Kulinarska inspiracija: Upoznajte Ivana Lončara koji kreira najlepše video recepte na društvenim mrežama

Ivan Lončar (@ivo_zinee), mladi arhitekta koji živi i radi u Berlinu, osvojio je naša srca na društvenim mrežama svojim estetskim video-snimcima, receptima prožetim emocijama i muzičkim izborom koji nas vraća u prošla vremena, budi nostalgiju i želju za okupljanjem. Iako je stacioniran u Berlinu, Ivan sebe vidi kao putnika, te smo ga tokom praznika zatekli u Zagrebu, gde je i studirao. Proveli smo sa njim nekoliko sati i vodimo vas na njegova omiljena mesta, dok razgovaramo sa njim o svemu – kafi, muzici, kuvanju, ali i o društvenim mrežama i njegovim navikama.

D O L A C.

Prva lokacija na koju nas vodi je Dolac, njegovo omiljeno mesto u Zagrebu. Raduje ga što je Dolac oživeo sa mnogo kul mesta na kojima se okupljaju mladi ljudi. Ivan kaže da je srce svakog grada njegova pijaca, pa mu baš ona na svim putovanjima bude prva destinacija, da bi bolje upoznao duh mesta. Ali ovde smo da bolje upoznamo Ivanov duh.

Ko je Ivan, a ko Ivo, postoji li razlika?

Granica između Ivana i Ive je zapravo jako nejasna. Obojica su arhitekti, zaljubljenici u dobar dizajn, hranu i muziku.

Pesma s kojom započinješ dan?

Moj muzički ukus je veoma eklektičan, pa ono što svira na zvučniku zavisi od mnogo faktora. Jutro gotovo uvek započinjem u tišini, uz kafu pored prozora, a zatim uz pripremu doručka, prate me raznolika društva, od Edith Piaf, Tereze Kesovije i Bebi Dol do Beiruta i Pocket Palme.

Omiljeni doručak?

Doručak mi je omiljeni obrok u danu i uvek se trudim da bude nešto kreativno i inspirativno. Veliki sam pobornik izbegavanja tipičnog milk&cereals doručka. Jako volim svež hleb, pa je moj ultimativni, jednostavni doručak topli hleb, kvalitetan maslac i malo cveta soli. Odmah potom su tu i Crêpes Suzette i pierogi punjeni krompirom, prženim lukom i slaninom, sa pavlakom.

C O G I T O.

Sa pijace nastavili smo druženje i stigli do sledeće stanice, a to je Cogito specialty coffee bar pored Arhitektonskog fakulteta. Tu je Ivan provodio vreme u pauzama od predavanja i prvi put se zaljubio u dobru kafu.

Kada smo kod zaljubljivanja, zanimalo nas je kada se rađa njegova ljubav prema kuvanju?

Ona je celoživotna, nasledio sam je od mame i bake. Uvek sam bio prisutan kada se kuvalo. Biti u kuhinji prilikom brižne pripreme jela bilo je ključno, odrastao sam prihvatajući taj jezik ljubavi prema hrani. Prvo jelo koje sam samostalno pripremio bio pomfrit koji i nije bio preterano uspešan.

Svaki video izgleda kao da su sati i sati provedeni u pripremanju i montaži, a opet, istovremeno, kao da je to uobičajena atmosfera u tvom domu, i neko je usputno kamerom ispratio. Sa kojom idejom nastaje prvi video, i da li se snimanje razvija onako kako si zamišljao ili je to proces koji se menja? Kako biraš koji ćeš recept sledeće podeliti?

Proces snimanja je jako dinamičan i gotovo nikada nije onakav kakav sam očekivao i planirao. Uprkos tome, uvek imam pripremljen koncept koji skiciram, napišem i promišljam pre snimanja. Kod odabira recepata vodim se nekim osećajem onog što je meni lepo, izazovno ili što bih voleo da isprobam.

