Umetnost na zidu, luksuz na tanjiru: Ovo su restorani u kojima se nalaze dela najznačajnijih umetnika
U poslednjoj deceniji, umetnost se sve češće nalazi daleko od belih zidova galerija i muzeja. Umesto u tihim, zaštićenim prostorima, njeni najintrigantniji primerci vise iznad stolova, prate servis tanjira i reflektuju svetla kristalnih čaša. Restorani nove generacije ne kupuju umetnost zbog privida prestiža, već iz uverenja da ona postaje sastavni deo iskustva. Zidovi postaju izjava o identitetu, statusu i viziji. Dok muzeji nastoje da približe umetnost široj publici, određeni restorani su to učinili neprimetno. Transformisali su svoje prostorije u galerije i uspostavili novu kulturnu ekonomiju u kojoj se večera odvija pod okriljem dela Picassa, Bourgeois ili Damiena Hirsta.
Mount St, London
Mount St. u Mayfairu deluje kao privatna galerija prerušena u restoran. Kolekcija umetnina unutar prostora procenjena je na desetine miliona funti, a kurirana je s pažnjom dostojnom institucionalnog muzeja. Zidovi, podovi i plafoni postaju površine za intervencije umetnika – instalacije, murali i skulpturalni detalji stapaju se s arhitekturom. Iza enterijera stoji pariski studio Laplace, poznat po suptilnoj fuziji dizajna i umetnosti. Mount St. je tako postao model kulturnog luksuza, prostora gde se gastronomija i umetnost međusobno uzdižu, a obrok postaje deo umetničkog narativa. U kolekciji Mount St. restorana nalaze se dela Andyja Warhola, Luciana Freuda, Henrija Matisa, Davida Hockneya, pa i Rashida Johnsona čiji mozaik Broken Floor prekriva pod glavne sale.
Kronenhalle, Cirih
U Kronenhalleu u Cirihu, granica između muzeja i restorana odavno je izbrisana. Zidove ovog kultnog prostora krase originali Picassa, Miróa, Chagalla i Klea – delo generacija umetnika koji su ovde bili i gosti. Zbirku je tokom decenija sakupljao Gustav Zumsteg, gotovo mitska figura čije je prijateljstvo sa umetnicima oblikovalo DNK lokala. Restoran Kronenhalle je dokument umetničkog nasleđa 20. veka. Svaka večera tamo podseća na vreme kada su se umetnici i industrijalci susretali za istim stolom, a umetnost bila stvar svakodnevice, ne institucionalne distance.
Sexy Fish, Majami
Suprotno evropskoj tradiciji, Sexy Fish u Majamiju pristupa umetnosti kroz spektakl. Enterijer je scenski raskošan: skulpture, digitalni murali i refleksivne površine stvaraju vizuelni šou koji funkcioniše kao deo hedonističkog noćnog života Brickella. Ovaj prostor dokazuje da umetnost ne mora uvek biti tiha niti intelektualna. Ona može biti blistava, teatralna, osmišljena da stvori digitalno prenosivo iskustvo. U eri društvenih mreža, vrednost enterijera meri se i u pikselima. Svaka površina Sexy Fisha zamišljena je kao kadar koji kruži Instagramom. U enterijeru Sexy Fish restorana u Majamiju nalaze se monumentalne skulpture i frizovi Damiena Hirsta, dok prostor osvetljavaju prepoznatljive „riblje lampe“ koje je dizajnirao Frank Gehry.
Manuela, Njujork
Restoran Manuela u Njujorku redefiniše pojam restorana kao umetničkog prostora. Kreiran u saradnji sa Artfarm grupom, projekat spaja gastronomiju, dizajn i savremenu umetnost u koherentan narativ o održivom luksuzu. Enterijer, koji potpisuje Russell Sage Studio, obuhvata radove umetnika poput Louise Bourgeois, Rashida Johnsona i Mike Rottenberg, čija dela funkcionišu kao integralni elementi prostora, od skulpturalnih lustera do umetničkih stolova. Manuela tako postaje model živog muzeja, gde umetnost nije dekoracija, već iskustvo.
Ovakav koncept otvara pitanje budućnosti hospitality industrije, u kojoj vrednost prostora proizlazi iz njegove kulturne relevantnosti, a ne isključivo estetike. U svetu gde se vrednosti kreću između ekskluzivnosti i iskustva, restorani postaju novi simbol kulturnog kapitala. Ako je nekada umetnost bila privilegija institucija, danas se njena najdinamičnija forma odvija uz čašu vina i degustacioni meni.
Foto: Instagram (@mountstrestaurant, @manuelanyc, @kronenhalle)
