Rizik od dijabetesa može se umanjiti tokom života, razgovor sa dr Ljiljanom Marinom

Rizik od dijabetesa zavisi od niza hormonskih, psihosocijalnih i telesnih aspekata. Prema zvaničnim podacima u Srbiji, ovo oboljenje ima 700.ooo osoba. O dijabetesu postoje različita gotovo mitska tumačenja u našem društvu, a kao da ne napredujemo – i pored apela za prevencijom, ogroman procenat ljudi u toku života razviju ovu bolest. Ono što je zabrinjavajuće jeste da preko 250.000 ljudi – više od trećine obolelih ne zna svoju dijagnozu.

Kao da živimo u dva sveta – u jednom žive ljudi koji su nedijagnostifikovani i ne primaju terapiju a u drugom se pri svakom Met Gala događaju, komentariše zloupotreba lekova za dijabetes radi mršavljenja. I premda je dijabetes metabolička bolest – životni stil i način života neraskidivo su vezani od rizika oboljevanja. Više od 95% osoba koje žive sa dijabetesom, ovu bolest su stekli tokom života.

Kako je moguće da o oboljenju koje je često, pogađa sve bez razlike, toliko malo znamo da propuštamo momente kada je prevencija još moguća? U razgovoru sa dr Minom Hagen, pričale smo o psihološkim i društvenim aspektima rizika, prevencije i procesa lečenja dijabetesa. Šta se dešava u telu metabolički, i šta bi bila ženska perspektiva ove bolesti iz ugla endokrinologije pričamo sa dr Ljiljanom Marinom. Kao lekarka i istraživačica koja radi u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, iz neposredne blizine vidi rizik od dijabetesa, ali na sreću i lečenje dijabetesa. Zbog toga je pitamo

Kako endokrinologija vidi dijabetes tipa 2? Kako vidi rizik od dijabetesa?

Dijabetes – visoko preventabilno oboljenje

Šećerna bolest tipa 2 je hronično oboljenje koje se razvija postepeno. Glavni uzroci su insulinska rezistencija i postepeni pad lučenja insulina iz pankreasa. Insulin je hormon koji reguliše nivo glukoze u krvi. Kada naše telo prestaje da ga efikasno luči i koristi, dolazi do hronično povišenih vrednosti glukoze.

Iako se smatra neizbežnom, šećerna bolest tipa 2 ipak ne mora biti deo našeg starenja jer je ova bolest u velikoj meri preventabilna. Uz pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost čak 80% slučajeva moglo bi da se izbegne.

Naš zadatak je da identifikujemo pacijente pod većim rizikom pre nego što dođe do trajnih posledica. Prevencija i rana dijagnostika su ključni alati u borbi protiv ove bolesti. Iako sveprisutna, ipak je pod našom kontrolom – ako znamo kako i kada da reagujemo

+++ Da li se razlikuje rizik od dijabetesa kod žena i muškaraca? Koji su faktori rizika za dijabetes rodno određeni?

Osnovni mehanizmi razvoja šećerne bolesti tip 2 su identnični kod svih. Za žene, postoje značajne razlike kada se u obzir uzmu hormonski, psihosocijalni i telesni aspekti.

Hormonske oscilacije koje se javljaju tokom života kao što su pubertet, trudnoća, perimenopauza i menopauza mogu doprineti razvoju i pogoršanju insulinske rezistencije.

Svaka trudnoća predstavlja stres test po zdravlje žene te i za njen metabolizam. U tom smislu gestacijski dijabetes – dijabetes koji se javlja u trudnoći postaje važan prediktor budućih bolesti.

Menopauza, zbog pada estrogena i redistribucije masti ka trbušnom području, dodatno povećava metabolički rizik. Dakle, iako se šećerna bolest razvija pod uticajem istih faktora, kod žena postoji složen splet hormonskih i društvenih okolnosti zbog čega one zahtevaju posebno praćenje.

+++ Iz vašeg iskustva, kakve su žene kao pacijentkinje? Šta im predstavlja najveći problem u terapiji?

Jedan odgovor na to pitanje je nemoguće dati. Svi smo različiti te i pacijentkinje. Umem da kažem da su naše žene sjajne i to nezavisno od porekla ili obrazovanja. Zanimaju se za svoje zdravlje, dolaze redovno ali se istovremeno suočavaju s nizom izazova koje nosi svakodnevni život kao što su briga o porodici, deci, poslu i roditeljima.

Najteže je promeniti navike i usvojiti nove. To se pre svega odnosi na ishranu, redovno vežbanje i upravljanje stresom – sve to zahteva vreme, energiju i podršku, a žene je često nemaju.

