Razgovor o održivoj modi postaje sve bučniji. Iako ekspanzija fast fashion brendova ne jenjava, nove generacije se sve više okreću usporavanju modnog diskursa i rešavanju nepovoljne situacije koju je izazvala hiperprodukcija odeće uslovljena istom tolikom produkcijom trendova. Osim narušavanja ekološkog balansa, brza moda porušila je sve etičke kodekse jedne industrije i uspostavila eru negodovanja osnovnih načela jednog socijeteta. Odevni predmeti su sve jeftiniji, materijali sve kraćeg veka, otpada sve više. Promišljena kupovina odavno je zaboravljena. Upravo zbog toga, novije generacije mladih dizajnera sve glasnije podstiču diskusiju na temu održivijeg načina razmišljanja konzumenata, kao i sopstvenog angažovanja i uspostavljanja nekih novih pravila dizajniranja.
Digitalna moda je najradikalnija, ali gotovo neizvodljiva opcija. Njena svrha ostaje u okvirima virtuelnog sveta i društvenih mreža, dok se u stvarnosti još uvek borimo sa nametnutim kozumerizmom i nepotrebnom količinom odeće koju proizvode fast fashion brendovi. Shodno tome, bilo je neophodno da pronađemo alternativnije načine kako kupovine, tako i kreiranja odeće. Modom iskazujemo naš identitet, te je važno da doprinesemo tretiranju iste na svestan i odgovoran način. Second hand radnje postale su sve posećenije, a mladi dizajneri okrenuli su se recikliranju i redizajniranju već postojećih materijala ili gotovih komada. A, kako to izgleda u praksi, pitali smo neke od najtalentovanijih mladih umetnika koji su prošli u drugi krug ReThink Fashion by Perwoll konkursa u okviru Belgrade Washion Week-a.
Zašto je važno da igramo lokalno?
Spora moda je imperativ, a Journal tradicionalno osnažuje mlade dizajnere u nameri da osnivanjem domaćih brendova izvrše rebranding modne scene. I time promene odavno uspostavljene vrednosti kupovine odeće i njenog dizajniranja. Belgrade Fashion Week okupio je talanetovane, intovativne dizajnere iz Srbije i ex-YU regiona i pružio im mogućnost da izraze svoju kreativnost kroz savremeno poimanje mode. Kao i da svoju profesionalnu karijeru započnu na najvažnijoj modnoj manifestaciji u regionu. Ovogodišnji konkurs ima globalno aktuelnu temu ReThink Fashion kojom brend Perwoll ohrabruje mlade modne kreatore da predstave svoju kreativnost na odgovoran način.
Kandidati koji su prošli u drugi krug, dobili su i svoje mentore, a među njima su Sonja Krstić, Ana Trošić Trajković, Ivana Najdanović i Sonja Jocić, kao i Nenad Radujević. Oni nastavljaju rad na svojim skicama i njihovoj realizaciji. A, u razgovoru sa talentovanim mladim dizajnerima saznali smo koje tajne se kriju iza njihovih vizija i na koji način nastoje da ožive svoju zamisao, kao i, po mišljenu mentora, koja to nit spaja kandidate jedne, pažljivo izabrane grupe.
|| Grupa 1
Iako su svi učesnici odgovarali na temu koja se tiče modnog promišljanja, kako smo već istakli, svaka grupa ima svoju jedinstvenu priču. Mentorka Sonja Krstić tačku spajanja svojih kandidata pronalazi u njihovom kreativnom izražaju, pa i mišlju da odeća od vrlo praktične stvari postaje sentimentalni predmet.
