Ne da vaš bivši više nije vaš tip, nego više niko nije vaš tip. Možda se suočavate s overhealingom
Vaša veza s partnerom se završila i odlučili ste da krenete s isceljenjem. Nema prebacivanja emocija, guranja pod tepih, površnih odnosa i svih tih scenarija koje smo svi bar jednom u životu osetili. Ovaj put je drugačije jer nakon ovoga izlazite isceljeni i novi, odnosno stari vi. No, šta ako vam se dogodi da ste celu priču završili preisceljeni i sada vam više niko nije potreban? Čini se da niste sami – taj termin se zove overhealing.
U fokusu: Overhealing
Isceljenje je moćno, ali ako nismo oprezni, može da postane sigurno utočište iz kog se bojimo izaći. Ako ste ikada osetili da vam rad na sebi čini odnose suvišnim ili čak preplavljujućim, niste sami. U nekom trenutku, zaštita sopstvenog mira može početi da vas sprečava u ostvarivanju pravih veza, umesto da vas na njih pripremi.
Kad preteramo sa self help-om
Termin overhealing odnosi se na fazu u kojoj osoba toliko duboko ulazi u proces isceljenja da to postane prepreka za otvaranje prema novim ljubavima i odnosima. Kada pokušavamo isceliti traume iz prošlih veza, možemo da dođemo do tačke gde se osećamo preisceljeno, odnosno, toliko fokusirano na zaštitu svog unutrašnjeg mira da nesvesno izbegavamo emotivne rizike, čak i kada su zdravi.
Razlikujte mir i izbegavanje
Isceljenje nije samo izlazak iz bola i jednokratan postupak – ono je i prilika za prepoznavanje obrazaca koji nas drže zarobljenima, čak i kada se maskiraju kao self help. Važno je razlikovati istinski unutrašnji mir od izbegavanja. Ponekad toliko štitimo svoju energiju da zaboravljamo kako da se povežemo s drugima, bez gubitka sebe u tom procesu.
Možemo da osetimo strah od povređivanja i gubitka slobodnog vremena. Možemo da se zaljubimo u vlastitu slobodu. Možemo da postanemo izbirljivi, ali jedino što ne želimo jeste da ponovo budemo ranjivi.
Ključ je u balansu
Kao i kod svega ostalog, važno je slušati sebe, ali i napraviti balans. Tu je važna samosvest. Moramo da prepoznamo kada je potrebno da se povučemo, a kada da damo priliku. Odnosno, da dozvolimo sebi da zakoračimo u odnose bez straha od otvaranja. Ponekad samo treba još vremena, ponekad nam je i potrebna pomoć sa strane. Važno je dopustiti sebi da ponovo živimo, bez straha da ćemo izgubiti sebe u tom procesu.
