Neistražena Turska bila je posebno zanimljiva za Journal Insider ove jeseni. Jesen može da bude prilično komplikovana za putovanja. Nema puno mesta na kojima se može provesti nedelju dana bez puno peripetija oko organizacije. Da li se iko seti Turske kada prođe leto?
Jesen je odlična prilika za putovanja koja su vezana za umetnost. Na prvi pogled promenjivo jesenje vreme je idealno za uživanje u umetnosti. Najveće i najbolje izložbe nisu slučajno vremenski raspoređene tako da omaše sve atraktivne datume za letovanja i zimovanja. Sve to ne mora da bude slučaj kada je u pitanju land art.
Commagene LAR je bijenale umetnosti otvoreno 23. septembra i traje do 23. decembra ove godine. Po svemu nesvakidašnji umetnički događaj, posvećen je najkompleksnijoj od svih umetnosti – land artu. Ako na to dodamo da su mesto ovogodišnjeg “bijenala umetnosti zemlje i reka” zemljotresom pogođeni regioni Turske priča postaje još važnija. Datumi u novembru ili decembru nikog sa ovih prostora ne treba da uplaše. Na jugoistoku Turske je leto. Idealno vreme i trenutak da se svetu predstavi najbolje čuvana tajna Turske.
Commagene LAR | Umetnost u kolevci civilizacije
Veliki zemljotres čiji je epicentar bio u Siriji a najveća razaranja u Siriji i Turskoj, pokazao je sve manjkavosti današnjeg načina života. Zbog toga je bilo važno da se podsetimo koji su to održivi načini gradnje. Kako su ljudi gradili za večnost i naravno šta danas možemo da kažemo o stukturama koje postoje u prirodi. Nemoguće je da je čovek tu samo da uzima od prirode.
Važnost održivog razvoja upravo je tema prvog Commagene LAR bijenala na koji je Journal ekskluzivno došao kao jedini kolektiv iz Srbije. U društvu novinara i autora iz regiona srednje Azije i Balkana posetili smo bijenale land art umetnosti sa kojom se nismo mogli susresti u bliskom okruženju. Više od 50 umetnika dalo je svoj doprinos i u prirodi utisnulo trag posvećen promišljanju o održivoj budućnosti za sve.
Ataturkova brana | Svetsko čudo
Veoma je bitno objasniti prostor u kome nastaje Commagene LAR. U toku osamdesetih je počela gradnja, a devesesetih je završen megastrukturni projekat Ataturkove brane na reci Eufrat. Radom brane, nastalo je sedma po veličini brana na svetu. Jedno od najvećih jezera, i svakako najveće veštačko jezero u Turskoj. Zove se jednostavno – jezero Ataturkove brane.
Ovo jezero od pustinje u koju su se pretvorili regioni Adiyaman i Sanliurfa pravi plodne zaravni i dvema jugoistočnim turskim regijama pruža ogromne prirodne resurse. Svuda oko nas su plodne zaravni a polja maslina, duvana i pamuka. Obezbeđuju život hiljadama ljudi. Nama, turistkinjama plodno zemljište pretvara boravak na jugoistoku Turske u raj. Sveže voće i povrće tokom cele godine, nepregledni pašnjaci čine da ovaj deo – u kome je nastala Evropska civilizacija nastavi da traje uprkos klimatskim promenama.
Nemrut | Stazom od mermera do planine bogova
Nismo znali šta da očekujemo od planinarenja. Planina Nemrut sa vrhom koji se zove Antiohusus Tumulus zapravo je grobnica kralja Antiohija, jednog od naslednika Aleksandra Velikog. Sa jedne strane to je iskustvo koje se ne propušta, sa druge strane u podnožju je gotovo trideset stepeni. A na vrhu koji se nalazi na 2173 metra je manje od deset stepeni. Na to sve treba dodati razređeni vazduh i vetar koji divlje duva na tim visinama. Radi poređenja Pančićev vrh na Kopaoniku je visok 2017 metara. Avantura je ipak avantura!
Očekivanja nemaju veze sa realnošću budući da smo se do muzeja i podnožja vrha planine vozilli u kombiju, sa usputnim odmorištem u hotelu Eufrat. Eufrat je u selu usred ničega. Butik hotel etno turizma i narodne radinosti sa održivim vrtom punim domaćeg paradajza, bazenom, mačkama i ogromnim kavkaskim ovčarima divnim kao bebe. Ukus plavog patlidžana spremljenog na seoski način ne može da se poredi ni sa jelima iz luksuznih hotela koje smo obišli.
Vrh od 2173 metra uz kraljevsko hiking iskustvo
A put ka vrhu – zapravo je staza popločana mermerom. Najkomfornije hiking iskustvo na svetu, uz sve nelagodnosti pada temperature i zamašnog vetra. Na planini postoje istočna i zapadna terasa, mi smo odabrali put do gore zapadnom, a silazak istočnom. Nismo to znali ali cela dinastija Commagene je bila poznata po diplomatiji a u toj veštini se najviše isticao Antiohije koji počiva na vrhu planine. Čak i sam tumulus, odnosno grobnica prekrivena skliskim kamenjem donetim specijalno za tu priliku na vrh Nemruta imao je koncep diplomatije između država sa istoka i zapada.
Tako su na zapadnoj terasi likovi koji predstavljaju antičke vladare (Aleksandra Makedonskog) i heroje (Herkula) ali i bogove (Zevsa, Apolona, Atina…). Na istočnoj su vladari Persije (Darije) kao i simboli istočnjačkih religija. Kao autentični potomak ovih velikih kraljevstava – Antiohije je sebe, ali i celu lozu smatrao donosiocima mira na prostor kojim je vladao.
