procesu pisanja scenarija i čuvenom modelu kola Yugo Florida.
J _ 01 Finansiranje filma Yugo Florida započeto je 2019. godine i sada, šest godina kasnije, će imati svoju premijeru na SFF-u. Kako je izgledao put od tada do sada?
Kao i sam taj auto, put ovog filma je bio kreni-stani. To je normalno. Dugo radite na filmu i dugo čekate. Naš mali autorski tim smo u početku bili samo nas troje: Marija Stojanović, Milan Ramšak Marković i ja. Verovali smo u scenario, verovali jedni u druge i lagano gurali taj film. Morate zaista da se zaljubite u sopstveni film da biste na njemu radili sedam godina, a ljubav se uvek graniči sa ludilom.
J _ 02 Da li si osećeo neku vrstu pritiska, ili slobode, s obzirom da je tvoj prvi dugometražni film?
Pre svega odgovornost. Još na fakultetu su nam profesori pričali o tome kako svaki debitant želi sve da stavi u prvi film. To je tačno. Toliko želite da to bude dobro, da pokažete svetu da ste sazreli i da vaš film ima smisla, da često u tome preterate. Da iskoristim sportski termin: izgorite od želje 🙂 Kako se premijera bliži, ja samo želim da ga publika pogleda što pre i da konačno on krene u svoj život i odvoji se od mene.
J _ 03 Yugo Florida je donekle autobiografska priča. Kako ti je bilo da nešto tako duboko intimno pretočiš u film koji će svi gledati? Na koji način vršiš selekciju između toga šta će se zapravo naći u filmu, s obzirom da su tvoja sećanja i iskustva u pitanju?
Potrebno je da tome pristupiš kao građi za film, a ne kao ličnom iskustvu. Mora se biti surov. Šta je ono što funkcioniše i što je dobro za film, a šta je samo neka lična stvar koja je meni važna i koja zapravo odmaže filmu. U tome mi je pomogao Milan Ramšak Marković, scenarista filma. U procesu pisanja scenarija, ja sam se u jednom trenutku potpuno odvojio od osećaja da je to moje lično iskustvo. Materijal sam posmatrao kao i bilo koji drugi. To je bilo ključno.
Nevažno je da li je i šta u filmu autobiografsko, a šta je fikcija. To za publiku i za kvalitet filma nije važno. Važno je samo da li je film emotivno jak i dobar u onome što želi da bude. Mislim da autori greše kada smatraju da nešto što se tako desilo u životu je samo po sebi dovoljno vredno i najbolje moguće rešenje za određenu scenu ili određeni lik. To je zabluda.
J _ 04 Iza tebe stoji niz izvanrednih serija. U retrospektivi, koji ti oblik rada više prija i u čemu primećuješ najveću razliku između kreiranja serija i filmova?
Oba mi prijaju, ne pravim razlike. Naravno da one postoje, ali su zanemarljive. Zamene je uvek isto pitanje koje sebi postavljam: Zašto mi je važno da neku priču ispričam? Ako imam odgovor na to pitanje, onda nema velike razlike da li je film ili serija.
J _ 05 Dva fantastična glumca su u vodećim ulogama u filmu, a ovo je posebno drugačija uloga za Andriju Kuzmanovića. Šta ti je bilo najbitnije kada si birao ko će da tumači likove Zorana i Vese?
Da to budu glumci kojima se divim, čiji talenat je raskošan, ali isto tako da budu ljudi koji su spremni na posvećen rad. Mislim da nisam previše zahtevan. Što se samih likova tiče, želeo sam da odabir glumaca ne bude očigledan i da se njih dvojica privatno značajno razliku od likova koje treba da igraju. Samim tim se stvorio zanimljiv sukob na relaciji glumac – lik. Taj sukob proizvodi nešto što je uzbudljivo za gledanje i što imamo osećaj da do sada nismo gledali.
J _ 06 Yugo Florida kola su u neku ruku lik po sebi. Šta za tebe znači taj model i zbog čega je jedan od glavnih motiva u filmu?
Zato što kad izgovorim Yugo Florida, meni to izmami osmeh. Vrlo je zanimljiv spoj te dve reči, koje su poprilično daleke jedna od druge. U tom nelogičnom spoju nastaje niz motiva i asocijacija o smešnim, tužnim i apsurdnim životima naših
junaka.
J _ 07 Kako ste uopšte pronašli ova arhivska kola za snimanje?
Ima i na oglasima za prodaju polovnih automobila. I dalje se prodaju, i dalje se voze. Kao što kaže jedan od likova u filmu: Krš, ali može da tera.
J _ 08 Film je o odnosu između oca i sina, u poslednjoj fazi očevog života. Ceo život živimo kroz svoje roditelje – šta treba da ih pitamo ili da naučimo od njih pre nego što je previše kasno?
Ne znam, nemam odgovor na to pitanje. Verovatno svako od nas mora da pronađe svoj odgovor. Bilo bi pompezno s moje strane da tvrdim da nešto tako znam. Dobar film ne sme da da jasan odgovor. Dobar film mora da postavi pitanje na koje nije lako dati odgovor.
