Studio Mušmula – ultimativna destinacija za dekoraciju venčanja proslavlja 15 godina. Razgovarali smo sa osnivačicama

Radmila i Marija, inženjerke pejzažne arhitekture, pre deceniju i po osnovale su jedan od prvih studija za dekoraciju venčanja i drugih svečanih prilika u Beogradu i zauvek promenile domaću scenu. Tada, pre 15 godina, scena florista gotovo da i nije postojala na našim prostorima, dekoracija je bila ustaljena i tipska i nije se pridavao značaj vizulenom pravcu kada je reč o dekoraciji. Promena na tom polju, prateći svetske trendove, došla je sa njima dvema onda kada su osnovale Studio Mušmula. Osim što su pionirke u pokretanju malog preduzetničkog biznisa koji se bavi cvetnom dekoracijom venčanja, biodekoracijom enterijera i eksterijera, njih dve su i pionirke u postavljanju prepoznatljive vizuelne estetike koja je postala sinonim za most wanted dekoraciju.

Takođe, među prvima su počele sa korišćenjem dehidriranog cveća sa ciljem da se smanji otpad, a samim tim i doprinese očuvanju planete. Prepoznatljiv logo i još prepoznatljiviji rad doveo ih je do titule najpoželjnijih cvetnih dekoraterki na našim prostorima. Ovog maja proslavile su veliki jubilej, 15 godina poslovanja. Tim povodom za Journal otkrivaju koliko se scena florista promenila od osnivanja njihovog studija do danas, kako su ostale dosledne svom prepoznatljivom vizuelno kodu, kao i koji su najveći trendovi u dekoraciji ove sezone.

JOURNAL: Kako je izgledala scena florista u Beogradu kada ste počinjali, a kako danas?

Ranije kao da nije postojala scena u dekoraciji venčanja. Tada ljudi nisu obraćali pažnju na dekoraciju, ona se svodila uglavnom na cvetne aranžmane na mladenačkom stolu koji su se u cvećari birali iz tipskog kataloga. Bidermajer je takođe bio isključivo od ruža i gipsofile. Danas je to sve puno drugačije. Smatramo da smo oduvek gradile svest o važnosti dekoracije u našoj zemlji, kao i osećaj da je bitno da dekoracija bude personalizovana a ne tipska. Ali i da treba da se uklopi sa senzibilitetom mladenaca, sezonom kao i samim prostorom u kom se proslava održava. Bile smo pionirke koje se bave samo dekoracijom događaja, a da nismo imale cvećaru koja to radi uz ostale proizvode. Pritom, moramo da napomenemo da tada nije bilo ni Instagrama ni Pinteresta. Sa ove distance teško je i zamisliti kako je  izgledalo i koliko je bilo naivno u odnosu na sada.

JOURNAL: Koliko je vama bilo izazovno da se tada pozicionirate na tržištu i dođete do prvih projekata?

Nama nije bilo previše teško da se pozicioniramo jer smo bile prve, ili među prvima, koje su radile na taj način. Mislimo da su naši izuzetni i personalizovani bidermajeri bili naš glavni adut u to vreme. Priča o njima se brzo širila i kroz fotografije, oko kojih smo se uvek trudile. Ljudi su počeli da imaju poverenja u naš način rada. Prva venčanja bila su venčanja naših prijatelja i tako je krenulo. A kada radite posao koji vidi bar 150-200 ljudi na dan događaja, lako se širi vest da postojite i da ste drugačiji. Tako da smo mi brzo našle svoje mesto na tržištu.

JOURNAL:  Koliko je bilo izazovno biti pionir u postavljanju te estetike i ostati dosledan tokom svih ovih godina?

Mi smo imale jasno definisane ciljeve od momenta osnivanja studija do danas. Počevši od imena našeg studija, preko načina rada do odabira idealnog klijenta. Sve vreme se držimo istog koncepta – da svaki projekat ima priču i da svaki deo ima smisao. To je jedan od osnovnih postulata dizajna koji smo na studijama usvojile i uvek razmišljamo na taj način. I duboko verujemo da cvetna dekoracija nije samo lep detalj na proslavi, već da može potpuno da promeniti ceo ambijent i raspoloženje.

JOURNAL: Šta vam je na tom putu bilo najizazovnije tokom svih godina?