Osim što terapeutski deluju na nas, tvoji videi iz nekog razloga, u nama, ne bude želju za kuvanjem, već da uronimo u atmosferu koju napraviš, i zapravo budemo tvoj gosti. Kada razmišljaš o budućnosti, kako vidiš razvoj onoga što deliš na mrežama?

Jako mi je drago čuti ovakvu reakciju, jer je to upravo ono što želim postići. Baš kao što sam ranije naveo, pokušavam prikazati neku atmosferu koja mene veže za najranija sećanja u kojima sam posmatrao kuvanje. Iako se ne sećam tačnih kadrova, sećam se emocija koje su se u meni budile, kao i gotovo plesnih pokreta ruku, mirisa, muzike i topline. Upravo to želim da prikažem u svojim videima. Postoje razni lepi snovi vezani za budućnost, mnogi od njih uključuju i druženja oko stola van ekrana, ali o tom po tom! Zasad uživam u ovom odnosu i divnom feedbacku koju dobijam.

A R H I T E K T U R A.

Poslednja lokacija na koju nas Ivan vodi je stan njegovog dragog prijatelja, i nekadašnjeg kolege, fotografa Duška Vlaovića @duskovlaovic. Njegov ukus, osećaj za prostor i fotografiju je Ivanov izvor inspiracije kojem se uvek rado vraća.

Da li popularnost na bilo koji način utiče na tvoju profesionalnu karijeru u arhitekturi? Da li te kolege iz biroa u kom radiš prate na mrežama?

Trudim se držati ta dva sveta odvojena, tako da popularnost minimalno utiče na moj posao, iako arhitektura i sve što sam kroz studiranje naučio jako utiču na moje stvaranje na internetu, pomažući mi razumeti formu, kompoziciju i kadar te stvoriti čvrst koncept i biti jako precizan. Kolege me prate i podržavaju, a ponedeljkom se raduju poslasticama u kancelarijskoj trpezariji.

Recepti, muzika, enterijer, modna estetika, čini mi se kao da je sve prožeto nostalgijom za prošlim vremenima. Odakle to dolazi?

Veoma su mi zanimljive interpretacije koje čitam, a gotovo sve u sebi sadrže reč nostalgija. Zaista ne znam odakle dolazi, ali život je sačinjen od sećanja i memorabilija na lepa vremena koja su prošla i služe nam kao putokaz za budućnost pa se valjda tu krije neki trag.

Primetila sam da imaš fenomenalnu selekciju posuđa. Na koji način biraš predmete koji su deo tvoje kuhinje?

Posuđe, nameštaj, tekstili, sve je to moja velika strast. Biram ih pomno i polako, često puštajući vremenu da mi pomogne doneti odluku. Veoma cenim dizajn i izuzetno mi je bitno da upotrebljivi predmeti nisu samo upotrebljivi već pričaju svoju priču i time obogate, jedan inače uobičajeni, proces kuvanja.

Šta ljudi koji te prate na mrežama najčešće pitaju/kažu?

Najčešće imaju jako lepe reči na kojima sam, uvek iznova, beskrajno zahvalan. Uživaju u kadrovima, muzici, ritmu, atmosferi, a često i pripremaju recepte te mi šalju uspešne rezultate!

Omiljeni recept koji još uvek nisi snimio?

Panettone. To mi je jako veliki izazov, a obzirom da mi je to najdraži od svih prazničnih hlebova, već s prolećem kreću pripreme za iduću sezonu!

Po kom mirisu ćeš pamtiti 2023. godinu?

Miris jednog zalaska u parku prirode Capo di Gallo na Siciliji, miris mora, oleandra, vruće zemlje, osunčane kože i soli u kosi.

Misao sa kojom ulaziš u 2024. godinu?

Zahvalnost na svemu što imam, ljudima koji me okružuju, prilikama koje mi se pružaju, ljubavi koju dobijam i mogućnosti da kroz svoje postojanje nečiji dan, bar na kratko, učinim lepšim.