Rak dojke najčešći je rak kod žena. Upravo je borbi protiv te bolesti posvećen ceo mesec oktobar. Da se napori zaista isplate, govori i podatak da je u poslednjih sedam godina, koliko postoji Nacionalni program ranog otkrivanja raka dojke, mortalitet od raka dojke opao za 30 posto. Upravo ovaj program naglasak stavlja na prevenciju i rano otkrivanje, a za to su ključni samopregledi.
Ipak, informacija je puno i ponekad je teško da se u njima snađemo. Baš zato pitali smo doktorku, doc.dr.sc.Vesnu Ramljak, dr.med. s Instituta za tumore i predsednicu udruženja Europa Donna Hrvatska, kako bi tačno samopregled dojki trebalo da izgleda. Dr. Ramljak se sa dijagnozom raka dojke borila i sama, a svakodnevno se susreće i sa ženama koje moraju da se suoče s tom dijagnozom, stoga, ko bolje od nje može objasniti važnost samostalnog pregleda kod kuće.
Šta kaže doktorka?
Samopregledi dojke zaista mogu spasiti vaš život. U jednu ruku to zvuči kao kliše, ali u ovom slučaju to je istina. Mnoge žene spasile su same sebe, a danas ih možda ne bi bilo da se nisu pregledavale i reagovale na vreme. Upravo zato želimo da podstaknemo i vas da krenete redovno da radite samopregled dojki. Ako ne znate otkuda da krenete, donosimo detaljna uputstva doktorke Vesne Ramljak, koja radi na Institutu za tumore.
„Žene većinom kažu da nisu imale vremena za samopregled…“
„Žene su uglavnom više fokusirane na sve oko sebe a najmanje na sebe tj. svoje zdravlje. Prilično površno doživljavaju upozorenja i savete vezane kako za zdravlje uopšteno, tako i za zdravlje dojki. Većina, nakon pitanja zašto se nije ranije javila odgovara da nije imala vremena ili što je još gore, da je mislila da se to njoj nikako ne može dogoditi. Iako se većini žena smrači na samu pomisao o samopregledu, njime preuzimamo kontrolu nad svojim telom. U 60-80 posto slučajeva raka dojke žena kvržicu otkriva sama, a ako to otkrije u ranoj fazi, šanse za izlečenjem su izuzetno velike“, kaže nam na početku dr. Vesna.
Kada samopregled treba obavljati?
Nekih stvari je bitno da se pridržavamo kod samopregleda.
„Važno je da samopregled dojki obavljamo svakog meseca. Prvi pregled trebalo bi da se obavi već u doba puberteta, u prvom delu ciklusa zato što su tada dojke najmekše. U reproduktivnoj dobi žene bi takođe trebalo da obavljaju samopregled u prvom delu ciklusa, tj. do 10. dana ciklusa. Žene koje su ušle u menopauzu moraju samopregled dojki obavezno da obavljaju jednom mesečno nevezano za deo ciklusa jer ga više nemaju. Preporučuje se da se odredi bilo koji dan u mesecu i da samopregled obave svakog meseca. Rak dojke kod žena se najčešće otkriva nakon 50. godine, ali sve češće su dijagnoze i kod žena u dvadesetim godinama“, dodaje.
Kako bi samopregled trebalo da izgleda?
Samopregled dojki je bitan zato što niko naše telo ne poznaje bolje od nas samih. Naravno, on nije zamena za specijalistički pregled, ultrazvuk ili mamografiju, ali može biti prvi korak u spasonosom lečenju.
„Svaka žena može sama najbolje da oceni trenutak kada se dojke opuste i tako ih opipa u idealnom trenutku. Kod nekih žena razlika je u strukturi dojki pre i posle menstruacije tolika da tvrde kako se toliko menja da je nikako ne mogu zapamtiti. Ali ako se pipaju uvek u istom, pravom terminu, vremenom će uočiti da je najveći deo kvržica stalnog rasporeda i iste strukture.
Svaka žena je u velikoj prednosti u odnosu na doktora tokom palpacije jer jedino ona stvarno oseća svoju dojku i u dubini, dok je lekar opipava i oseća samo spolja. Suština samopregleda je da zapamtite strukturu svoje dojke. Upornim opipavanjem i pretraživanjem dojki svaka žena treba da postigne da zna tačan raspored svih struktura u njima, da dobro upozna sve kvržice kako bi među njima mogla da napipa svaku novu promenu. Iako većina novih promena, srećom, nije karcinom nego najčešće cista ili drugi oblici fibrocističnih promena, svaka novootkrivena promena zahteva dalji specijalistički tretman (UZV, mamografija, citopunkcija…)“, objašnjava doktorka.
Samopregled dojki se sastoji od nekoliko delova. Pritom, naglašava doktorka, ne treba žuriti nego treba odvojiti desetak minuta za sebe i sve učiniti polako i precizno. U nastavku donosimo vodič za samopregled dojki, raščlanjen po koracima, koje je dr. Vesna detaljno objasnila.