Izazovno je bilo što su nas nekada kontaktirali i klijenti koji nisu bili za nas i sa kojima se stilski ne uklapamo, pa nam je u početku bio problem da njih odbijemo. Ali kada smo to naučile, sve je bilo lakše. Kasnije, nikada nismo pristajale da radimo nešto što se nama ne dopada ili sa čime se ne slažemo, bez obzira na to koliko je primamljivo. Držale smo se svojih stavova o estetici i imale jasno pravilo – ako nam naši aranżmani ne izazivaju suze radosnice, nisu dovoljno dobri. Osim toga, najizazovnije je bilo naučiti kako da komuniciramo sa klijentima, tada najviše budućim mladama. Kako da razumemo šta one žele i da iz toga izvučemo najbolju dekoraciju koja će se dopasti i njima i nama. Iz tog razloga uvek smo insistirale na sastancima uživo sa klijentima kako bismo bile sigurne da dobro razumemo njihove želje i šta očekuju od dekoracije.

JOURNAL: Osim što radite zajedno, vas dve ste i prijateljice. Kako balansirate između work & pleasure i koja je tajna vašeg uspeha?

Tajna našeg uspeha upravo i jeste naše prijateljstvo. Za nas su work and pleasure isto. Mi ne razdvajamo svoj posao od zadovoljstva već u svakom trenutku uživamo, radujemo se i igramo. Iako smo odgovorne i posvećene, uspele smo da naučimo da u svemu uživamo i da se radujemo svakom delu posla. Mi radimo puno, često radimo dan i noć ali mi se svo to vreme družimo i uživamo. Vodimo se onom izrekom – radi ono što voliš i nećeš raditi nijedan dan. Jako smo ponosne na svoj odnos i mislimo da je to naša najveća snaga.

JOURNAL: Da li ste nekada imale svoju cvećaru i da li planirate da unapredite biznis u tom smeru?

Cvećara je nesto o čemu cesto razmišljamo ali nismo sigurne da li ćemo nekada zaista i ostvariti. Sam način rada u cvećari veoma se razlikuje od našeg trenutnog. Mi volimo slobodu i neizvesnost posla cvetnog dizajnera. Mi sve radimo po osećaju i intuitivno tako da ako nekada budemo poželele cvećaru, otvorićemo.

JOURNAL: Poznate ste i po veštoj upotrebi dehidriranog cveća. Kada je ono pravi izbor?

Dehidrirano cvece je idealan izbor za javne prostore poput hotela, restorana koji žele da imaju stalnu dekoraciju prostora prirodnim cvećem. Imati uvek sveže cveće je izazovno sa praktične strane ali i finansijski pa je dehidrirano cveće najlepše i najodrživije rešenje. Pritom, dehidrirano cveće nam daje slobodu da od njega pravimo instalacije koje vise sa zidova i plafona. Pa je i sa te strane zanimljivo za dekoraciju ovakvih prostora. Mi vodimo računa o održivosti i uvek mislimo o tome tako da smo oduvek ostatke cveća sušile. I tako je krenula ideja o primeni dehidriranog cveća. Veliko nam je zadovoljstvo da radimo sa dehidriranim cvećem jer time produžavamo život biljaka i po nekoliko godina. Neke instalacije koje smo radile trajale su i po tri godine i skoro da i nemaju rok trajanja, ali ih najčešće menjamo radi dinamike u prostoru.

JOURNAL: Kakav je vaš stav o veštačkom cveću? Da li klijenti traže veštačko cveće i da li ga koristite u svojim aranžmanima?

Veoma smo protiv upotrebe veštačkog cveća a pogotovo za dekoraciju venčanja. Veoma nam je žao što je to kod nas postao trend. Naši klijenti to ne traže jer smo mi poznate po svežem cveću pa se nama i obraćaju klijenti kojima je cveće na venčanju veoma važno. Mi smo uvek za less is more – bolje jedna sveža ruža nego kvadratni metri veštačkog cveća.

JOURNAL: Kako smo uveliko ušli u wedding sezonu, zanima nas koji su to vladajući trendovi za ovu sezonu kada je reč o dekoraciji venčanja? 

Veoma nas raduje što je ove godine u trendu šarena dekoracija – od stolnjaka sa printom, tanjira sa cvetovima do puno cvetnih aranžmana različitih boja. Ove godine su takođe trendi non wedding venčanja tj neklasične uštogljene proslave već otkačene lokacije, nestandradne teme za venčanja kao i ležerna garderoba. Dekoracija sa puno voća i povrća. Sa nestrpljenjem ulazimo u novu sezonu.

JOURNAL: Koje cveće ili kombinaciju cveća vam klijenti najčešće traže? I da li pri odabiru cveća pristupate personalizovano vodeći računa o tome koji cvet šta simboliše ili ne?

