Čuvari formule na Sarajevo Film
Festivalu premijerno u regionu

Čuvari formule na 29. Sarajevo Film Festivalu prikazani su premijerno u regionu, 15. avgusta. Pred punom salom Narodnog pozorišta i nedeljama unapred rasprodatim kartama. Još jedna potvrda da su regionalni filmovi oni koji na SFF izazivaju najviše pažnje publike.

Novi film Dragana Bjelogrlića Čuvari formule, premijerno je prikazan na najvećem evropskom otvorenom filmskom festivalu u Lokarnu, pred skoro 8.000 gledalaca. Po reakcijama inostrane publike, autori su sa dosta optimizma predvideli svetlu budućnost ove zaboravljene priča iz naše, ali i svetske istorije. Film je dvostruko nagrađen u Lokarnu, ali i ogromno interesovanje koje za film vlada u Sarajevu potvrda je relevantnosti.

Ipak kako je istakao i Dragan Bjelogrlić idejni tvorac, scenarista, producent i reditelj filma – u Sarajevo je ekipa došla rasterećeno.

Posrećilo nam se!

Film će biti prikazan i danas, 16. avgusta 2023 u 22 časa u bioskopu Cineplexx Sarajevo u sali 7, ali karte nestaju brzinom svetlosti. Od sredine novembra ga možemo očekivati u bioskopima u Srbiji i širom regiona.

Red Carpet

Neposredno pred početak, filmska ekipa predvođena rediteljem Draganom Bjelogrlićem uz koga su došli i francuske glumačke zvezde Aleksis Manenti i Olivier Barthélémy. Domaća ekipa koju predvodi Radivoj Bukvić, prošetala je sarajevskim crvenim ćilimom. Regionalnoj premijeri su i scenarista Vuk Ršumović koji je fikcionalnu priču bazirao na knjizi profesora Goran Milašinovića. Na crvenom tepihu bili su i naši mladi glumci Jovan Jovanović, Alisa Radaković, Ognjen Mićović, kao i Maja Čampar, kao i cela ekipa filma.

U čemu je tajna uspeha filma Čuvari formule

Već neko vreme vlada interesovanje za nedovoljno poznate priče iz perioda Jugoslavije.Mislili da sve znamo o zemlji koja je nekad bila zajednička domovina. Ispostavlja se da postoji neiscrpan izvor inspiracije za pisce i druge umetničke stvaraoce.

Profesor Goran Milašinović je u romanu „Slučaj Vinča“ opisao je događaj koji je potresao Jugoslaviju u jeku hladnoratovske krize. Nazivan je često i jugoslovenski Černobilj. Naime, grupa naučnika u Institutu Vinča navodno je sprovodila je tajni projekat. U Vinči se 15. oktobar 1958. u poslepodnevnim satima oglasio centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona….

Ispostavlja se da su sledom nepredviđenih okolnosti, jugoslovenski naučnici bili izloženi smrtonosnoj dozi zračenja. Tajna policija ih odvodi na lečenje u Kliniku Kiri u Parizu. Tu priča tek počinje…

U Čuvarima formule, francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo stanje kritično. Profesor Mate je ceo svoj život posvetio borbi protiv nuklearnog naoružanja i duboko prezire projekat na kojem su radili jugoslovenski naučnici. Vođen lekarskom etikom, on predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija zamene koštane srži.

Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima, ili on zaista želi da im pomogne – postaje mučno pitanje za jugoslovenske naučnike.

Triler zaplet koji je okosnica filma, samo je povod za razgovor o eksperimentalnim, humanim transplantacijama koštane srži, prvim u svetu. Na neki način, jugoslovenski naučnici doprineli su razvoju svetske nauke i pomerili granice. Danas kada u svetu vlada ekološka kriza, strah od novih nuklearnih napad i posebno kriza zdravlja i donorstva, film dotiče sve ove teme što ga čini relevantnim za sadašnji trenutak.

Ekskluzivno za Journal saznajemo

Film Čuvari formule do sada je produkcijski najzahtevniji film na našim prostorima. Iako je knjiga po kojoj je film nastao izašla 2017. godine dugo je planirano snimanje koje je objedinilo regionalnu i internacionalnu ekipu. Upravo kao što su to nekad činili jugoslovenski filmovi.

Reč scenariste

Vuk Ršumović ističe kako je u pitanju adaptacija knjige Gorana Milašinovića – ali on je samo prvi koji se nas je podsetio.