Emotivni aspekt bolesti – osećaj krivice, sram, strah od gubitka kontrole – može da bude prepreka otvorenoj komunikaciji sa okolinom i lekarom.

Sa druge strane, kada dobiju adekvatnu podršku i osete da nisu same u tom procesu, žene postaju izuzetno posvećene terapiji i motivisane da naprave promenu – ne samo zbog sebe, već i zbog onih koje vole.

+++ U kakvoj je vezi gestacijski dijabetes sa dijabetesom tipa 2?

Svaka trudnoća je za sebe i nosi svoje rizike. Posle porodjaja najčešće dolazi do normalizacije tzv. glukoznog metabolizma, ali rizik ostaje prisutan. Čak 50% žena koje su imale gestacijski dijabetes razviće dijabetes tipa 2 u narednih 5 do 10 godina.

Šećerna bolest u trudnoći poznatija i kao gestacijski dijabetes se definiše kao poremećaj tolerancije glukoze koji se prvi put dijagnostikuje tokom trudnoće. Ukoliko se pojavi može značajno da utiče na plod ali i na samo zdravlje žene tokom i posle trudnoće. To je jedan najsnažnijih prediktora budućeg razvoja dijabetesa tipa 2 kod žene.

Izuzetno je važno da po porođaju žene sa gestacijskim dijabetesom redovno pratimo. Praćenje izgleda tako što se obavlja test opterećenja šećerom (OGTT) između 6. i 12. nedelje nakon porođaja. Ovaj test nam sa sigurnošću otkriva da li je došlo do normalizacije glikoregulacije ili postoji rani poremećaj.

Žena bi trebalo da usvoji zdrave životne navike odmah nakon trudnoće — ne samo da bi sprečila dijabetes, već i da bi očuvala svoje celokupno zdravlje.

+++ Da li način života žene i promene kroz koje prolazi u peri/menopauzi predstavljaju rizik kada govorimo o insulinskoj rezistenciji i dijabetesu?

Menopauzalna tranzicija je veoma izazovan period u životu žene na svaki način, fizički, psihički, metabolički. Promena u nivou estrogena dovodi do preraspodele masnoća u našem telu i predominantno nakupljanje u predelu trbuha. Ovo je zaseban rizikofaktor za kardiovaskularne događaje kasnije, kao i rizik za nastanak šećerne bolesti. Zbog nesanice koja se može javiti žena postaje sve umornija i prestaje da se kreće aktivno kao ranije što dodatno otežava regulaciju šećera.

Perimenopauza može nastati i do 10 godina pre poslednje menstruacije. Neophodna je edukacija koja se sprovodi sistemski, kako bi mlade žene na vreme razumele svoje telo. Uvek je lakše kada se zdrave navike u smislu ishrane, fizičke aktivnosti i mentalnog zdravlja usvoje na vreme.

+++ Koja su to posebna stanja koja zahtevaju rano savetovanje sa endokrinologom? Kad je pravo vreme za prvi pregled?

Neophodno je da žena pre svega ima redovne godišnje preglede. Endokrinolozi su tu čim žena primeti prve promene u menstrualnom ciklusu i/ili metaboličkom funkcionisanju nezavisno od godina.

+++ Koje su to promene i tegobe koje ukazuju na rizik od dijabetesa?

Skraćenje menstrualnog ciklusa, ili obilno krvarenje ili izostanak menstruiranja kod žene sa inače regualarnim ciklusom, odjednom bolne menstruacije. Osećaj hroničnog umora, nagle promene u telesnoj težini, pojačana žeđ, česta potreba za mokrenjem, ili jednostavno kako pacijetnkinje same kažu “nešto nije u redu”. Posebno treba pažljivo pratiti žene Sindromom policističnih jajnika (PCOS), gestacijskim dijabetesom, žene sa genetskom predispozicijom i žene sa centripetalnom gojaznošću.

+++ Poruke koje ćemo zapamtiti

Hormonske oscilacije koje se javljaju tokom života žene mogu doprineti razvoju i pogoršanju insulinske rezistencije. Pubertet, trudnoća, perimenopauza i menopauza su periodi kada posebno obraćamo pažnju na rizik od dijabetesa.

Izdvojeno vreme, energija i podrška su faktori koji presudno utiču na ishranu, redovno vežbanje i upravljanje stresom.

Potrebno je da se edukujemo celog života, kako bismo zdrave navike u smislu ishrane, fizičke aktivnosti i mentalnog zdravlja usvojile na vreme.

Svaki osećaj da nešto nije u redu sa uobičajenim ritmom funkcionisanja, poziv je da prekontrolišemo rizik od dijabetesa.

Hvala Ljiljana, nastavićemo razgovor o zdravlju žena!

Foto: IMdB, ljubaznošću dr Ljiljane Marine