Uglavnom klijenti nama prepuštaju odabir vrsta cveća koje mi biramo na osnovu sezone i stila kome klijenti teže. Eventualno nam kažu koji im je omiljeni cvet (neretko je to božur po kom smo mi i poznate). Ili kažu koji cvet baš i ne vole pa ga ne koristimo u dekoru. Nama je najbitnije da sa klijentom ustanovimo stil u kom bi želeli da dekoracija bude, kao i boje a mi uklapamo vrste tako da najbolje odgovaraju tome. Simboliku samog cveća ne pratimo jer se to razlikuje od dela sveta gde se nalazite. Mi smatramo da svaki cvet nosi pozitivnu simboliku i da uklopljen na pravi način, nikad ne može biti loš izbor.

JOURNAL: Znamo da ste radili na jednom važnom projektu holivudske produkcije, da li nam možete otkriti nešto više o tome?

Nije nam dozvoljeno da previše pričamo o tom projektu ali možemo samo reći da je u pitanju film i da je tema istog upravo venčanje! Kao i da nam je bilo prezabavno na tom projektu. Imale smo priliku da za potrebe filma radimo dekoraciju za jedno od višemilionskih venčanja kakva gledamo na Pinterestu. To nam je bilo fantastično iskustvo jer na našim prostorima još uvek nema takvih venčanja.
Više o svemu ovome možemo vam otkriti kada počne prikazivanje filma u bioskopima.

JOURNAL:  Kada je reč o nabavci cveća, poznato je da se cveće za evente najčešće uvozi, međutim čini se da je sve više domaćih proizvođača. Da li je to zaista tako i šta nam možete reći o tome?

Lokalno proizvedeno cveće nam je izuzetno bitno. Verujemo da je svaki cvet najlepši upravo u trenutku kad mu je sezona a lokalno proizveden ima čak i miris. Lokalni cvet je dobar za planetu, dobar za naše kolege koje ga proizvode i dobar za privredu. Uvozno cveće se nažalost, većinom proizvodi u Africi gde na poljima rade ljudi čija je mesečna plata u vrednosti jedne ruže. Zatim taj cvet se preterano tretira hemikalijama da bi izdržao svoj put do holandske berze do nas. Co2 otisak tog cveta je velik. Lokalno prozivedeno cveće je jedini odgovoran i etički ispravan pristup koji se u razvijenijim zemljama poštuje.

Mi koristimo lokalno proizvedeno cvece u 95% svojih kreacija a verujemo da ćemo doći i do 100% pošto se lokalna prozivodnja svake godine uvećava i povećava se kvalitet i raznovrsnost lokalno proizvedenog cveća. Mi za sada gajimo samo božure i još uvek ne planiramo proširenje na druge vrste. Verujemo da svako treba da radi svoj posao i nije idealno rasplinuti se na sve strane već da se treba fokusirati na jednu stvar i raditi je do savrsenstva.

JOURNAL:  Budući da je posao florista veoma fizički zahtevan, koliko tu zapravo ostaje prostora za kreativnost i da li i kada stignete da uživate i procesuirate svoje projekte?

U našem poslu zaista ima teških momenata, ali se mi trudimo da između projekata odmorimo i nakupimo se energijom. Srećom, nas svaki projekat inspiriše pojedinačno. Svaki je projekat drugačiji i nema mnogo ponavljanja pa nam do sad nije nedostajalo inspiracije. Inspirisu nas naši klijenti, ljubav naših mladenaca a onda i samo cveće, svaka sezona za sebe. Mi se zaista trudimo da živimo sa prirodom, i projekti nam se smenjuju sa godišnjim dobima i iz toga crpimo veliku inspiraciju.

JOURNAL: I za kraj, s obzirom na to da radite sa cvećem koje je veoma osetljivo i delikatno, kako se nosite sa stresom i posledicama koje rad na ovakvim projektima može da izazove?

Kroz ovih 15 godina rada smo naučile da se nosimo sa stresom i više ga i ne smatramo kao nešto loše već kao sastavni deo našeg posla. Navikle smo da funkcionišemo u tome. Cveće zahteva posebne uslove čuvanja i transporta, mi smo vrlo pažljive i odgovorne i već smo uhodane. Bukvalno znamo slabe tačke svake vrste cveća, svakog prostora za evente a i uvek imamo određenu količinu cveća u višku za dodavanje i zamenu. Iz tog razloga smo nas dve uvek tu u celom procesu od dogovora sa klijentom, preko naručivanja, nabavke cveća, aranžiranja i postavke na događaju. Ne prepuštamo ništa slučaju i smatramo da je to dobar način da se izbegne stres.

Foto: Monika Pavlović @monikapavlovic / Ljubo Aščerić @ljubo.asceric / Danilo & Sharon @daniloandsharon  / Claudia Klassen @klassen.weddings