Obilazeći tumulus primetili smo igru senke i svetla. Sunce je sijalo na zapadu jer smo posetili lokalitet u popodnevnim časovima. Istočna strana bila je u senci ali i u zavetrini što je silazak činilo lakšim.
Gobekli Tepe | Gde počinje istorija
Na put smo krenuli i zbog posete Gobekli Tepe lokalitetu koji nije moguć ni u jednom od poznatih aranžmana za Tursku. Istovremeno to je i veliki propust turizma. Ali i vrlo logičan sled potrošački orijentisanog društva. Ko bi kada i kako išao na arheološke lokalitete kada ima samo dvadeset dana za odmor? Verujem da su all inclusive hoteli privlačniji ali kolevka čovečanstva je neuporediva sa svakim iskustvom turizma.
Smatramo da privilegija i obaveza magazina da približi sve lokacije koje možda nisu prvi izbor – ali čine naš život bogatijim. Na kraju krajeva, Gobekli Tepe je i pored svog enormnog značaja za kulturu i istoriju sveta popularisana u popularnoj seriji The Gift koja je prikazana i na Netflixu. Enormno je transformativno iskustvo naći se u kolevci civilizacije. Videti prvi nož sastavljen od sečiva nađenih u prirodi i videti prva svetilišta, starija od Stone Henge i Egipatskih piramida nekoliko hiljada godina jeste zaista posebno.
Znanje o istoriji ljudskog roda
Gobekli Tepe je pružio enormno važno znanje o istoriji ljudskog roda – ljudi su prvo verovali pa onda prestali da budu nomadi – a ne obrnuto. Ovo revolucionarno saznanje pružilo je proučavanje lokaliteta u jugoistočnoj Turskoj. Osim Gobekli Tepe tu su i Karahan Tepe ali i mesta koja su stanovnici otkrili u svojim kućama, njivama i okolini upravo popularizacijom arheoloških otkrića.
Imali smo priliku da posetimo privatnu kuću čoveka u kojoj je otkriven prvi dokaz umetnosti na svetu. Otkriće staro 8 hiljada godina nalazi se u garaži privatne kuće u okolini Urfe. Naravno, država je otkupila kuću i okolna imanja da bi se započela opsežna istraživanja koja će otkriti detalje o životu ljudi koje smo neznajući smatrali primitivnim.
Harran | drevne kuće
Kupole odnosno dome postoje samo na tri mesta na svetu. U Turskoj, Grčkoj i na jugu Italije – u Pugli. Ovaj tip građevine nastao je u toplim predelima kako bi se stanovnici prvenstveno zaštitili od sunca ali i od oštrih zima. Imaju male otvore i unutra su obložene blatom. Od posledica zemljotresa neke su se urušile ali su popravljene prema pravilima autentične vernakularne gradnje.
Izgradnja kupola je prototip modularne arhitekture. Kako je porodica napredovala i širila se dodavane su nove dome, za svaku funkciju po jedna. U nekima su spavala deca, neke su korišćena kao kuhinja ili ostava, a posebno su velike one za obedovanje ili ženska druženja. U domama je uvek prijatno. Danas ih krase rukotvorina. Čitavo etno selo koje smo posetili opstalo je nekoliko vekova – a poslednji delovi izgrađeni su 1987. kada su deda i baba vlasnika još uvek živeli na ovaj drevni način.
Urfa | …prvi univerzitet na svetu
Da li ste znali gde je izgrađen prvi svetski univerzitet? Şanlıurfa je mesto u kome je nastao Univerzitet Harran. Sam grad Urfa ili kako ga zovu svetla Urfa – Şanlıurfa je naselje staro 11 hiljada godina. Univerzitet u Harranu je bio obrazovni centar od osmog do dvanaestog veka i sve do šesnaestog u nekom obliku.
U helensko doba poznato je i kao Edessa, kako smo i mi pominjali prvi svetski univerzitet kada smo o tome učili. Urfu inače zovu i “grad proroka” zato što je ovaj grad bio od ključnog značaja za svaku od tri monoteističke religije – judaizam, islam i hrišćanstvo. Balıklıgöl je čudesno jezero puno ribe u kome se priča da je Abraham pao. Kizilkoyun Necropolis je groblje iz doba Starog Rima u kome se mešaju ranohrišćanske i paganske tradicije.
Leto | Da li treba da se radujemo ili zabrinemo?
Veoma je neobično stajati na mestu koje danas ima odlike pustinje i zamišljati bujnost vegetacije gornjeg toka Eufrata koji je bio osnovni razlog nastanka civilizacije na ovim prostorima. Ono što su nekad bile šume i zelena polja danas je suva pustinja sa prosečno tri kišna dana u toku godine. U Urfi se nalazi čak 90% Turske proizvodnje pamuka, pa ipak pamučni proizvodi se neće tako lako naći – jer se sva sirovina izvozi. Ni Tuska industrija pamuka nije u Urfi.
Podsećanja na sjajnu prošlost kada je sve bilo zeleno postaju još strahovitija kada se setimo da je Sirija na samo deset kilometara. Nedavni rat nas podseća da je nekadašnje bogatstvo kultura i suživota između svih religija uz rađanje novih koje objedinjuju postojeće – upravo samo to, sjajna prošlost. Ona se se zadržala možda samo u jeziku koji spaja turski, arapski, semitske jezike i rečničko bogatsvo svih koji su tu nekada živeli.
Foto: instagram, Unsplash, Pexels, privatna arhiva, Onur Polat