INSPEKCIJA
„Najpre treba dobro pogledati dojke u ogledalu – izgled kože i bradavica, pokretljivost dojki pri podizanju obe ruke, posebno pokretljivost i izgled kože kada jednu dojku pomeramo u raznim smerovima. Kod pregleda desne dojke desna je ruka podignuta iznad glave, a levom, koja je postavljena iznad bradavice da ne zaklonimo kožu od pogleda, pomeramo donje delove desne dojke u raznim smerovima i pratimo hoće li se bilo gde na koži pokazati nekakva promena, postoji li nešto što povlači ili gura dojku ili kožu i napinje li se koža preko nečega. Istu radnju zatim ponavljamo s levom dojkom“.
PALPACIJA
„Drugi deo samopregleda je opipavanje dojki. Dojke bi trebalo opipati i sedeći i ležeći, jer se neke promene bolje uočavaju sedeći, a druge ležeći. Osnovno je pravilo da desna ruka uvek opipava levu dojku, a leva ruka desnu. Pritom je jako važno spojiti jagodice dva ili još bolje tri prsta kako bi povećali površinu opipavanja i izbegli mogućnost da male kvržice pobegnu pred (raširenim) prstima. Jako je važno maksimalno poboljšati kontakt između prstiju i kože na dojki, i to tako da se nikada ne pipa na suvo nego je obvezno, ako ste u kadi, dojke nasapunjati ili namazati gelom za kupanje, a izvan kade namazati ih nekim mlekom ili uljem za telo.
Kod sedećeg (ili stojećeg) pregleda uobičajeno je da se pri samopregledu desne dojke desna ruka najpre postavi bočno uz telo, a nakon toga se podigne iznad glave kako bi se i dojka podigla, eventualne kvržice pomakle i tako postale bolje pipljive. Pregled pokušajte da poboljšate tako što ćete dojku da podelite na četvrtine (kvadrante) vukući okomito kroz bradavicu, tako da razlikujete gornji unutrašnji, gornji spoljašnji, donji unutrašnji i donji spoljašnji kvadrant. Ne žurite nego svaku četvrtinu dojke precizno i temeljno opipajte, a tek nakon pregleda svih kvadranata opipajte celu dojku, i to u smeru kazaljke na satu i u suprotnom smeru.
Zašto? Žlezdani kanali iz svih delova dojke usmereni su prema bradavici, dakle međusobno su postavljeni u različitim smerovima, a žlezdani režnjevi postavljeni su oko tih kanala. Zato jedan smer nikako nije dovoljan da bi ovako različito raspoređene strukture dobro opipali, osetili i zapamtili njihov trodimenzionalni raspored. Upravo je to razlog zašto svaki deo dojke morate opipati iz najmanje dva, a još bolje iz što više smerova kako bi vam svaka struktura došla pod prste iz što više smerova“.
PALPACIJA LIMFNIH ČVOROVA
„Osim pregleda obe dojke, u samopregled treba uključiti i palpaciju limfnih čvorova, odnosno kontrolu eventualnog curenja iz dojki, dva naizgled jednostavna dela koji se često ne izvode na pravi način. Pregled limfnih čvorova mora obuhvatiti pazušnu i supraklavikularnu jamu (onu iznad ključne kosti). Pregled je najbolje raditi prilikom kupanja“.
ISCEDAK
„Pojava iscedka je moguć znak ozbiljnih bolesti dojke. Kada je spontan, obostran i mlečan, najčešće je znak hormonalnih poremećaja. Ali, u to se ne treba pouzdati, nego je potrebno svaku pojavu iscedka prijaviti doktoru kako bi se napravila osnovna analiza. U sklopu samopregleda treba povremeno, svakih nekoliko meseci, proveriti postoji li iscedak“.
Koliko često treba ići na ultrazvuk?
Ukoliko napipate kvržicu ili bilo kakvu promenu na dojkama, odmah se javite lekaru. Nemojte da vas strah od potencijalne dijagnoze odvrati od toga. Rano otkrivanje i terapija spašavaju život, naglašava i doktorka, koja se nebrojeno puta susrela sa ženama koje su se nadale, da to što su napipale, nije ništa i da će proći samo od sebe. To, nažalost, većinom nije slučaj.
Doktorku Vesnu Ramljak pitali smo i koliko često je potrebno ići na ultrazvuk.
„U zadnjih desetak i više godina ultrazvuk sve više dobija na značenju zahvaljujući sve savršenijim ultrazvučnim uređajima koji se koriste sondama visokih frekvencija i sofisticiranim softverima. S tačnošću od preko 90% ultrazvuk je odlična dijagnostička metoda i ne samo u otkrivanju raka dojke. Posebno ima veliko značenje u tumačenju dobroćudnih promena u dojkama i njihovom razlikovanju od zloćudnih tvorbi. To vrlo često nije moguće kod mamografije, posebno kod dojki sa gustim žlezdanim tkivom.
Zato je kod žena mlađih od 40 godina, ali i kod onih starijih koje imaju gusto žlezdano tkivo, ultrazvučni pregled dojki metoda prvog izbora. UZV pregled je bezbolan, ne zrači i nije štetan. Pruža dosta važnih informacija, koje su od koristi za eventualnu dalju dijagnostiku i lečenje. Najbolje je početi sa ultrazvukom od 25. do 30. godine života, naravno i ranije ako žena prilikom samopregleda napipa sama neku promenu. Ultrazvuk se može raditi i češće od jednom godišnje ako žena sama primeti promene na dojki (napipa kvržicu, primeti iscedak pritiskom na bradavice, primeti bolnost jedne ili obe dojke)“, kaže nam dr. Vesna.
