Prošlo je 50 godina od filma „Jaws“, a i dalje pričamo o njemu. Otkrivamo kako je promenio kinematografiju

Nastao prema istoimenoj knjizi, film u koji gotovo niko nije verovao u početku – Jaws. Ipak, kada se 1975. godine pojavio u bioskopima, promenio je sve – u svetu kinematografije, ali i u svetu reditelja Stevena Spielberga. Gotovo da ne postoji osoba koja ga nije gledala – a ako jeste, sigurno je to učinila barem još nekoliko puta. Prošlo je 50 godina od premijere filma Jaws – a evo zašto je njegov značaj toliko velik i dan-danas.

Za one koji ne znaju…

Film Jaws (kod nas prevedeno jednostavno – Ajkula) je adaptacija istoimenog bestselera Petera Benchleya iz 1974. godine. Priča je smeštena u Amity, malo primorsko turističko mesto na Long Ajlendu u Njujorku. (Film je zapravo sniman na Martinim vinogradima).

Letnja idila preti da bude narušena nakon fatalnog napada velike bele ajkule. Kako je letnja, turistička sezona u toku, gradonačelnik odbija da zatvori plažu – uprkos brojnim upozorenjima. Dok se gradonačelnik ustručava, lokalni šef policije (Roy Scheider), naučnik (Richard Dreyfuss) i iskusni lovac na ajkule (Robert Shaw) kreću u potragu za velikom belom ajkulom, kako bi pokušali da zaustave pokolj.

Velike ambicije i veliko prekoračenje roka

Prava na režiju Steven Spielberg je dobio nakon što je drugi reditelj, John D. Hancock, otpušten sa projekta. Spielbergova vizija toga kako bi film trebalo da izgleda nije odmah bila prihvaćena. Studio je hteo da snima film u studiju, ali Steven je to apsolutno odbijao da uradi. Sa velikom ambicijom i strašću se upustio u ovaj projekat i odluka je na kraju bila njegova – film će se snimati na lokaciji.

Naravno, okean je apsolutno nepredvidljiva, živa stvar.

Tako se snimanje filma odužilo – i umesto planiranih 55, trajalo je 159 dana. To nije bio jedini problem – snimanje je moralo da počne što pre, a morala je da postoji i lažna, mehanička ajkula – koja mora da izgleda što realističnije. Ajkula je često tonula i kvarila se, što je zadavalo dodatne muke čitavom timu. Fun fact: zbog problema koje su imali sa njom, ajkuli su dali ime Bruce – po Spielbergovom advokatu. Vremenski uslovi su takođe bili nepovoljni – mnogo kiše je kvarilo opremu, a u jednom trenutku potonuo je i brod Orca koji su koristili u filmu. Još jedna zanimljiva činjenica jeste i ta da je Jaws prvi film sniman u okeanu – niko pre Spielberga to nije učinio. Uprkos problemima, kada je jednom počeo, Spielberg je znao da nema nazad. Ovo će biti njegov projekat i uradiće ga kako je zamislio.

U filmu je igralo svega osam profesionalnih glumaca.

Svi ljudi koje vidite u pozadini, kao i neki koji su imali manje dijaloga su lokalci i obični ljudi. Ovo se pokazalo kao veliki plus za film jer je doprinelo samoj atmosferi. Još jedan hrabar potez reditelja koji se pokazao kao ispravan.

Vratimo se i na Bruce-a i probleme sa njim.

Taj problem je u stvari kreirao film kakav znamo danas. Naime, Spielbergov originalni plan je bio da se ajkula mnogo češće pojavljuje u kadru, da je mnogo vidljivija i prisutnija. Ipak, kako je stalno tonula i kvarila se, reditelj se odlučio za sugestivni način snimanja, gde ajkulu više osetimo nego vidimo – a kad je vidimo, to je apsolutno strašno i uzbudljivo. Činjenica da je vidimo retko, a osećamo tokom celog filma, je jedan od elemenata filma koji su i doneli toliki uspeh. Nekad je manje definitivno više.

Još jedna stvar koja je doprinela celoj atmosferi filma jeste i muzika.

Kada je kompozitor John Williams prvi put pustio score Spielbergu, reditelj se smejao misleći da se radi o šali. Očekivao je mnogo više instrumenata, ali ono što je dobio je – ponovo – iako neplanirano, bilo savršeno za film. Čim čujete te note, znate šta će da se desi. Znate da je ajkula tu. Williams je dobio Oskara upravo za ovaj film (jedan od tri Oskara za Jaws), a on i Spielberg su posle sarađivali na brojnim drugim filmovima.

Ono što film Jaws čini ikoničnim nije samo činjenica da gledamo ajkulu, da se plašimo. Njegova magija je i u tome što su dijalozi i dinamika među glumcima zanimljivi i mnogo dublji od obične priče o ajkuli. Film se zapravo dotiče i brojnih drugih tema – tema porodice, patriotizma, prijateljstva. Tri glavna glumca – Scheider, Dreyfuss i Shaw su takođe imali specifičan odnos iza scene – posebno Dreyfuss i Shaw. Privatno se nisu najbolje slagali i često su se prepirali – ali je i to savršeno išlo u korist filmu i davalo autentičnost tenziji između likova.

Jaws je originalno u bioskope trebalo da stigne na Božić 1974. godine, ali je, zbog gorenavedenih problema, premijera pomerena za leto 1975. Čini se da je ovaj film obeležen srećnim slučajnostima – i ovo je takođe jedna od njih, ona završna. Proglašen je letnjim blokbasterom i svi problemi oko budžeta su brzo rešeni, a novac nadoknađen.

Ne samo nadoknađen – do kraja bioskopskih prikazivanja postao je film sa najvećom zaradom svih vremena.

Film živi i danas – merch, Disney vožnje i reference i u drugim filmovima i popularnoj kulturi. We’re gonna need a bigger boat – referenca iz filma koja se definitivno prelila na karijeru Stevena Spielberga. Iako kaže da i dalje ima noćne more u kojima se pojavljuje ajkula, tada mladi, nepoznati reditelj, danas je jedan od najbogatijih i najuspešnijih svih vremena. A sve je počelo od Ajkule.

Foto: IMDb