Da li je omnibus predstava „Više od igre“ uspela da prenese energiju kultnog televizijskog ostvarenja?
Omnibus predstava Više od igre je svojevrsni omaž legendama jugoslovenskog glumišta, kao i piscu serije Slobodanu Stojanoviću – povodom 25 godina od njegove smrti. Serija je imala devet epizoda i premijerno je emitovana od 14. aprila 1977. do 12. juna 1977. godine. Autori serije bili su režiser Zdravko Šotra i scenarista Slobodan Stojanović.
Sada isto delo reditelj Ivan Vuković stavlja na pozorišne daske – u saradnji sa dramaturgom Đorđem Kosićem.
Priča prati period od 10 godina pre Drugog svetskog rata u izmišljenom gradu Gradina u Srbiji i njegove stanovnike, koji su prošli kroz burne događaje poput Velike depresije i uspona fašizma. Međutim, najvažniji segment priče vrti se oko rivalstva između dva fudbalska kluba iz grada: Radničkog i Građanskog.
Glumačka postavka je mahom muška. Uloge igraju Miodrag Radonjić, Andrej Šepetkovski, Milorad Damjanović, Daniel Sič, Milan Kolak, Ljubomir Bulajić, Rista Milutinović, Stefan Radonjić, Aleksandar Alač, Aleksandar Jovanović, Amar Ćorović, Stefan Starčević, Vukašin Jovanović, Nikola Mijatović, Milan Čučilović, Jovo Maksić i Ivan Zarić. Ipak, tu je i nekolicina glumica – Anja Josifovski, Bojana Stojković, Anja Ćurčić, Jana Bjelica, Jana Milosavljević i Ljubinka Klarić. Prvi deo predstave je premijerno izveden 9. maja, 2. deo 16. maja, a treći 23. maja. Bindž predstave je rezervisan za 31. maj.
Predstava Više od igre je jedna topla i ljudska priča.
Ko je uživao u seriji sigurno se obradovao kada je čuo vesti o predstavi. Ipak, kao što to biva kada je interpretacija poznatih dela u pitanju, očekivanja su uglavnom (pre)velika. Mnogi govore da ne odlaze na premijere rimejkova omiljenih filmova ili na njihove interpretacije (pozorišne, televizijske) baš zbog straha od razočarenja.
Sličnu situaciju sam doživela kada sam otišla na predstavu Kramer protiv Kramera (takođe u BDP-u), što je ujedno jedan od mojih omiljenih filmova. Iako je predstava veoma originalno urađena, a glumci fantastični u svojim izvedbama, nisam mogla da se bar malo ne razočaram. Prosto, falila mi je ona atmosfera koju samo original može da nosi.
Slična situacija je i sa predstavama Više od igre. Glumci su maestralno uradili svoj posao, pronađena su brojna kreativna rešenja kao što je lopta na štapu kojom tokom utakmice upravlja glumac Aleksandar Jovanović, a sa ciljem da, jel, lopta ne odleti u publiku i pokvari scenu.
Upravo ti komični momenti i jesu jača strana ove predstave.
Ipak, kako tematika originalnog (pa tako i ovog) dela umnogome fokus ima na samom ratu koji je velika senka nad svim što se dešava, razumljivo je da nećemo plakati od smeha.
Kako je reditelj Vuković naglasio, prve dve premijere zapravo pokrivaju događaje, dok je treća premijera (epizoda) smeštena 15 godina nakon završetka serije. Kako je iznenadna smrt pretekla pisca Slobodana Stojanovića, nije uspeo da završi priču. Ipak, to je sada pokušao da učini Ivan Vuković.
Mogu reći da mi je od svih, sredina priče, odnosno Više od igre 2. ostavila najveći utisak.
U istoj je postignut idealni balans humora i ozbiljnosti, te logičnosti priče. Likovi i sve njihove mane i vrline su nam dobro poznati, njihove odluke često potpuno razumljive i bliske. Kroz rivalstvo dva fudbalska kluba posmatramo samo jednu od igri života – tako je ova predstava odlična analiza ljudi i međuljudskih odnosa. Kako je reditelj naglasio – mi živimo u prošlosti, budućnosti, a nedovoljno u sadašnjosti. Ova predstava je odličan način da razmotrimo prošlost, radujemo se budućnosti – i budemo pametni oko (svoje) sadašnjosti.