Mladi dizajner Ivan Rajković nastoji da očuva stare komade koji više nisu u upotrebi i da im vrati život kroz igru krojevima i razlaganje na više delova, dok dizajnerka Anđela Bojanić, inspirisana prirodom i njenim očuvanjem, redizajnira dizajne svoje porodice. „Bakina venčanica, mamina venčanica, volim venčanice, eleganciju i jedinstvenost“, istakla je Anđela. Reciklaža i dekonstrukcija pojavljuje se i na skicama Ane Vrbić. Njeni dizajni kombinacija su alternativnih stilova poput grungea devedesetih i cybeprunka koji je aktuelan danas, te iz tog razloga predstavljaju potpuno inovativne i moderne komade. Sa druge strane, Ferenc Varga kreativni proces započinje potpuno drugačije. Kako kaže, prvo zamisli kome su namenjeni dizajni i koju priču želi da ispriča. Ovog puta, reč je o devojci koja je izgubila svog voljenog. Kako bi sačuvala uspomene odlučuje da prekroji njegovu odeću. Košulja na linije je u jednom trenutku podseti na svesku, te odluči da po njoj izveze ljubavne stihove.
|| Grupa 2
Razmišljanja o zelenijoj budućnosti, povratak starih zanata, pronalaženje novih kreativnih rešenja kada je reč o smanjenju tekstilnog otpada, budućnost su modne industrije, a i nit koja povezuje kandidate pod mentorstvom Sonje Jocić. „Raduje me što razmišljaju o problemu tekstilnog otpada i što im to ne predstavlja prepreku već ih inspiriše“, istakla je.
Mlada dizajnerka Lena Antić svoj rad započela je istraživanjem na temu space junk-a koje se kasnije proširilo na zagađenost svemira sa jedne i zagađenost planete sa druge strane. „Različiti fragmenti koji se pojavljuju u svemiru bili su inspiracija za nenosivi deo mojih modela“, objasnila je Lena. Satirična istorija muškog identiteta i identiteta samih sakoa polazna je tačka kreiranja Emilije Zdravković. Ona nastoji da da potpuno nov i održiv izgled savremenom prosečnom muškarcu u vremenima straha i neizvesnosti koristeći se elementima iz odela na koje, kako kaže, često zaboravljamo, zapostavljamo ih i time prouzrokujemo modni otpad kojeg nismo svesvni da postoji.
Marija Đorđević svoj rad usmerila je ka radikalnijem delanju unutar modne indsutrije i bazirala ga na stvaranju sopstvenog biomaterijala od želatina i ugljena. Od njega kreira jednu bio formu koju kasnije kombinuje sa tehnikom reciklaže muških sakoa. „Trudim se da istražim odnos između muškog i ženskog arhetipa, između muške i ženske energije i kako to funkcioniše zajedno, ali i u konstrastu“, objašnjava Marija. Mladi dizajer Nikola Kojić za svoju kolekciju kaže da obiluje haotičnim i apstraktnim siluetama, a njegov red usmeren je ka spajanju dva kontrasna elementa – futurističke siluete i zanatske tehnike koje su se koristile u prošlosti. Nakon futurizma, sledi postapokaliptična moda. Marija Ilić svoju kolekciju gradi na temeljima materijala koji bi opstali ukoliko se period brze mode i nekontrolisanog konzumerizma nastavi.
|| Grupa 3
Pažljivo odabrani materijali, inovativne tehnike i specifični pristupi pri samoj izradi samo su pokazatelj u kom pravcu mladi dizajneri zaista promišljaju. Očuvanje planete je imperativ, a razmišljanje o budućnosti polazna tačka kreiranja kolekcija. Zanimljive i duhovite ideje, kao i mnogo reciklaže i upcyclinga, karakteristike su grupe koja se nalazi pod mentorstvom Ivane Najdanović.
Mlada dizajnerka Marija Pavlović odlučila je da fast fashion odeću pretvori u high fashion komade i kreira futurističku modnu ideologiju koja se prilagođava različitim stilovima. Njeni dizajni su u isto vreme futuristički i minimalistički, paleta je pretežno monohromna i dominiraju crne i bele boje. Koristila je kako prirodne materijale, tako i one korišćene koji su bili prijatni za nošenje. Na taj način je maksimalno iskoristila benefite stare odeće. Nastavno na temu futurizma, Danilo Mišković se fokusirao na problem svemirskog otpada i usmerio svoje razmišljanje na pronalaženje načina kako da iskoristi elemente koji se nalaze u svemiru.