Postoje mnogi koji se sećaju, mnogi ljudi iz tog vremena. Nakon otvaranja instituta Boris Kidrič i otvaranja čuvenog nuklearnog reaktora, u istoriji medicine i prvi put u istoriji se desila transplantacija koštane srži i prva transplantacija organa na svetu.

Kada smo počeli, radio sam Ničije dete – prepoznao sam kod sebe inklinaciju ka istinitom. polušali smo da zadržimo humanizam i u kontekstu hladnog rata. Veličanstveni čin humanosti i zajedništva.Pričalo se da je postojao tajni državni projekat Atomska bomba u FNRJ, jedan od razloga da se otvori Vinča da Jugoslavija bude nezavisna. I da bi postala međunarodna velesila.

Od glavnih likova

Radivoj Bukvić igra glavnu ulogu – proferora Dragoslava Popovića. Iako je istorijski lik – u potpunosti je fikcionalizovan o čemu je govorio Dragan Bjelogrlić.

Moj lik je inspirisan čovekom čijeg sina poznajem. Mogao sam se direktno informisati. Trudio sam se da izgubim dovoljno kilograma. Ispostavilo se da imam šira ramena a mršavost se nije videla. Mučna dijetaje obeležila našu saradnju. 

Alisa Radaković koja je važnu vizuelnu transformaciju imala i u filmu Zlatni dečko, napomenula je da je poverenje ono što ju je vodilo kroz proces.

Kosa raste. Jeste da volim dugačku kosu ali imala sam razna iskustva – i ovo iskustvo mi nije teško bilo. Ali jeste izazov što je duga kosa standard za ženu. A onda se postavilo pitanje sta nas čini zenom?  Time sam se bavila kao mlada žena nakon snimanja – kako da nastavim bez kose i šta me čini ženom. To su bile moje lične borbe.

Maja Čampar koju znamo iz serija Dug moru i Vreme zla pokušala je da odgovori na pitanje – Ko je Vera?

Vera je imala specifičan zadatak jer je Vera van tima – i ima drugačije namere. Znam i da je njoj bilo teško, kada oni ostaju ali i kada odlaze a ona nije sa njima. Kada je izabrala da krene nekim drugim putem, da uzme ono što misli da joj pripada postalo mi je zanimljivo. Bilo je kao da glumim na više paralelnih koloseka. To je teško, ali bilo mi je dobro dok sam radila film.

Reči iz Francuske

Aleksis Manenti smatra da film govori o antagonizmu francuskih i jugoslovenskih naučnika. Lik koji tumači, dr Mate je veliki protivnik nuklearnog naoružanja.

Kada sam dobio šansu da igram ovu ulogu mogao sam da upoznam istoriju Jugoslavije i svoje poreklo. Mesto odakle dolazim. Karakter dr Matea je lik koji pokušavamo pronaći kroz priču. Ne znamo da li ćemo ga voleti ili ne. Meni je to bilo zanimljivo. Nadam se da će biti gledan u Francuskoj.

Olivier Barthélémy je priznao da prvi put radi na internacionalnom filmu i zaista je srećan što je i u Sarajevu.

Aleksis me je upoznao sa Draganom. U početku je uloga bila mnogo manja i prvi put sam u karijeri upitao za veću ulogu, a onda me je bilo strah jer ne govorim ni engleski ni srpski. Došao ssm u Beograd, moja uloga je ona koja objašnjava priču i istoriju čovečanstva, odnose između naroda, solidarnost. Francuska nije ove činove uradila dobrovoljno već kao deo državne strategije, ali rodila se – ljubavna priča između naroda.

 

 

Zahtevna produkcija zadala je domaći ostalima

Poseban kuriozitet je da je masker filma Goran Ignjatovski svetska zvezda. Pamtimo ga po iskustvu rada na filmu Drvo divlje kruške koji je režirao poznati turski reditelj Nuri Bilge Ceylan koji je jedne od prethodnih godina bio predsednik žirija 2008. godine. Nuri Bilge Ceylan je takođe jedan od uvaženih gostiju ove premijere.

Iza filma Čuvari formule – Lančana reakcija stoje produkcijske kuće CobraFilm i United Media. Film je nastao uz podršku Euroimages, Creative Europe Media, Ministarstva kulture Republike Srbije, kao i Filmskih centara Srbije, Crne Gore, Slovenije i Severne Makedonije. Bioskopska distribucija je poverena kompaniji Art Vista.

Foto: Cobra Film, SFF