Long read: Izgubljena umetnost usporavanja i
slušanja gramofonske ploče

Palite gramofon, postavljate ploču i čujete ono čuveno šuškanje prepuno anticipacije. Pesma kreće, a zvuk je svaki put novi, drugačiji, poseban. Da, to je lepota slušanja gramofonskih ploča. U poslednje vreme, čini se da se ova pomalo zaboravljena umetnost, odnosno način uživanja u muzici – vraća. Čujem da sve više ljudi kupuje gramofon i uzbuđeno odlazi u potragu za second-hand, ali i novim pločama, koje su tu podjednako iz estetskih, koliko i iz razloga zbog kojih su nastale – slušanja. Gramofonske ploče nose određenu magiju koju ne mogu da zamene ni najkvalitetnije slušalice. Da li je sve to upakovano u nostalgiju? Ako je tako, da li je nostalgija najlepša emocija koju možemo iskusiti?

Nostalgija.

(Na starogrčkom νόστος, nóstos – povratak, prošlost i άλγος, álgos – bol): tuga ili čežnja za nečim što više ne postoji. U kojoj meri danas osećamo ovu emociju? Pa, čini se da je svuda. Od gastro trendova, do onih u beauty i modnom svetu, sve do onih koji se tiču kulture. Svet je konstantno nostalgičan, a kao što bi Woody Allen napisao za film Midnight in Paris: Nostalgija je poricanje – poricanje bolne sadašnjosti.

A ako je to slučaj, koji je medijum jači od muzike da evocira tu nostalgiju?

Ako stvari posmatramo na taj način, povratak gramofonskih ploča se u ovom momentu čini veoma logičnim, prirodno posledičnim. Ploče nas vraćaju u neko vreme u kom možda i nismo živeli, a o kom smo toliko slušali od roditelja. Uzbuđenje koje su osećali kada su morali da otputuju da pronađu neki ploču… I pronašli su je, slušali dok se strane u potpunosti ne izližu… Pa i mi to želimo! Želimo da se malo namučimo, da smo isti ti pasionirani tragači u dobu instant gratifikacije. Priče naših roditelja su nas inspirisale, a nostalgičnim učinile na taj pomalo ljubomorni način. Ono: zavidim vam što ste živeli u tom vremenu, ali probaću da ga oživim u ovom, modernom. Tako se gramofonska ploča nije vratila samo kao nešto što ćemo da poručimo onlajn. (Mada, za neke ploče vredi učiniti i to). Celu ovu priču prati i taj momenat lutanja, odlaženja u radnje gde se prodaju ploče i provođenja sati tamo. Onaj momenat kada idemo kroz ploče i odjednom ugledamo onu koju želimo.

Momenat uspešnog lova koji je mnogo jači od logovanja na Spotify.

Tu je element lova, ali i element mindfulness-a. Slušanje gramofonske ploče od vas iziskuje upravo to – usmerenost na sadašnji trenutak. Da pesmu zaista čujete i iskusite, da nije propratni element drugih radnji. Elegantna ploča to ne traži, ali iziskuje – kada ona stupi na scenu, svi je upijaju. Pravo slušanje muzike od vas traži fokus – u tom smislu, ne čudi što se smatra i formom meditacije. Mnogi znalci će se javiti i reći da je kvalitet muzike bolji svuda sem na pločama, da je čak i CD bolja opcija. Ipak, baš u tome je fora. Ploče su nesavršene – šuškaju, preskaču, ali su tople, žive.

Sa pločama smo u interakciji – podižemo iglu, okrećemo na drugu stranu, sarađujemo.

A šta je još značajno? Pa, činjenica da album slušate od A do Š. U današnjem vremenu, čini se da stalno rotiramo nekoliko istih pesama i ne trudimo se bog zna koliko da otkrijemo novu muziku – potpuno novu, ali i novu muziku autora koje već volimo. Gramofonska ploča je magična i u tom smislu. Shvatate zašto je redosled pesama takav kakav jeste, dobijate celu priču, ispričana vam je. Između svake pesme je blagi momenat tišine koji je taman tu da vam dozvoli da svarite ono što ste malopre doživeli. A kada ste poslušali i drugu stranu i ploča se završi, ona će nastaviti da se šuškavo vrti, mameći vas na slušanje otpočetka.

Istinski, gramofonske ploče nas uče da budemo strpljiviji, pa i senzualniji.

Sledeći put kada pustite ploču, ili ako odlučite da je pustite po prvi put, pristupite celom događaju kao što biste filmu u bioskopu. Bez telefona, bez distrakcija. Odvojte sat ili više sati da se samo prepustite tom ritualu. Razmislite o onome što čujete, odnosno slušate. Muzičari su na nekim od tih ploča radili i godinama. Najmanje što im dugujemo je zahvalnost, a koja je veća zahvalnost od punog posvećivanja pažnje? Kada zavolite ovaj ritual (a hoćete, odmah) – odlazak u prodavnice ploča, otkrivanje novih kroz razgovor sa zaposlenima ili drugim pronalazačima, uživanje u mirisu ploča i osećaju koji nam daju na prstima – postaće vaš novi omiljeni hobi. Vreme će se usporiti, a znamo da je to ono za čim danas nostalgično žudimo.

Foto: Instagram @filippzorz / @cinematic_diaries)