Ekskluzivno za Journal: Model Maja Marić
donosi reportažu iz Šangaja

Donosimo vam reportažu iz Šangaja. Maja Marić, model iz Fox Model modne agencije, prvi put je otišla u Kinu 2015. godine. U to vreme je imala svega 17 godina. Od tada, kako kaže, ne zna koliko puta je išla i vraćala se iz Kine. Ovoga puta u Kini je od oktobra 2021 godine. Maja objašnjava da je mnogo njenih bliskih prijatelja tada već bilo u Šangaju i da je bila veoma uzbuđena što će ove godine zajedno proslaviti njen rođendan 9. marta. Novonastala situacija je promenila Majine planove, ali, kako kaže, proživela je jedinstven način obeležavanja rođendana.

Šangaj, Kina, 2022, repriza 2020.

Mart 2022.

Sve je u redu, ali zapravo ništa nije u redu, kaže Maja. U Kini se vodi zero cases policy. Početkom marta su počeli da se pojavljuju Covid-19 slučajevi. Za Srbiju je taj broj slučajeva zanemarljiv, ali u Šangaju je nastala velika panika, objašnjava Maja. Rečeno je da će se zatvarati samo rizične zone na 48h i da će se grad brzo, bez velikih poteškoća vratiti na zero cases. To je bilo očekivalo jer je Kina u prethodne dve godine uspešno vodila bitku sa Koronom, nastavlja priču.

48h se pretvara u 72h, 94h….

Krajem Marta su najavlili veliki lockdown tokom kojeg će svi biti zatvoreni i koji će trajati osam dana. Četiri dana jedan deo grada, četiri dana drugi deo grada. Osam dana se pretvorilo u dva meseca, ispričala je Maja za Journal.

April, Maj 2022.

Lockdown u delu grada u kom živi počeo je prvog aprila, kaže Maja. Tokom prvog meseca ništa nije radilo, dobijali su skromnu pomoć od države, razmenjivali sa komšijama hranu i gomilu pretpostavki oko toga kad i šta će se dešavati dalje. Videli su da je puna predrasuda u vezi sa Kinezima, da nisu hladni i nezainteresovani, već da je neka distanciranost vezana isključivo za ogroman broj ljudi koji živi u kineskim gradovima. U stvari na mikro planu, osećala se kao u svojoj zgradi na Limanu, u Novom Sadu, objašnjava Maja.

Zvali su se međusobno, proveravali da li je sve u redu, treba li nešto da se nabavi od hrane. “Jedna komšinica nam je napravila kineske knedle, poznate kod nas kao Dumplings. Doživela nas je kao svoju decu, znala je da ne znamo da pripremamo hranu. Da bismo se odužili, drzala sam časove engleskog njenoj ćerki Elli. Svi Kinezi sebi daju i jedno evropsko/američko ime, radi lakšeg sporazumevanja, što nam je svima dobro došlo. Otrkila sam da sam zapravo talentovana za taj posao“, ispričala je Maja.

Kinezi inače jedu dosta povrća, sa pirinčem ili nudlama od pirinča, a meso retko jedu, otkrila nam je Maja. Pojam „ljuto“ je veoma različit od našeg pojma. Ono što je nama preterano, za njih je tek tek začinjeno, upozorila nas je. “Street food im je odličan, popularan kao i kod nas. Probala sam puževe… I dalje mi se okreće stomak kad pomislim na to iskustvo“, priseća se.  Maja nam je otkrila i da je Šangaj poznat po dobrim mestima za kafu, jer se tamo ona dosta pije. Saznali smo i da kod njih važi ono: ko ide u Starbucks pokazuje da ne poznaje dovoljno grad.

Maja kaže da joj je veoma zanimljivo to što: “Obožavaju šljokice, a šarenilo je na sve strane. Ima mnogo mladih koji su modu izabrali kao životni put, a odeća je jeftina i svašta može da se kupi za baš malo novca“. Povratak u Srbiju uvek joj je zanimljiv, jer modeli često moljakaju druge putnike na aerodromu da im prenesu nešto od viška prtljaga. Dodaje i da su Kinezi opsednuti sočivima u boji, da svi ih nose, bez obzira na pol, uzrast i prigodu.

Festival zmajevih čamaca

Svake godine za vreme Festivala zmajevih čamaca, ljudi jedu zongzi (poslastica od pirinča kuvanog u bambusovom listu), organizuju trke zmajevih čamaca, kače lekovito bilje, ali i održavaju razne aktivnosti i svečanosti povodom sećanja na velikog Ći Juena. U isto vreme za „prizivanje“ povoljnih vremenskih uslova i dobrog prinosa.

Pred praznik su kao poklon od države dobili zongzi, a Kinezi su uspeli da nabave i lekovito bilje, koje se kači na kvake ulaznih vrata, kaže Maja.

Za to vreme, u našoj zemlji se pratila Evrovizija. Zbog vremenske razlike ostajali su budni do zore. Navijali su za Konstraktu, jer kako kaže, pre svega zato što ona upozorava na ono sto je već realnost u Kini. Maja objašnjava: “Ljudi totalno bez razmišljanja jure stabilnost i beže od smrti, a na kraju niko nije miran i svi umiru. Malo ko živi. Malo ko zastane i zapita se šta se to zapravo dešava, zašto i šta možemo da uradimo povodom toga?“

Prvi mesec, Maja veruje, svi su teško preživeli. Drugi mesec, kaže, bio je opušteniji jer su  mogli da izalazime iz stana. Prvo su izlazili u dvorište, a onda su mogli malo da se prošetaju po kraju, ali je grad i dalje bio zatvoren.

Nisu radili aerodromi, železnicke stanice, metro, i dalje su bila striktno zabranjena okupljana. Čak u šetnji po kraju se dešavalo da se neko dere na njih “go home, go home“ iako je to bilo dozvoljeno, priseća se Maja. “Tek po koja prodavnica je počela da radi. Situacija je krenula da ide u dobrom pravcu, ali je nervoza zato što ne znamo ni priblizno kada će se ovo skroz završiti rasla“, dodaje.

Oni su veoma efikasan narod, deviza „sad i odmah“ može da se primeni na bukvalno svaki sektor života. Tako da je gužva, buka i haos podjednako zastupljen 24 sata, opisuje Maja. “U Šangaju redovno obilazim galerije, izložbe, gledam da iskoristim svoj boravak u svakom gradu i da što manje vremena provedem skrolujući telefon“, otkrila je Maja za Journal.

Jun 2022.