Moda savremenog doba nije samo funkcionalna disciplina. Ona je prostor u kojem se kreiraju narativi moći, statusa i kulturnog uticaja. Fenomen pseudo-događaja je termin koji je Daniel J. Boorstin definisao 1961. godine u knjizi The Image: A Guide to Pseudo-Events in America i opisao ih kao događaje koji nisu spontani, već pažljivo osmišljeni sa ciljem privljačenja medijske pažnje i oblikovanja javne percepcije. U modnoj industriji, pseudo-događaji predstavljaju institucionalizovani alat kojim brendovi, dizajneri i javne ličnosti konstruišu spektakularne narative, često prevazilazeći samu funkcionalnu vrednost.
Kada malo bolje razmislite, shvatićete da je upravo Met Gala ilustracija paradigme pseudo-događaja.
Formalno humanitarno dešavanje, u praksi je globalni medijski spektakl. Svaka kreacija, odabir gostiju i scenografski detalj ima svrhu koja nadilazi modni aspekt. Haljine (ili neka druga kategorija dizajna) vrednuju se po sposobnosti da generišu medijski buzz, a time i društveni kapital, dok pojavljivanje istorijskih komada ili njihovih replika transformiše odeću u kulturni artefakt. Pseudo-događaj u ovom kontekstu postaje performans prošlosti i sadašnjosti, u kojem simbolika nadmašuje funkcionalnost. Nemojte da zaboravite da je Kim Kardashian haljinu Marilyn Monroe nosila čitavih šest minuta.
Moda kao simulakrum
Teorijski okvir fenomena može se sagledati kroz Debordovu knjigu Society of the Spectacle. Debord analizira društvo u kojem medijska reprezentacija, a ne sama stvarnost, postaje dominantni oblik iskustva. Moda kroz pseudo-događaje funkcioniše upravo na toj logici. Ono što je javnosti dostupno je pažljivo kreirana reprezentacija, a ne spontana manifestacija. Haljina, poznato lice i scenski performans postaju vizuelni spektakl, konstruišući narativ luksuza, ekskluzivnosti i moći.
Takođe, fenomen se može interpretirati kroz Bourdieuovu teoriju kulturnog kapitala. Pseudo-događaji u modi stvaraju prostor u kojem određeni akteri (dizajneri, brendovi, poznate ličnosti) akumuliraju simbolički kapital. Prisustvo Met Gale, limitirani dropovi ili digitalne revije nisu primarno sredstva za prodaju, oni su instrumenti legitimizacije statusa i onog, dobro poznatog, kulturnog uticaja. Učesnici gube ulogu medijatora i postaju aktivni subjekti u reprodukciji tog kapitala, što stvara efekat perpetuiranog spektakla.
Savremeni trendovi digitalizacije dodatno intenziviraju pseudo-događaje. Revije u igricama, poput one Balenciagine u Fortniteu, NFT kampanje, Metaverse prezentacije i društveni mediji omogućavaju brendovima da spektakl prošire izvan fizičkog prostora, dosegnu globalnu publiku i pretvore svaki modni trenutak u viralni događaj. Celebrity pojavljivanja, kao ilustracija fenomena, služe kao katalizatori medijskog diskursa, ali su sekundarni u odnosu na funkciju same konstrukcije spektakla i simboličkog kapitala.
Pseudo-događaji u modi reflektuju šire kulturne i medijske tendencije. Moda prestaje da bude isključivo proizvod funkcionalne potrebe i postaje instrument kreiranja kulture, društvenog statusa i medijske reprezentacije. Granice između umetničkog izraza, komercijalne promocije i spektakla gotovo su potpuno izbrisane. Ono što javnost doživljava kao spontan, glamurozan trenutak, bilo da je reč o Met Gali, arhivskom komadu ili digitalnom lansiranju, neretko je pažljivo režiran spektakl. Dizajniran da stvori narativ koji nadilazi sam događaj.
U tom kontekstu, pseudo-događaji u modi ne predstavljaju samo čin privlačenje pažnje; oni su temelj narativa modernog luksuza, instrument kojim se oblikuje percepcija, akumulira simbolički kapital i reproducira društvena hijerarhija kroz vizuelni spektakl. Moda, u svojoj savremenoj formi, postaje polje u kojem se estetska vrednost i društveni status isprepliću u medijski kreiranom ritualu – ritualu koji je istovremeno i performans, i strategija, i iskrivljena konstrukcija stvarnosti.
Foto: Instagram (@kimkardashian, @revolutionaryrechnology), Launchmetrics/Spotlight
