Miodrag Dragičević u razgovoru za Journal: „Osećaj i instinkt me nisu prevarili”

Miodragu Dragičeviću je prva velika uloga došla tokom studentskih dana, u seriji Čizmaši, ali to je bio samo početak. Premda je u prvom velikom naletu u svojoj karijeri, već se susreo sa ozbiljno izazovnim ulogama u filmu i pozorištu. Od tumačenja Šekspirovih i Handkeovih likova u Narodnom pozorištu i Jugoslovenskom dramskom pozorištu, našao se i na velikom ekranu u hit serijama kao što su Deca zla i Južni vetar. Miša je daleko od mlade nade – on već uveliko oblikuje našu glumačku scenu.

Prvi put za Journal, Miša nam se javlja sa ulice Njujorka i otkriva zbog čega je gluma za njega ultimativna forma katarze.

J _ 01 Od samog početka karijere si imao priliku da učiš od naših velikana – Glogovca, Bjelogrlića, Berčeka. Koliko te to ohrabrilo na početku puta i kako ti je pomoglo?

Pomoglo mi je dosta, samim tim što sam stavio sebe na neku vrstu glumačke mape tom ulogom. Iskoristio sam prvu veliku priliku na pravi način i počeo da plivam u tim vodama. Zahvalan sam što sam takvu glumačku ekipu imao oko sebe, uz koju sam stasao kao glumac. S obzirom da sam bio na drugoj godini kada sam snimao svoj prvi projekat Čizmaši, saradnja sa takvim imenima mi je značila da vidim kako se glumac ponaša kada se slika krupan kadar, dublovi, fokus, sve. Na kraju dana, zahvalan sam na svemu što se moja karijera kreće ovom putanjom.

J _ 02 Košarka je u jednoj ruci bila karijera koju si za sebe želeo. Da li ti je teško palo što si morao da se preusmeriš na nešto potpuno drugačije? Ili je delovalo kao svež početak?

U pocetku je ta činjenica, da 10 godina uloženih u košarku sada mora da stane, izgledala strašno, deprimirajuće, tužno za mene. Ali sam kasnije shvatio da se sve dešava sa razlogom, i da mi je nekako suđeno bilo da se bavim ovim poslom kojim se danas bavim i koji mnogo volim.

J _ 03 Sada već imaš ozbiljne uloge iza sebe, kao i redovan staž u JDP-u. Šta ti daje pozorište što nema u filmu, i obrnuto?

Film ti daje veću vidljivost a samim time i tu popularnost. S druge strane, teatar daje živu stvar, sirovost, dešavanje u momentu, i kontakt i razmenu energije sa publikom.

J _ 04 Koja je za tebe tačka povezivanja sa ulogama koje tumačiš?

Tačka povezivanja uvek zavisi od profila ličnosti koju igram. Razni nivoi postoje za povezivanje kada se profil neke ličnosti razloži na delove. I ta povezivanja su nekada dobra za nas glumce, jer na taj način dolazi i do vrste autopsihoterapije. Kroz razne postupke i identifikacije mi lečimo sebe i doživljavamo neke katarze i pražnjenja.

J _ 05 Šta je za tebe bila najizazovnija uloga do sada – i zbog čega?

Sigurno uloga Kaspara od Pitera Handkea, u režiji Miloša Lolić. To je bio jedan koristan proces za mene, gde sam morao potpuno da se svedem na nulu. Sve što sam do tada naučio o glumi, a i u stvarnom životu, zato sto je dečak koga tu tumačim tabula rasa. Uči sve od početka – da govori, socijalizuje se sa ljudima, upoznaje svet. Tako da mi je sigurno to bila jedna od izazovnijih pozorišnih uloga, a i ovako.

J _ 06 Kako ostaješ dosledan sebi dok ti se karijera razvija brzinom svetlosti?

Nekako sam u kontaktu sa samim sobom. Miran sam, i na taj način ostajem prisutan i smiren dok se vreme odvija munjevitom brzinom. Kao da je postalo kraće. Sada već, posle skoro 11 godina u ovom poslu, mogu sebi da priuštim da biram i radim samo ono što me zanima, inspiriše i pokreće.

J _ 07 Koji su te filmovi (ili glumci) zaljubili u kinematografiju? I koji je poslednji film koji te zaista oduševio?

Glumac zbog kog sam odlučio da se prijavim na FDU je Denzel Washington. Tako sam krenuo da gledam filmove i volim kinematografiju. Poslednji film koji me je raspametio je Once Upon a Time in Anatolia – turski film, drama, sirova životna priča i paleta likova i glumci koji igraju za Oskara.

J _ 08 Kako si prepoznao da je gluma tvoj poziv? Da li je to bio instinkt?

U početku nisam prepoznao glumu kao poziv. Ali kada su se desile neke životne smernice, onda sam počeo da razmišljam u tom pravcu i otkrio da me osećaj i instinkt nisu prevarili. I u glumi dosta radim na instinkt i na prvi impuls, tako da je i ova odluka bila na taj način.

Fotograf i stilista: Filip Cvetković