Predstava „Hotel 88“ slavi osmi rođendan: Sa glumcima o hemiji, sazrevanju i tajnama koje stoje iza uspeha

Postoje one predstave koje svi vole. Za Beograd na početku, zatim za Srbiju, ali već dugo i za region i šire – to je predstava Hotel 88. Prvi put je odigrana 2017. godine – i osam godina kasnije, još uvek je među najgledanijim. Ova komedija o muško-ženskim, ali i međuljudskim odnosima generalno je nastala prema motivima priče Privatni životi Noela Kauarda, a u režiji Staše Koprivice. Ista je priča o životima ljudi koje spajaju ljubav – i slična interesovanja – a ono što je posebno kod Hotela 88 jeste i činjenica da predstava nije fizički vezana ni za jedno pozorište. Predstava se odvija, pa tako i izvodi u hotelu – na medenom mesecu oba para koje tumače Tamara Krcunović, Andrija Kuzmanović, Vladimir Aleksić i Jelisaveta Orašanin, odnosno Anđela Jovanović.

Fantastičnu glumačku ekipu smo u ovoj predstavi gledali preko 500 puta – a bez obzira na to, uvek se traži karta više. Povodom velike osme godišnjice smo popričali sa glumcima i otkrili u čemu je tajna uspeha Hotela 88, te u koji hotel postavka sledeće putuje.

Osam godina u jednoj ulozi nije mala stvar. Koje su vam asocijacije na celokupno iskustvo i šta ovu ulogu čini posebnom za vas? Koja je magija Hotela 88?

• Vladimir: Predstava je posebna jer se, pre svega, ne igra na klasičnoj pozorišnoj sceni, već u hotelu, čime se kreira poseban doživljaj – za publiku, ali i za nas koji smo na sceni. Publika nam je blizu i svi smo u jednom prostoru, nema tog čuvenog četvrtog zida. Posebna je i činjenica da je predstava odolela izazovima, vremenu – prošli su razni glumci, od prve postavke (Vladimir, Andrija, Jelisaveta, Tamara) do Anđele, Milana Marića, Petra Benčine… Svi ovi ljudi su deo ove predstave i ona traje kroz razne periode. Na kraju, a ne i manje važna jeste i činjenica da smo svi mi privatno drugari – i da smo baš tim vremenom to i postali.
• Anđela: Ja nisam punih osam godina u ovoj ulozi, ali se istoj bližim. Osam godina sa istim ljudima, skoro jedna decenija, je stvarno lepota i magija predstave Hotel 88. Magija je u ljudima na sceni, ali i onima koji dolaze da gledaju predstavu, pošto je publika neizostavni deo predstave. Mi funkcionišemo po principu akcije i reakcije, a publika nam daje dodatnu energiju i snagu, posebno u teškim trenucima kada je mrak napolju – u sali se rodi svetlo i sve nas međusobno obasja radost igre i međusobne ljubavi.
• Jelisaveta: Magija je u publici i među nama. Predstava se stalno razvija jer se i mi menjamo, a publika reaguje drugačije u svakoj predstavi. To nas drži budnima i živima na sceni.

Koliko se predstava razvijala sa društvenim promenama?

• Andrija: Ova predstava se generalno razvijala bez obzira na promene – što u zemlji, što globalno. Mislim da se nije mnogo mrdnula od početka – pomerila se u našoj trenutnoj igri, u trenutnom nadahnuću. Tako smo je pomerali i činili boljom – jer je predstava kao živa stvar doživljavala neke svoje promene i sazrevanja, a naša igra i nadahnuće su je nadogradili.

Tamara, ti si tu od samog početka – koliko si rasla i srasla sa ulogom?

• Tamara: Ovo jeste dug period i mnogo je predstava odigrano. Zanimljivo je kada toliko dugo igraš jednu ulogu – u zavisnosti od toga u kom si životnom razdoblju, na različite načine i igraš ulogu i utkaš različite stvari iz života. Ta uloga jeste paralelno rasla sa mojim životom i svašta nešto sam dodavala igrajući je, shvatala igrajući je…

Prijateljstvo van scene se vidi i na sceni. Kako je sam proces kastinga izgledao?

• Tamara: Birala sam kolege po talentu, ali i po ljudskim kvalitetima. Važno mi je da su ljudi sa kojima blisko sarađujem i sa kojima praktično provodim život – radim i putujem – takvi. Osam godina koje smo proveli zajedno je čitav jedan život. Mi smo prošli sve – i plime i oseke – ali smo nekako i dalje svi tu. Vreme koje provedeš sa nekim, svi izazovi i prepreke jesu na kraju dokaz prijateljstva. Mislim da smo dobri.
• Anđela: Svi smo postali prijatelji i to je veoma važno – da je okruženje u kom radiš prijatno i zdravo. Tada se stvari razvijaju i rastu, napreduju. U takvoj atmosferi je i improvizacija (koje ima dosta) laka i prirodna. Zbog toga i nema monotonije u Hotelu 88.

Koliko improvizacije ima na sceni?

