Pogledali smo francuski film „Priča o mojoj majci”, a predlažemo da i vi to učinite što pre
Film Priča o mojoj majci (fr. Ma mère, Dieu et Sylvie Vartan) osvojio je publiku već nakon prvih prikazivanja u bioskopima širom sveta. No, domaća publika je dobila priliku da ga premijerno pogleda 19. juna u mts Dvorani, a aplauz koji je usledio nakon poslednje scene potvrdio je da su gledaoci nestrpljivo iščekivali film koji je zasnovan na istinitoj priči, a koji je nastao na osnovu istoimene autobiografije Rolanda Pereza.
Ipak, pre nego što je došlo do poslednje scene, činjenica je da su svi koji su pogledali film tokom njegovog trajanja postavili sebi barem jedno pitanje koje se tiče detinjstva, porodice, odrastanja i identiteta. Međutim, duboka razmišljanja bi se uvek vratila na istu temu. To je majčinska ljubavi.
Štaviše, film Priča o mojoj majci je svojevrsna oda majčinskoj ljubavi.
Glavna radnja je jednostavna. U fokusu je Roland Perez koji je rođen je 1963. godine sa deformitetom stopala zbog kog nije mogao da stoji. Uprkos svim savetima, njegova majka Ester (Leïla Bekhti) obećala mu je da će jednog dana moći da hoda. Odnosno, da ima divan život. Od tog trenutka, ona se u potpunosti posvetila tome da ovo obećanje ispuni.
Osvrćući se na svoj život, danas uspešni advokat Roland Perez odlučio je da sećanje na svoju majku ispolji i održi kroz autobiografiju Ma mère, Dieu et Sylvie Vartan. Četiri godina nakon njenog objavljivanja, reditelj i scenarista Ken Scott otelovio ju je u formi filma koji će se pojedinima vrlo brzo naći na listi kultnih francuskih ostvarenja.
Glavna snaga ovog filma je činjenica da je prilagođen svim generacijama i polovima – i to nezavisno od žanra koji pojedinac preferira.
Iako je u njegovom fokusu prolaznost vremena, svaki glumac je ispoljio svoj pun potencijal. Stoga nam je teško da se odlučimo ko je bolje odradio posao. Međutim, nezavisno od godine u kojoj se nalazimo tokom gledanja filma, jedna stavka uvek ostaje konstantna. Ona je oličena i kroz činjenicu da je glumica Leïla Bekhti, koja tumači lik Rolandove majke, uvek uz svog sina. Pa čak i onda kada on počinje da drugačije tumači njenu pažnju.
────
Bog nije mogao da bude na svim mestima. Stoga je stvorio majke.
────
Ovaj feel-good film nas je u isto vreme podsetio na ulogu koju imaju oni na koje se ugledamo.
Iako je zvanični prevod filma Priča o mojoj majci, u njegovom originalnom nazivu se nalazi i ime Sylvie Vartan. U pitanju je francuska pevačica koja u filmu glumi samu sebe. Ona je imala veliki uticaj na Rolanda Pereza, ali i na celu njegovu porodicu. Takođe, činjenica da se Roland kasnije u životu susreće sa Sylvie govori nam koliko je svet mali, te da nezamislive situacije lako mogu da postanu realnost koju živimo.
Bez previše spoiler-a, jedno je sigurno.
Filmu Priča o mojoj majci (fr. Ma mère, Dieu et Sylvie Vartan) bi definitivno trebalo da date šansu. Ova retro dramedija vešto drži pažnju tokom sat i po vremena svog trajanja, a pomešana osećanja su svedočanstvo da je reč o kvalitetnom filmskom ostvarenju. Naposletku, ono nas vraća u prošlost, te postavlja brojna pitanja na koja će svako imati drugačije odgovore.
Stoga, predlažemo da ovaj film već sada dodate na must-watch listu – te da se upoznate sa životnom pričom Rolanda Pereza. Ali, u isto vreme, i muzičkim stvaralaštvom Sylvie Vartan.
Uloge u filmu Priča o mojoj majci tumače Leïla Bekhti, Jonathan Cohen, Sylvie Vartan, Naïm Naji, Milo Machado-Graner, Lionel Dray, Joséphine Japy, Jeanne Balibar, David Ayala i drugi.
Foto: MCF MegaComFilm
