Mamma Mia!, Pozorište na Terazijama
U četvrtak, 5. juna, u Pozorištu na Terazijama se igra mjuzikl Mamma Mia! – i to jubilarni 200. put. Premijerno izveden 27. marta 2015, sada već kultni mjuzikl nastao je prema istoimenom filmu iz 2008. godine, a sa Meryl Streep i Amandom Seyfried u glavnim ulogama.
Na Terazijama, glavne uloge tumače Milena Živanović/Iva Manojlović/Tatjana Dimitrijević, Jelena Jovičić/Milena Vasić, Slobodan Stefanović, Vladan Savić i Dragan Vujić Vujke. Režiju potpisuje Jug Radivojević. Ukoliko ste spremni za pravi muzički i scenski spektakl, obavezno pogledajte Mamma Mia!
Sve dobre barbike, Heartefact
Heartefact je pozorište koje je poznato po predstavama koje su društveno odgovorne i imerzivne. Njihove teme govore o traumama iz detinjstva, porodicama, ljubavi i psihologiji običnog čoveka. U junu, tačnije 11. juna imamo priliku da pogledamo predstavu Sve dobre barbike koja je nastala po romanu Katarine Mitrović, objavljenom pre godinu dana. Predstava je premijerno izvedena u decembru 2024. godine, a uloge tumače Aleksandra Arizanović, Julija Petković i Nevena Kočović.
Šta se menja kada zakoračiš u tridesete? Da li tada postaješ svestan sopstvene prolaznosti, suočen s pitanjem: zašto uopšte postojimo ako ćemo da umremo? Glavna junakinja, Vanja, prolazi kroz vrtlog strahova, unutrašnjih dilema i surove stvarnosti. U tom haosu, ona pokušava da pronađe razloge za život, dok istovremeno oseća i spoznaje besmisao koji je okružuje. Ova predstava i pitanja koja Vanja postavlja rezonovaće sa svakom mladom osobom – pravi je glas jedne (izgubljene) generacije. Dramaturgiju potpisuje Isidora Milosavljević, a režiju Đorđe Nešović.
Moje pozorište, Atelje 212
U Ateljeu 212 12. juna gledamo Moje pozorište. To je autorski projekat Borisa Liješevića, koji je sa Ateljeom prethodno sarađivao na predstavi Čekaonica. Ova predstava postavlja pitanje – zašto nam treba pozorište i šta tražimo u njemu? Liješević preispituje svoju poziciju u pozorištu, scenu naseljava sobom, daje joj sebe. A sve počinje pitanjem: Ko sam ja? Šta je to što te sprečava da budeš svoj i autentičan, da se izraziš? Glavni junak je autor koji postaje sam svoja pozornica i sam svoj sadržaj, a onda sa te pozornice sagledava sebe. Ploveći kroz sopstvena životna iskustva i sećanja, autor plete fragmentarni narativ autofikcije.
Reč je o određenju pozorišta kao umetničke prakse ili iskustva, kao nečega ličnog, što pripada autoru. Ali tokom predstave moje pozorište postaje i naše, jer u ovoj duboko intimnoj priči, lično postaje univerzalno.
Foto: Pozorište na Terazijama / Heartefact Kuća / Atelje 212
