Iz nedelje u nedelju, pomno pratimo novitete i donosimo utiske o filmovima i serijama. Sam početak godine prošao je u znaku misterije Companion. Zatim je na bioskopskom platnu po četvrti put zablistala omiljena fiktivna novinarka, Bridget Jones. Prolećnu sezonu otvorio je natprirodni horor/mjuzikl Sinners – o kojem se nadaleko priča mesec dana nakon premijere. Neka ostvarenja prošla su ispod radara, a u tom pogledu posebno treba izdvojiti dva naslova. Jedan je špijunski triler Black Bag, dok drugo mesto zauzima film Drop.
S obzirom na to da smo o Soderberghu i filmu Black Bag pisali, ove nedelje fokus zauzima Drop. U nastavku teksta donosimo utiske i otkrivamo da li ga treba pogledati.
Film Drop – o čemu se radi?
Žanrovi se neprestano prepliću, pa filmove ne možemo sa sigurnošću da etiketiramo kao horore, misterije ili trilere. U tom pogledu, i film Drop nije u potpunosti misterija ili triler, već vešto varira između navedenih žanrovskih odrednica. Glavne uloge tumače Meghann Fahy i Brandon Sklenar – što je, samo po sebi, bilo dovoljno da ovaj novitet neizostavno pogledamo. Premisa je sledeća…
U fokusu se nalazi terapeutkinja iz Čikaga, Violet, koja pokušava da prevaziđe tešku psihičku traumu iz prošlosti. Iako je posvećena samo sinu, mlađa sestra je nagovara da izađe na sastanak naslepo – što Violet na kraju i čini. Restoran Palate deluje idilično, Henry je šarmantan i neodoljivo lep. Međutim, kad glavna junakinja prihvata jedan zahtev na aplikaciji, počinju da joj stižu, naizgled, šaljive fotografije. Posle nekog vremena, šala se pretvara u preteće poruke, i Violet mora striktno da isprati instrukcije ili će u suprotnom nastradati njen sin. Vreme ubrzano teče, tenzija neprestano raste. Šta se zapravo krije iza jezivog sadržaja?
Da li treba pogledati film?
Devedesete godine ostale su nadaleko prepoznatjive po brojnim napetim trilerima, a posebno se ističe remek-delo iz 1997. godine, The Game. U filmovima iz tog perioda centralno mesto zauzimala je tehnologija, te su oni ujedno obeležili deceniju tokom koje se razvijalo sve što je u današnjem vremenu svima lako dostupno. Od samog početka postaje evidentno da je Christopher Landon bio inspirisan Fincherom, međutim, on uspeva da ostavi i svoj pečat. Jedina zamerka leži u nedostatku još nekog preokreta u radnji.
Film ostavlja društvenu kritiku, vešto prikazuje u kojoj meri ljudi zloupotrebljavaju tehnologiju ili nesvesno prihvataju sve ono što im se servira putem aplikacija i društvenih mreža.
Najbitniji deo u filmu Drop jeste zadivljujuća scenografija. Naime, restoran Palate zapravo ne postoji, ali su scenografi napravili imitaciju luksuznog objekta koji zadovoljava estetske kriterijume. S obzirom na to da je restoran smešten na vrhu poslovnog kompleksa, panorama i klaustrofobija efektno se sjedinjuju. Naposletku, stiže i odličan soundrack – te gledalac dobija pravi ugođaj od prve do poslednje scene.
Sve u svemu, Drop nudi sjajnu zabavu, nosi određenu poruku i sasvim je prijatan za gledanje.
IMDb ocena: 6.2/10
Journal ocena: 7.7/10
Foto: Instagram @camillecharriere; @meghannfahy; Video: YouTube
