Nek digne dva prsta svako ko je u jednom trenutku rekao: ma zapravo dosta mi je svega…hajde da ja otvorim novi kafić u Beogradu. Ali, onda bi se desio susret sa realnošću koji se zove: pa ja ništa ne znam o ugostiteljstvu, kako da uopšte nađem lokal, o čemu se tu zapravo radi i da, nikada u životu nisam videla kasu?! Realno, sve ovo pričam iz ličnog iskustva. Srećom, postoje oni koji te prepreke vide kao izazov i kao priliku da isprobaju svoje limite i nauče nešto u tom procesu.
Ana Nikolić i Luka Bugarin par koji je baš tako razmišljao. Odlučili su da zaista zagrizu i otvore kafeteriju uprkos svemu, a kako bi sve bilo zabavnije ceo proces njihovih odluka, lutanja i prevazilaženja prepreka zabeležili su na svom YouTube kanalu.
I napokon Bonjour Motherf*ckrs kafeterija je tu. Iz vizije dvoje ljudi i truda njihove porodice dobili smo lokaciju koje nudi ugodnu atmosferu, kul enterijer, kvalitetne napitke. Ali to će biti i mesto okupljanje kreativaca i rasadnik inspiracije. Svaki put kada pomislite da nešto ne možete setite se ove priče i naštimajte mindset na frekfenciju: sve je moguće!
Čula sam se sa Anom kako bi nam otkrila više detalja i kako je sve teklo od ideje do realizacije. Hvatajte beleške!
J_ 01 Šta vas je vuklo da otvorite kafeteriju? Kako ste sami rekli o toj vrsti biznisa niste znali ništa?
Ana Nikolić: Bio nam je potreban naš kreativni kutak. Mesto gde možemo da realizujemo sve naše ideje koje su se godinama taložile, a naši klienti nisu bili spremni da ostvare. Mi dolazimo iz sveta marketinga, ja sam isprva radila u marketing agenciji, potom kao brand manager, pa sam osnovala i svoju agenciju za social media marketing i content creation. Luka sa druge strane je godinama bio u Dubaiu gde se bavio experiential marketingom. Uz sve to, ja se bavim fotografijom, dok Luku više privlači video produkcija. Kada smo se spojili počeli smo zajedno da radimo sa klijentima. Naš marketing i kreiranje sadržaja je fokusiran na restorane u Beogradu, iako imamo i klijente u Crnoj Gori. Tako da da, mi imamo nula iskustva o vođenju ugostiteljskog objekta, ali sam koncept kafeterija obožavamo i želimo da naučimo sve o tome. Takođe verujemo da u našem slučaju ovo će biti i više od kafeterije. Ideja je da gradimo brend i Bonjour Motherf*ckers community.
J_ 02 Šta je bilo ono što ste znali? Imali ste jasnu viziju prostora i koncepta? Čime ste se tu vodili?
Ana Nikolić: Znali smo da želimo jedan inspirativan i kreativan prostor. Dugo smo prikupljali ideje. Odlična stvar jeste da oboje imamo isti ukus, tako da su vizija i koncept vrlo brzo bili jasni. Vodili smo se time da želimo minimalistički prostor ali sa određenim pomakom. U našem slučaju to su beton, inoks i kao twist – osvetljenje u bojama koje razbija minimalizam. Želeli smo da to ne bude tipičan kafeterija dizajn.
J_03 Tvoj tata Toma je bio ključni čovek u ovom projektu, on stoji iza custom made komada?
Ana Nikolić: Tako je, bez tate sve ovo ne bi bilo moguće. On je sa takvom strašću i uzbuđenjem prišao svakoj našoj ideji i bez ikakvog problema je realizovao tako da je ispalo i bolje nego što smo mogli da zamislimo. Od light box-a, preko šanka, celokupnog nameštaja, do malih inoks poslužavnika – sve je delo njegovih ruku. Mada moram da napomenem, da isto tako smo dobili neverovatnu podrsku i sve vreme pomoć od Lukinih roditelja. Cela porodica se aktivirala i pomagala.
J_04 Koliko vam je zapravo vremena trebalo za sve i šta vas je najviše iznenadilo u celom procesu?
Ana Nikolić: Trebalo nam je malo više od 6 meseci. Ono što nas je najviše iznenadilo jeste da kada nešto želiš i vizualizuješ, sama vrata se otvaraju i dešavaju se neke neverovatne stvari, gotovo magične. Sve vreme smo imali osećaj kao da se ceo proces odvija sam od sebe.
J_05 Da li ste naišli na neki trenutak kad ste pomislili da li nam je ovo trebalo?
Ana Nikolić: Skoro svaki drugi dan. Kod nas odustajanje nije opcija, nikada nije bila. Kada nešto započnemo, idemo do kraja ma koliko teško bilo. Ali osećaj kada vizija postane realnost je fenomenalan. Osećaj neverovatnog ponosa kako smo sve izgurali do kraja sa tako malo vremena koje smo imali za ceo proces, pored naših poslova i iskreno sa vrlo ograničenim kapitalom. Ali isto tako mislim da još uvek nismo do kraja svesvni da je ovo naše, već više osećaj aha ovo je još jedan projekat koji radimo za klijenta i to će se završiti.
J_06 Jovana Mihaljčić je izradila šoljice za lokal, da li ste planirali još saradnji sa lokalnim umetnicima i zanatlijama?
Ana Nikolić: Jovana je zadužena za naše keramičke šoljice. Ali imamo i Milicu koja je zadužena za naše staklene čaše (misure art) i koja ih je ručno gravirala. Takođe, tu je Fuka iz Zemuna koji su bili neverovatna podrška i pomoċ u celom procesu. Pomogli su nam da dodjemo do najboljeg aparata za kafu, od njih uzimamo samu kafu i oni su nam omogucili obuku da se Luka i ja oprobamo kao bariste u prvom mesecu. I tu je još jedna lepa saradnja na pomolu, ali neka to bude iznenadjenje.
J_07 Da li ćete zaista vi biti ti koji ćete praviti kafu za goste?
Ana Nikolić: Da! Kada skuvamo čorbicu, mi je začinimo do kraja, pa smo tako rešili da mi budemo prve i jedine bariste u kafeteriji u početnom periodu. Želimo da upoznamo naše ljude, naučimo ceo proces kako bismo sutra znali i da ga vodimo.
J_08 Šta želite da ljudi osete kad uđu u vaš kafić?
Ana Nikolić: Neverovatno pozitivnu energiju i inspiraciju da je sve moguće.
J_09 I na kraju, šta možemo da očekujemo od Bonjour Motherf*ckrs coffee shopa? Imate light box, pa možda i neku žurku?
Ana Nikolić: Apsolutno svašta. Možete da očekujete neočekivane stvari od jedne male kafeterije na Dorćolu.
Foto: Ana Nikolić i Luka Bugarin
