Na sat vremena od Beograda, Krnjevo dobija neobičan dodatak: Ekatu, destinaciju koja pomera sve granice običnog ugostiteljstva. Nije samo restoran, galerija, amfiteatar ili destilerija. To je krug, oblikovan betonskim okvirom koji gotovo nežno uokviruje pejzaž šljivika i poziva da se zaustavite i osetite trenutak.
Ekata je destinacija zamišljena da bude više od prostora: pravo okupljalište. Ova kružna destilerija i restoran, osmišljeni kao arhitektonski simbol zajedništva.
Ekata uzdiže monumentalni betonski prsten kao znak ciklusa, večnosti i potpunosti. Dok se izdiže iz pejzaža, gotovo da deluje kao da je oduvek bila tamo, u savršenom skladu s prirodom i selom Krnjevo. Arhitekte su osmislile kružni raspored u kome se funkcije stapaju: restoran, destilerija, galerija i amfiteatar nisu podeljeni zidovima već ritmom prostora, uvek otvoreni za kretanje i susrete.
SAVRŠEN KONTRAST
Materijalnost je svedena, jasna i moćna. Grubi beton u kontrastu je sa toplinom drveta i prozračnim staklenim površinama. Enterijer za koji je bila zadužena arhitektica Tanja Milovanović prati istu logiku: mirne boje, prirodni materijali i jednostavne forme čine da fokus ostane na ljudima, razgovoru i doživljaju.
Pri ulasku, monumentalni trem sa simetričnim stubovima uvodi posetioca u prsten iz kojeg se otvaraju različiti svetovi. Na jednom ulazu – galerija i konferencijski prostor, zamišljeni kao mesto za umetnost, dijalog i nove ideje. Na drugom restoran i degustaciona sala, gde se hrana i rakija stapaju u ritual deljenja. Silazak u podrum otkriva srce destilerije: fermentacione cisterne i burad za starenje, u ambijentu koji spaja industrijsku funkcionalnost i poetsku atmosferu.
RITUAL OKUPLJANJA
Restoran se oslanja na kuhinju zemlje, ali u savremenom ritmu. Jela su zamišljena da se dele, da probude sećanje na rituale okupljanja. Sastojci su pažljivo birani, sezonski, a priprema bez nepotrebnog komplikovanja. Ovde se ne traži spektakl, već ravnoteža ukusa i prirode.
Kada sunce zađe, amfiteatar pod otvorenim nebom preuzima ulogu. Glas i muzika šire se u prirodi, bez zidova, u slobodi. Ekata je zamišljena da dan ima svoj tok: jutro pripada destileriji, popodne razgovorima, veče muzici i okupljanju. Sve se zatvara u krug – jednostavan, jasan i živ.
Ekata svoj krug ne zatvara samo hranom i rakijom, već ga širi i ka muzici. Program otvaranja doneće posebne trenutke: već 19. septembra publiku će obuzeti glas Amire Medunjanin, jedne od najautentičnijih interpretatorki sevdaha, dok 3. oktobra u amfiteatar pod zvezdama stiže Tijana Bogićević. Time Ekata potvrđuje da nije samo arhitektura i prostor, već i scena na kojoj se spajaju zvuk, glas i zajedništvo.