„Želeo sam da moji modeli izgledaju kao vanzemaljci koji su iskoristili naš otpad, reciklirali ga i napravili nešto novo, drugačije, alternativnije“, objasnio je Danilo.
Anđela Peladić nastoji da stvori fuziju naizgled nepomirljivog grungea devedesetih i cottagecore look-ova. Zemljanim tonovima naglašava ekološko promišljanje unutar njene kolekcije. Inspirisana fotografijama iz detinjstva i odećom koju joj je šila mama, Ivana Tokin dizajnirala je kolekciju pod nazivom Patchwork Memories. Komadi su kreirani od najsitnijeg otpada materijala koji naizgled ne može da se iskoristi. Ivana se koristila brojnim metodama spajanja i na taj način formirala nove teksture, materijale i šarene dizajne. Nastavno na to, Anđela Srbinoski se kroz kolekciju Indigo okrenula primeni japanskih tehnika dorade tekstila. „Komadi recikliranog džinsa spojeni su Boro tehnikom krpljenja koja je upotpunjena vezom sashiko. Vez je sa jedne strane funkcionalan, a sa druge elegantan i suptilan“, objasnila je. Pored pomenutih, izgled samih modela upotpunjuju tehnike shibori i taidai koje tekstilu daju trodimenzinalnu formu.
|| Grupa 4
Mentorka Ana Trošić Trajković kaže da upravo sada dolaze nove generacije mlađih dizajnera kojima je očuvanje životne sredine iznad estetike i mode. Jasno im je koji su prioriteti tekstilne industrije i nastoje da razmišljaju ekološki. „U mojoj grupi svi imaju trendi kolekcije. Uspeli su da prikažu autentičnost, ali se vidi crta nečega što je aktuelno na modnim pistama“, istakla je.
Mlada dizajnerka Tijana Račić predstavila je skice za kolekciju u kojoj se prepliću streetwear i high fashion, poderani teksas i vezeni organdin. „Od malena se na neki način bavim rekonstrukcijom – od starih pantalona sam pravila šortseve i suknje i prekrajala ih“, objasnila je Tijana. Dekonsrukcija i ručni rad polazna tačka kreiranja biće i u radovima Helene Plećaš. Kako kaže, inspiraciju crpi iz kontrasta grmljavine i vetra predstavljajući na taj način ženstvenost kroz hrabre i avanturističke komade.
Dizajnere novije generacije zaista inspiriše sve što ih okružuje.
Tako je Aleksandra Stamenić prilikom stvaranja svoje kolekcije osnovnu inspiraciju pronašla u Novom Beogradu, kraju u kojem je odrasla. Kroz svoje komade prikazala je pripajanje novog i velelepnog, starom i tradicionalnom. „Futurizam je pravac koji takođe predstavlja jedan od temelja moje inspiracije. Zbog toga su glavni likovi mojih ilustracija izmišljena bića koja povezuje njihov stil“, pojasnila je. Kolekciju karakteriše specifičan izbor boja – spoj hladnih tonova betona i zemlje, i jarkih boja karakterističnih za uličnu umetnost. Maja Božović je takođe vizuelnu inspiraciju pronašla u apstraktnim kompozicijama arhitektonskih objekata. Reč je o objektima koji se nalaze pod rekonstrukcijom, a njena kolekcija Healing Rituals je eksperimentalni projekat koji istražuje tehnike popravke s ciljem redizajniranja i regeneracije odeće.
Milana Šarić kaže da je imala sreću što je dobila priliku da se susretne sa prirodnim materijalima koji se proizvede na našem području. Naime, napravljeni od kore voća i povrća, s teksturom obogaćenom listovima i cvetovima iz prirode, nude razne mogućnosti, objašnjava Milana. Ona dodaje da upravo ti materijali otvaraju vrata nove dimenzije čarobnog sveta satkanog od dobrih odluka. „Pored njihovih mnogobrojnih aduta, posebno se ističe jedan. Nakon njihovog habanja ili početka raspadanja, možete ih zasaditi u svoju baštu, ispred zgrade ili najbliži park. I podariti novi život“, istakla je Milana.
Foto: Maja Mijatović
