Kako je nastala ideja za Joj Majko! Da li je proizašla iz tvojih i Bojaninih ličnih iskustava, razgovora s drugim mamama, ili iz šire potrebe da se o majčinstvu govori iskreno, a ne idealizovano?
Tampon zona je već poznata kao bezbedan prostor za ženske teme, kako si želela da se Joj Majko! razlikuje od toga, i u čemu se nadovezuje?
Ja sam dugo bežala od tog mamećeg identiteta, jer mi je i samoj bilo teško da posložim i pomirim sve uloge koje imam. Na kraju sam ipak shvatila da je to važan deo mene i osetila potrebu da i kroz sadržaj obradim temu. Nadovezuje se u smislu da je to opet neki prostor koji podržava, a sa druge strane format je drugačiji. Laganiji, zabavniji, ali ja mislim sa jednakom misijom i vizijom da ženama pomogne i podrži ih. Naravno tu je i Bojana bez koje ovaj serijal ne bi mogao da postoji. Koja je epizode obojila novim pristupom i novom energijom, a i mene osnažila da temama pristupim opuštenije.
Da li ti je bilo važno da Joj Majko! ne bude samo o majčinstvu, već i o ženskom identitetu koji se u njemu prepliće, menja, traži?
Puno žena koje nemaju decu nam se javilo da prati serijal i da im se mnogo dopada. Iako posvećen mamama, ovaj serijal predstavlja svojevrsnu vrstu borbe za ženskom slobodom. Za pravo na izbor i čežnju za traženjem naših autentičnih istina.
Koji je tvoj Joj, Majko! trenutak, onaj koji te i nasmeje i rasplače kad ga se setiš?
Možda upravo baš ovaj u kom u istom trenutku pokušavam da odgovorim na ova pitanja, ljuljam bebu da se slučajno ne probudi i prosipam kafu po sebi.
Kada pomisliš na reč majčinstvo, koja ti prva slika padne na pamet?
Slika sobe prepune haosa u kojoj ljubim bebu iza uva, duboko mirišem i izgovaram sebi da će ipak sve biti okej.
Da li osećaš pritisak da budeš sve i kako se nosiš sa tim danima kada jednostavno ne možeš?
Osećam i često ga sama sebi namećem. To je taj fenomen super mame koji se često reklamira kao nešto poželjno i za pohvalu, a zapravo je podvala. Mnoge stvari koje obavljamo same i zbog toga dobijamo pohvale da smo super bi zapravo trebalo da budu stavke kojima se bavi sistem u kom živimo. Nas će takav život odvesti u pregorevanje, zbog toga je važno da mame ne moraju da budu superheroji da bi bile poštovane, već da društvo kreira uslove podrške. Kad ovo kažem mislim na to da sve mame imaju jednake benefite kada je porodisljko u pitanju, da njihov mentalni teret bude prepoznat, da ne dobijaju otkaze i smanjivanje plata nakon porodiljskog, da postoji mesto u državnom vrtiću za svako dete, i da postoji jasno izgrađen sistem psihološke podrške u državnim zdravstvenim institucijama, naročito u prvim danima majčinstva.
Postoji li neki savet koji si dobila (ili dala sebi) koji ti je zaista pomogao?
Nauči da prihvatiš i tražiš podršku.
Da li misliš da majčinstvo u Srbiji ima dovoljno podrške ili i dalje previše zavisi od ličnog snalaženja?
Centar za mame je nedavno objavio istraživanje o tome kako su nam mame, ali stvarno, i ono jasno govori o tome da je količina podrške daleko od potrebne. Više od 80 posto mama doživelo je bejbi bluz u prvih šest meseci. Puno mama se suočava sa epizodama depresije i anksioznosti, i pružanje psihološke podrške zavisi od njihovog finansijskog aspekta. Da ne započinjem priču o rasprostranjenosti akušerskog nasilja.
Šta bi volela da tvoje dete zna o tebi, o onome što si bila pre nego što si postala mama?
Jao ima jedan divan film Mala mama gde ćerka upoznaje svoju mamu u momentu kada ima isto godina kao i ona. Volela bih da zna da sam imala istu supermoć kao i ona – da osećam sve emocije snažno i jako i da mi je to pomoglo da napravim neke divne stvari koje će značiti i drugim ljudima.
Foto: Instagram (@iva_par) , privatna arhiva
