Prebiram histerično po računima, tražim dokaz da sam svaki, ali svaki mesec platila prokleti infostan! Sećam se da sam od tog septembra, uz sve ostale obaveze koje se nakon razvoda mistično pojave, odlučila da svaki račun koji pristigne uplatim online isti dan! Evo danas dve godine i hiljade plaćenih računa kasnije borim se sa nekim Bojanom izvršiteljem, koji se gle apsurda zove kao moj bivši muž.
U tom momentu bih pre izvršila harikiri, nego dozvolila još jedno nepravedno izvršenje kazne nadamnom! Nalazim račun, štampam ga i pobednički se smejem.
Izvisio si Bojane, nisi izvršio,HA!
Istovremeno, dok se svađam u mašti sa dželatom infostana, prebiram po fotografijama, naša prelepa deca se drže za ruke, iza njih je predivno Jonsko more, nas dvoje nasmejani sa mojitom u rukama, prava reklama za atinsku obalu. Kako smo bili srećni…
Da li smo?
Skrećem misli listanjem Instagram storija jer, za već prosutim mlekom plakati nema svrhe, međutim znate kako kažu „kako zračiš tako i privlačiš“… Prva slika koja mi izlazi je od moje drage prijateljice, koja se nakon razvoda vratila iz Beograda u rodni grad. Neću je citirati, zahvaljuje se svojim prijateljicama što su bile uz nju i pomogle joj da stane na noge, nakon razvoda.
Srećna žena Ivana
Sa osmehom pobednice (a verujte znam kroz šta je prošla) osvrće se kratko na kompaniju koju mu je ostavila, uspehe i imovinu koje su zajedno stvorili, dakle sve materijalno, a na kraju kaže „Moj mir i sreća nemaju cenu“. Malo mi se steglo grlo, naravno Jasminin mozak odmah opominje ovo vatreno srce i vraća me na nezaboravan razgovor jedne retko srećne žene Ivane i mene. Ja sam tada u još uvek idiličnom braku, a kasnije shvatam da je ono šta ja smatrah idilom, bio samo težak rad u firmi koja se zvala „Ti žena, ja muž“. Elem, sedimo na proslavi 18. rođendana prijateljičinog sina. Čaša se tu noć prečesto podizala, samim tim i reči se nisu štedele…
Ivana se nikada nije udavala, ima sina, izgleda kao da joj je 30, a mislim da je već zašla u 50. Pričamo o muškarcima, o tome kako je startuju samo oženjeni, ali da je to odavno precrtala kao opciju. „Ne mogu da se bavim tuđim ženama, veruj posle mesec dana strasti i ludila, oni krenu da kukaju na njihove rođene žene! Alo, MENI!“
„Jebote, pa jesam ja kriva što je Sanja dosadna? Pa nju si izabrao pre 20 godina, nisam ti je ja birala. Jasmina, strašni su to životi, ne kažem da je lepše biti sama, ali lepše je imati štitnu žlezdu nego muža“. Ne znam zašto me ta njena rečenica toliko pukla u solarni pleksus, ali sećam se dobro da sam završila na blagoj terapiji za štitnjaču kada su se pojavile prve pukotine na mom porculanskom braku. Godinama kasnije primetila sam previše ožiljaka na vratovima mojih emotivno neispunjenih i zapostavljenih, udatih prijateljica.
Kažu da se progutane i neizgovorene tuge i nepravde manifestuju oboljenjem štitne žlezde, ne znam, ali tako kažu…
Puzanje nakon hodanja?
Kada sam kupila fiću, učinilo mi se da ceo Beograd vozi fiću, gde god se okrenem bio je po jedan. Tako se desilo i sa mojim razvodom, gde god krenem čujem reč RAZVOD. Postadoh nesvesno, neplanirano, pre svega nevoljno hodajući priručnik „Kako ostati na nogama posle razvoda“.
Najtužnije od svega je što nijedna od mojih sapatnica ne čuje prvi deo iz priručnika, čuju HAPPY END, koji ne postoji! To što smo ostale na nogama, nije kompenzacija za sva puzanja pre toga. I dete prvo puzi, pa prohoda, naravno, ali drugi krug puzanja je potpuno nepotreban! Jasno je i pticama na grani da ja nisam feministkinja, niti kakva borkinja za ženska prava, ja sam samo kao i većina mojih saborkinja, uložila vreme, novac, emocije u kompaniju, koja nakon svega stavlja novog CEO bez da isplati dividende, kamate ili bar penziju prethodniku. Brak je zapravo jedna velika firma.
Možemo do sutra da se prisećamo prve šetnje po kiši, prvog vođenja ljubavi na krevetu posutom laticama ruža, prvog donošenja bebe iz porodilišta i svih divnih emocija koje nam je taj mali smotuljak sreće doneo. Rođendana, prvih cipelica za malu princezu ili prvog svadbenog plesa, avaj…
Mozak je praktično naš najbolji prijatelj, srce ispada neprijatelj, nisam naučnica ni istaraživačica, ali iskustveno, muškarci su kalkulatori, žene imaginatori, a mi svesno od 1+ 1 pravimo 3.
Iza ove rečenice stavljam tačku, tako ćete lakše prihvatiti da nismo isti i nikada nećemo biti. Često se zapitam da li bih bila srećnija da sam se vodila matematikom i bavila materijalnom sigurnošću nego emocijama i idejom ljubavi, ali odgovor nemam. Verujem u ljubav, verujem u odvojene račune u bankama i verujem da je brak samo firma.
Gde suštinski nastaje problem?
Brak: Direktor i zamenik
Ako je muž direktor u toj firmi i očekuje da njegov zamenik obavlja svoja zaduženja, bude pristojnog izgleda, radi na rastu firme (odgaja potomstvo), održava kvalitetne veze sa saradnicima (familijom), drži prostorije kompanije urednim, vodi računa da svi u firmi budu nahranjeni, kada nađe potencijalno boljeg zamenika onda prethodnog pošteno isplati? Ako smo zakonski partneri u firmi, zašto nas zakon ne štiti?
Smatram da 90% brakova živi na veštačkim plućima žena koje ne smeju da se razvedu, njihova egzistencija se svodi na preživljavanje! Pre svega egzistencija njihove dece. Majke su lavice, sve će istrpeti da zaštite svoje mladunce, ako je jedna žlezda cena toga, ma neka je i ne treba nam, žive ljudi i bez bubrega, a ne bez jedne žlezdice.
Naći ću hiljadu opravdanja i još toliko kalkulacija, da nas opravdam.
Naći ću hiljadu izgovora i laži da nas operem.
Navešću milion strahova i noćnih mora koje dan danas živim da znate da niste same,ali šta ćemo sa dušom?
Kolika je njena cena?
Foto: Pexels; Instagram @jasminainbelgrade
