Šta je fenomen tihog luksuza i lažnog bogatstva? Otkriće nam panel na ovogodišnjem Weekendu.18 festivalu

Luksuz više nije rezervisan za odabrane. On je postao ključni narativ savremene reklame, dominantan estetski kod festivala, nezaobilazna vrednost brendova, a u svetu filma; lik za sebe. Sve je više audiovizuelnih sadržaja, bilo da je reč o kratkim formatima na društvenim mrežama, prikazima na ekranima ili filmovima i serijama, a klasični plasman proizvoda sve češće zamenjuju suptilni načini storytelling-a kroz brendove. Identitet se oblikuje kroz odeću koju neko nosi, prostora u kojima boravi i situacijama u kojima se nalazi.

O tihom luksuzu i trendovima na crvenim tepisima, razgovaraće se na ovogodišnjem Weekendu.18 koji se održava u Rovinju od 18. do 21. septembra. Među brojnim predavanjima našla se i panel diskusija LUX ON AIR: Red carpet kultura koja će reći više o najvrednijoj valuti danas – pažnji. Panel će okupiti vrhunske stručnjake iz područja oglašavanja, luksuznog brendiranja i filmske umetnosti.

Tiho bogatstvo postaje najglasniji oblik prestiža

Trend tihe elegancije, poznat kao quiet luxury, ne govori o odricanju od luksuza, već o njegovoj transformaciji iz statusnog simbola u intimni narativ. U vremenu inflacije forme i hiperprodukcije estetike, istinski luksuz vraća se svom prvobitnom značenju. Nečemu što je retko, autentično i dugovečno.

Tu temu će otvoriti neki od govornika Weekenda.18, a jedan od njih je Slobodan Boban Petrović, vlasnik i direktor Digital Printing Centra (DPC), lidera u industriji digitalne štampe velikih formata i DOOH oglašavanja, kome će se pridružiti i Ivana Laković, predsednica Adriatic Luxury Business Association (ALBA) i osnivačica kompanije Luxury Integrated, specijalizovane za strateški razvoj luksuznih brendova. Publiku će osvojiti jedan od najistaknutijih i najautentičnijih glumaca svoje generacije Milan Marić, poznat po ulozi legende narodne muzike u filmu Toma, a razgovor će moderirati Jelena Veljača, glavna urednica Elle magazina.

Vrednost koja se ne pokazuje, već prepoznaje

Pojava lažnog luksuza na ovim prostorima često se očitava kroz površne simbole uspeha – sjaj bez sadržaja, vizuelni identitet bez priče. Nije to pravi luksuz, već kulisa. Scenografija stvorena za tuđe poglede, ne za sopstveno zadovoljstvo. Takav luksuz ne nosi dubinu, već potrebu za dokazivanjem, a iza spoljašnje fasade najčešće ne stoji ništa osim nesigurnosti. Reč je o vulgarnom luksuzu koji imitira vrednost, ali je ne živi.

S druge strane, tihi luksuz bira autentičnost umesto utiska. To je onaj trenutak kada neko pretvori komad zemlje u mali organski vinograd ili kada se stan s pogledom na reku uredi kao mozaik uspomena, gde se antikviteti spajaju sa novim komadima, a prostor postaje odraz lične priče. To je luksuz koji ne skuplja lajkove, već stvara nasleđe. Privatna biblioteka umesto šoping groznice, tišina umesto buke. Quiet luxury nije samo estetski izbor, već emancipacija luksuza od potrebe da bude viđen i čoveka od potrebe za dokazivanjem. U svetu koji viče, vrednost šapuće. A onaj ko zaista ima, nema potrebu da pokazuje. On jednostavno ima. S mirom. S težinom. Sa stilom.

Francuski sociolog Pierre Bourdieu još je pre pola veka objasnio da ukus nije lična preferenca, nego društveni alat, sofisticirani jezik kojim pripadnici viših klasa potvrđuju svoju poziciju. Njegov koncept kulturnog i simboličkog kapitala objašnjava zašto je tihi luksuz danas snažniji znak pripadnosti eliti od ijednog statusnog simbola izloženog na tacni. Luksuz koji se ne razmeće zahteva znanje, iskustvo i prepoznatljivost unutar zatvorenog kruga. Onaj ko zna, prepoznaje. Upravo u toj suptilnoj distinkciji Bourdieu prepoznaje mehanizam kojim se moć prenosi i održava. Kroz neizrečeno, kroz navike, kroz prirodni ukus koji to nikada nije. U tom smislu, takav luksuz postaje više od samog trenda. On je tihi podsetnik da prava moć nikada ne viče.

Adriatic luksuz: Tiho nasleđe koje čeka da ga iznova otkrijemo

Ivana Laković kroz ALBA-u otvara važan dijalog o luksuzu u regiji, a on nije uvezen, već je duboko ukorenjen u kamenim terasama Bokokotorskog zaliva, venecijanskim balkonima Dubrovnika, beogradskim salonima sa štukaturama, To je nasleđe suptilne lepote, elegancije i večnog ukusa, koje smo, paradoksalno, zaboravili u trci za spoljnim sjajem.

Dok svet traga za autentičnim luksuzom, mi koji smo odrasli uz miris vina iz pradedevog podruma, vezene stolnjake i crkvene freske s pogledom na more, često nismo svesni da već posedujemo ono što najskuplji brendovi pokušavaju da rekonstruišu.

Adriatic regija ima potencijal da postane novi centar evropskog luksuza – ne onog nametljivog, već onog koji nosi tišinu istorije, duh prostora i dodir ljudske ruke. Da bi to postalo stvarnost, najpre moramo poverovati u sopstvenu vrednost i naučiti da prepoznamo blago tamo gde ga drugi već nazivaju retkim.

Luksuz u našem regionu ne leži u sjaju, već u načinu života koji zna kada zastati, pogledati, sačuvati i trajati. Dašak regije pronaći ćete u Rovinju od 18. do 21. septembra na slavljeničkom Weekendu.18. Više informacije potražite na zvaničnom sajtu festivala, kao i LinkedIn, Instagram, TikTok i Facebook profilima.

Foto: PR, Dupe Photos