• Vladimir: Iako ima improvizacije, ona gotovo nikad nije planirana. Nekad se na početku nešto desi što dovede do improvizacije, dok ponekad i ja ubacim u predstavu nešto što ima veze sa našim privatnim stvarima ili nekim trenutkom u društvu – ali to je uvek neki zabavni osvrt. Kako znamo da neki ljudi dolaze i po pet, šest puta da gledaju predstavu, volimo da im ponekad pružimo nešto novo. Improvizacije ima, ali je predstava čvrsta – bitno nam je priča bude ispričana.
• Jelisaveta: Posle preko 500 odigranih predstava znamo se u dušu, pa to daje slobodu da ponekad u trenutku menjamo tekst – i uvek jedni druge pratimo i nadograđujemo.

Da li imaš anegdotu ili posebnu uspomenu na Hotel 88?

• Andrija: Vlada, pošto je najstariji, stalno imamo šale na račun njegovih godina – ako nije dobro odgovorio na neku repliku, šalimo se da je nije dobro čuo, da ćemo morati da ga zamenimo. (Smeh) Mada iako mu godine idu brže nego nama, izgleda najbolje od svih nas.

Nije komedija jedino zbog čega publika voli Hotel 88. Zbog čega je ova predstava toliko posebna?

• Tamara: Slažem se – nije komedija jedino što ovu predstavu čini takvom kakva je. Mi smo Hotel 88 gradili kao dramu, nismo se previše bavili komičnim elementima u početku. Prva igranja su bila poprilično dramska – posebno Andrijina i moja. To je zapravo bilo neophodno da bismo olakšali rad jedni drugima i da bi se komičan deo pojavio sam od sebe. Svakoj komediji treba pristupiti kao drami, posebno kao u ovom slučaju, kada su tema međuljudski odnosi. Ljudi ovu predstavu vole jer je urađena na dobrim temeljima, hemija je dobra, a dugotrajnost je i naša zasluga, naši odnosi i naša volja da predstava živi.
• Andrija: Ovo je predstava koja ne pripada nijednoj instituciji, nijednom pozorištu, ali je zaista posećena više od nekih koje su u pozorištima. Šalio sam se da je ovo poštena tezga – jer predstavu ne igramo u pozorištu, već u hotelu. Neko bi je nazvao tezgom (i ja je nazivam tezgom), ali je to jedna poštena tezga i nije bitno gde se igra, već kakav je naš pristup igranju ove predstave – a pristup je ozbiljan jer mi ovu predstavu mnogo volimo da igramo.

Ljudi predstavu Hotel 88 neretko gledaju i po više puta. Zbog čega je to slučaj?

• Vladimir: Mislim da je do dobrog teksta i inteligentnog, pravog humora. Tu su naravno i dobri glumci koji taj tekst prenose publici, ali i element novine – činjenica da je predstava svaki put drugačija, a opet na jednakom nivou kvaliteta. Neki ljudi koji su gledali predstavu više puta su imali običaj da kažu da smo predstavu mnogo promenili – ali nismo je promenili koliko razigrali. Prava je radost igrati ovu predstavu.
• Andrija: Podudaranje energija koje idu u istom smeru, a različitim intervalima. Nismo svi nadahnuti u istom trenutku, ali svi uživamo u igranju. Predstava je dugovečna zato što svi akteri ovu predstavu igraju isključivo zbog toga što je vole – osnova je u tome. Za nas, Hotel 88 je kao terapija.

Koliko je na momente teško prepustiti ulogu nekom drugom, a zatim joj se ponovo vratiti?

• Vladimir: To je nešto više od pozorišta, za nas je to terapija. Terapija u smislu da se dešava sad i ovde, ali i u smislu da u predstavi ima dosta improvizacija unutar nje. Tako je svako igranje posebno i novo, nikada ne znate šta će biti novo – ali je uvek dobra zabava.
• Jelisaveta: Anđela je uskočila kada sam se odselila u Ameriku i znala sam da sam ulogu ostavila u dobrim rukama. Delimo ulogu tako da svaka ima prostor da bude autentična, ali da zadrži istu suštinu lika. I to super funkcioniše.
• Anđela: Jelisaveta i ja tu ulogu igramo na drugi način i svaka ima svoj tzv. ključ za Sandru. Što se lika tiče, nismo mnogo komunicirale u smislu – da radimo stvari isto, već naprotiv, da svaka donese neki svoj pečat. To je zanimljivo i za publiku – jer je predstava drugačija. Trudimo se da svi donosimo ono najbolje od sebe u ovu predstavu – i nadam se da ćemo Hotel 88 igrati kad nam svima bude 88.

Gde dalje putuje Hotel 88?

• Vladimir: Za Nemačku, Crnu Goru, Sloveniju, ponovo u Hrvatsku. Nadamo se da će predstava još dugo živeti – i putovati. U filozofskom smislu, predstava dalje putuje putem zrelosti, našem pogledu na odnose i život. Zbog toga je pozorište posebna stvar – svaku noć imate priliku da promenite nešto što vam se nije dopalo, a da i oživite nešto što je prelepo, posebno.
• Tamara: Mislim da će se ova predstava igrati još dugo – šalimo se da ćemo je igrati i na štakama, u kolicima i sa protezama. Ti odnosi su isti i kada ljudi imaju 25 i 70 godina – i tako se publika uvek pronađe u nekom liku, nekoj fazi lika – često zna i napamet naše replike. A i mi se neviđeno dobro zabavljamo i presrećni smo dok je igramo.
• Andrija: Putujemo gde nas ljudi požele, traže – i gde za nama osete potrebu.

Foto: Ljubo Ašćerić

Stajling:

Šminka:

Frizura:

Lokacija: