Vodič kroz svesno pisanje uz The Millennial Therapist: Zašto je vođenje dnevnika tako važno?

U svetu u kojem se očekuje da budemo brzi, efikasni i neprestano dostupni, prostor za tišinu i iskren razgovor sa sobom postaje dragocen. Pisanje dnevnika taj duboko ličan ritual, nudi upravo to: trenutak prisutnosti, jasnoće i nežnosti prema sebi. Koliko je to moćan alat naučila sam na sopstvenog primeru, kada sam godinama odbijala da počnem sa beleženjem svakodnevnih misli. Svi intuitivno osećamo koliko journaling može biti praksa koja će nas dobro prodrmati i iako nam je to kristalno jasno i dalje ne koristimo ovaj najjednostavniji medtod uz koji možemo da se približimo sebi.

Zato sam se čula sa dr Sarom Kuburić egzistencijalnom psihoterapeutkinjom, autorkom bestselera „Na meni je“, koja je mnogima poznatija po svom Instagram alijasu The Millennial Therapist. Njena praksa, kao i komunikacija sa dva miliona pratilaca širom sveta, fokusirana je na autentičnost, emocionalno osvešćivanje i preuzimanje lične odgovornosti. Nedavno je na kod nas izdavačka kuća Stet objavila i njenu knjigu „Vodič za pisanje“. To je zbirka pažljivo osmišljenih pitanja i dnevničkih vežbi koje pomažu da kroz pisanu reč dođemo u dublji kontakt sa sobom.

Sara je skoro održala i radionicu pisanja gde su polaznici kroz pažljivo postavljene prompt-ove dolazili do ličnih istina u intenzivnom jednodnevnom procesu. Sara trenutno radi na pripremi novog projekta koji će njeno iskustvo i vođstvo staviti na raspolaganje onima koji žele da rade na sebi, predlažem da pratite Stet kako ne biste propustili dobre vesti. Takođe, pažljivo pratite i Journal, spremamo vam iznenađenje!

Sarin pristup pisanju je poziv, a ne zadatak. Bez forme, bez pritiska: samo papir, reči i prostor da budete iskreno vi. Možda je upravo sada pravi trenutak da zastanete, uzmete olovku u ruke i zapitate se…šta mi je zapravo potrebno danas da zapišem?

• Zašto bi svako trebalo da vodi dnevnik? I koliko često bi trebalo da pišemo, postoji li neko pravilo?

Vođenje dnevnika ne podrazumeva popunjavanje stranica, već stvaranje prostora za sebe. To je trenutak svesne prisutnosti, pauza kako bi ste čuli svoj unutrašnji glas. Ne morate da pišete svakog dana niti da provodite sate nad sveskom. Počnite malim koracima. Nekoliko rečenica. Jedna emocija. Jedna misao. Ono što je važno jeste da se tu pojavite za sebe. Doslednost je manje bitna od iskrenosti.

• Šta se dešava kada pišemo, ali još uvek ne znamo šta zapravo osećamo?

Upravo tu počinje magija. Pisanje može biti način emocionalnog otkopavanja. Nije potrebna jasnoća da bi ste počeli, potrebna vam je radoznalost. Često nas olovka vodi do onog što um još nije uspeo da imenuje. Neka stranica bude svedok, ne sudija. Dozvoljeno je da budete nesigurni.

• Kako da razlikujemo svesno pisanje koje vodi ka ličnom rastu od ponavljajućih narativa koji nas drže zaglavljenima u obrascima?

Ovo je odlično pitanje! Pisanje koje nas vodi ka rastu budi svesnost i preuzima odgovornost. Može da vas izazove, proširi horizonte ili vam ponudi novu perspektivu. Ponavljajući narativi često zvuče kao da se vrtite u krugu. Oni potvrđuju stare rane bez preispitivanja. Jedan od načina da ih razlikujete? Postavite sebi pitanje: Da li mi ovo pomaže da razumem, ili da opravdam? Da li se ovim umirujem, ili nešto izbegavam?

• Može li vođenje dnevnika da nam pomogne da razlikujemo svoj autentični glas od unutrašnjeg kritičara ili društvenih očekivanja?

Aposlutno. Vremenom vaš autentični glas počinje da zvuči drugačije: uzemljeno, iskreno, saosećajno i hrabro. Unutrašnji kritičar je obično oštar, uslovljen i često odjekuje glasovima iz prošlosti ili kulture u kojoj živimo. Dnevnik pomaže da razdvojite ono što je vaše od onoga što ste nasledili ili usvojili. Pomaže vam da sebe čujete jasnije.

• Može li vođenje dnevnika da zameni terapiju – ili je to samo jedan deo dubljeg emotivnog rada?

Vođenje dnevnika je moćan alat, ali nije zamena za terapiju. Zamislite ga kao jednu nit u tkanju isceljenja. Može da pomogne da procesuirate, razmislite i budete svedok sebi. Ali neke rane traže relacijsko isceljenje, stručno vođenje ili dublje metode. Dnevnik može pomoći da dođete na terapiju sa više jasnoće, ili da uopšte shvatite da vam je potrebna.

• Mnogi se plaše onoga što bi mogli da otkriju pisanjem. Kako se suočiti s tim strahom?

Taj strah je razumljiv. Pisanje može otkriti tugu koju nismo imenovali, istine koje izbegavamo ili želje koje smo zakopali. Ali ne morate da žurite. Budite nežni prema sebi. Dozvoljeno je da pravite pauze, da stanete kad je previše, da se vratite kad budeš spremna. Isceljenje ne zahteva silu, već dozvolu.

• Može li jedno pitanje, postavljeno u pravom trenutku, da promeni tok našeg života?

Da. Ponekad jedno pitanje otvori pukotinu, promeni pogled na sebe ili svoje izbore (i posle toga ne možemo da ga ne vidimo). Pravo pitanje ne mora nužno da donese odgovor, ali poziva na transformaciju.

• Da li treba odmah da pročitamo ono što napišemo – ili je bolje pustiti da stranice odstoje?

Ne postoji pravilo, ali puštanje reči da „odahnu“ može doneti novu perspektivu. Ako čitate odmah, možete biti skloni osuđivanju. Vremenom možete svoje reči da pročitate sa više saosećanja. Ili da uočite obrasce koje ranije niste videli. Ali ako nešto deluje hitno ili kao otkrovenje – slobodno se vratite napisanom bez čekanja. Verujte svom ritmu.

• Kako uopšte da analiziramo ono što napišemo? Da li postoji pravi način?

Ne postoji „pravi“ način, ali refleksija pomaže. Obratite pažnju na teme: Da li se neka uverenja ponavljaju? Menja li se ton ili sadržaj vaših zapisa? Gde ste zaglavljeni? Gde oživljavate? Pokušajte da podvučete reči koje ti odskaču ili napišite rezime na kraju svake nedelje. Pisanje dnevnika nije samo čin pisanja, već i susret sa sobom.

• Šta biste savetovali nekome ko tek počinje da piše dnevnik – kako da to ne postane još jedna stvar koju „mora“ da radi?

Počnite s namerom, a ne iz obaveze. Dnevnik nije domaći zadatak, to je poklon sebi. Neka bude baš vaš: pišite omiljenom olovkom, u tišini ili najdražem kafiću, bez pritiska da budete duboki ili mudri. Počnite jednostavno: Kako sam se danas osećala? Šta me je iznenadilo? Neka bude nesavršeno, iskreno i samo vaše.