Boravak u hostelu je zaista unikatno iskustvo.
Ujutro upoznajete osobu koja će spavati u istoj sobi kao i vi, do večeri ste najbolji prijatelji, a već sledeće jutro tu istu osobu ispraćate na njenu sledeću destinaciju kao da vam je rod rođeni. Ono što me je na prvu loptu kupilo kada je odsedanje u hostelima u pitanju jeste činjenica da ste zaista okruženi istomišljenicima, a opet ljudima koji su toliko drugačiji i interesantni. Oni ljudi koji nisu mogli da razumeju odsedanje u hostelima su, jel, oni koje ni nećete naći u hostelima. Ako ništa, znate da ćete deliti prostor sa avanturistima – a mnogima upravo avantura fali u životu.
I ne, hosteli nisu samo za ekstroverte.
Kao ekstrovertni introvert, uživala sam u hostelu. Znala sam da mogu da se družim i ćaskam sa ljudima u sobi ili zajedničkom prostoru, ali i da isto tako mogu da odem i budem sama – bez da ikome dugujem objašnjenje. Ona početna frka koju osećate kada uđete u hostel i deluje vam da su svi koji ćaskaju dugogodišnji prijatelji brzo nestane kada se samo nasmešite, pozdravite – i kroz upoznavanje shvatite da su se i ti ljudi upoznali pre pet minuta.
Nakon uspešnog solo letovanja, brže-bolje sam otišla sama na Oktoberfest.
Kišoviti, veliki Minhen bio je isto tako i velika promena – a sunčani Hvar je definitivno bio drukčiji vibe. Ipak, otkrila sam novu čar solo putovanja – besciljne šetnje, ali u novom gradu! Kao osoba kojoj su duge šetnje gotovo hobi, otkrila sam da mi je dovoljno da šetam u novom gradu i budem presrećna. Čak sam uživala i u osećaju da nisam u hotelu gde ustajem na doručak koji mi je hotel obezbedio – uživala sam u činjenici da ću ili otkriti fantastični restoran, ili se vratiti u studentske dane i jesti nudle. Uživala sam u još jednom hobiju – odlasku u supermarkete u inostranstvu. Iz nekog razloga, supermarketi u drugoj državi imaju posebnu draž.
Dugu šetnju po Minhenu prekinula je kiša, te sam spontano otišla u bioskop (i gledala Juliu Roberts i Georgea Clooneya kako pričaju na nemačkom, ali dobro). Uveče sam sela u pab u hostelu – još jedna stavka koja ide u korist ovom vidu putovanja, izlazak u mestu u kom odsedate. Upoznala sam Amerikanku koja je imala bukiran šator na Oktoberfestu – i tako sam ujutro imala rezervisano mesto za stolom sa njom i njenih 10 prijatelja. Ne kažem da se ove stvari ne bi desile da na put nisam otišla sama – ali kao da univerzum posebno voli solo putnike.
Tako ohrabrena, otišla sam sama i u Kopenhagen – jednom, pa ubrzo još jednom.
Provela sam nekoliko dana i u Segedinu. Našla sam jeftinu avio kartu i skoknula na vikend u Stokholm. Otišla sam u Berlin i pogledala film na Berlinaleu, a uveče izašla sa ljudima koje sam sat vremena ranije upoznala u hostelu. Ono što je magično kod hostela jeste što, iako ste u sobi sa nepoznatim ljudima, osećate se sigurno. Ako zaglavite u izlasku, uglavnom ste izašli sa ljudima koje ste upoznali u hostelu – te je vraćanje iz izlaska lakše i lepše. Čak i ako vam se ne dopadaju cimeri u hostelu, stvari možete da preokrenete na svoju ruku.
Bezvezni cimeri nateraće vas da izađete iz sobe i dublje istražite mesto u kom boravite.
Možete ići u muzeje, poneti knjigu i čitati je u kafiću – sami, natenane. Znamo koliko je privlačan i opasan hotelski krevet – nekad upravo taj komfor znači da ćete manje vremena provesti u gradu u koji ste otišli da biste ga – videli.
Ono što je svakako privlačno kod hostela jeste i njihova cena. Za mnoge je to glavni faktor odlučivanja za ovakav vid smeštaja, a bio je i za mene kada sam ga prvi put bukirala. Ipak, svaki drugi put me je vraćalo upravo pozitivno celokupno iskustvo.
Solo, a u društvu kada i koliko poželite?
Upoznavanje toliko zanimljivih ljudi da već dogovarate kada ćete vi u njihov, a oni u vaš rodni grad? Hosteli vas otvaraju za nova iskustva, ali vam takođe dopuštaju da bolje upoznate sebe. Koliko ste prilagodljivi, koliko luksuza vam je zaista potrebno, koliko ste (zapravo) introvertni. Hosteli su bili ugroženi pandemijom – ali sada se njihova popularnost vraća, i to veoma primetno.
Društvene mreže kao što je TikTok su takođe zaslužne za popularnost hostela.
Ponekad vam je potrebno da nešto vidite i čujete iz prve ruke – a to je posebno slučaj kada je o putovanjima i smeštaju reč. Kako sam prošle nedelje pisala o burnout-u, nekako su mi misli same otišle ka priči o hostelima i solo putovanjima. Isti su savršena antiteza rutini i stresu, način da začinite svoj život – i imate nesvakidašnju avanturu. Ako vam je bio potreban znak da konačno solo otputujete i/ili odsednete u hostelu, računajte da je ovaj tekst vaš znak da to i učinite.
