Zašto se na godišnjem odmoru ne možemo odmoriti? Odgovore ima psihoterapeutkinja

Leto, more ili planine, godišnji odmori. Ulazimo u fazu da većina nas uzima godišnji odmor sa ciljem da odmori od svakodnevne rutine i posla. 

Tako dođemo do toga da neko uzima dve nedelje, neko tri, neko ne može više od nedelju dana. U tom periodu kombinujemo neki put ili pak ostajemo doma i ne radimo ništa (ili bar mislimo da ne radimo). Kako bismo kvalitetno odmorili potrebno je znati kako mi kao ljudska bića funkcionišamo kada nismo na odmoru. Krenemo redom.

Zašto se ne možemo odmoriti?

Problem kod godišnjih odmora je što većina ljudi na odmor ode bez da se zaista odmori. Znate kako kažu – možeš se pomeriti sa nekog mesta, ali sve svoje probleme nosiš sa sobom. I to je najveći problem kada pričamo o odmoru.

Ljudi odu na putovanje, a nose svoj posao sa sobom. Odu na more, a mozak radi sto na sat pokušavajući uhvatiti sve ono čime se nije mogao baviti dok smo zaista radili. Kod većine ljudi koji odu na odmor stres se pojača, pojavi se anksioznost i sa odmora dođu još umorniji ili pak bolesni.

Zašto je to tako?

Naš mozak prioritizuje par stvari – to su ušteda energije i zaštita (preživljavanje). Kako bi nas zaštitio on procjenjuje sa čime trenutno treba da se bavimo i rešavamo, a ostalo se stavlja sa strane i na pauzu. Tako npr. dok radimo i dok smo u nekoj rutini mi ćemo obavljati određene zadatke kako bi naša svakodnevica tekla. Sve ono što je manje važno (prema proceni našeg mozga) stavljamo sa strane za period kada ćemo moći time da se bavimo (što svesno najčešće nikad ne dođe).

S obzirom na tempo života u kojem mi trenutno jesmo; užurbanost, brzo menjanje vesti, haos u saobraćju i životu, razne aktivnosti, obaveze i hobiji; mi se zapravo nikad ne bavimo onim nekim mizernim stvarima ili problemima. I onda se dogodi jedan fenomen koji nikome nije drag, a to je da sve to ispliva na godišnjem odmoru. U trenucima kada bismo trebali da se prepustimo i odmorimo i glavu i telo mi razmišljamo o tome zašto nismo otišli na godišnji sistematski pregled, setimo se da bismo trebali da krečimo stan, planiramo neke sitne popravke, mislimo o tome šta će nas čekati kada se vratimo i da li su nam deeca prerasla odeću za jesen (i tako dalje, i tako dalje). Tada krene zabrinutost i teskoba. Naš mozak shvati da smo slobodni i servira nam sve ono što je mesecima potiskivalo jer smo imali pametnijeg posla.

E sada kada to znamo, vreme je da tome i doskočimo…

Možda vam neće delovati utešno ali na kvalitetan odmor treba misliti mnogo pre nego taj odmor započne. Tako već danas razmislite koliko u danu brinete o sebi. Koliko u danu imate trenutaka kada zastanete i proverite kako vam je telo, da li ste negde napetiji i ako da, da opustite taj do tela, da se zapitate otkud je taj stres, kada ste ga skupili i za šta je vezan. Da već danas počnete da prioritizujete zadatke u danu, ne kriveći sebe ako vam je ostalo nešto od kućnih poslova za sutra.

Vreme je da već danas krenete da se izolujete od vesti koje vas opterećuju i sadržaj sa društvenih mreža nakon kog ste samo još više frustrirani. Već danas treba da razmisliti o tome što jedete i da li pijete dovoljno vode.

S obzirom da sam realna i svesna da ove informacije mogu poslužiti za neki budući odmor, da vidimo kako ipak ovaj odmor koji nam sledi možemo maksimalno da iskoristimo. 

Kada dođete na mesto odmora ili pak ako ostajete doma pokušajte sebi da ne zadate puno obaveza. Razmišljajte u širokim okvirima. Npr, imam sad jedan dan ispred sebe. Kako bi želela da se osećam, šta mi je cilj? Nekome će cilj biti aktivan odmor, nekome pasivan. Šta god vam je cilj, u redu je. Pokušajte da razmisliti kako do njega doći kroz celi taj dan. Nemojte sebi postavljati zadatke u smislu da od 9 do 10 ujutro idete na kupanje, od 10 do 11 čitate, od 11 do 12 kuvate ručak, itd. Ovakva tablica ili plan može delovati demotivišuće ako išta u tom danu krene naopako, a onda će samo doći dobro poznata osećanja krivice i optuživanja jer nam ne ide. Ako vam je konačni cilj da se osećate smireno i rasterećeno onda birajte aktivnosti skladno tome i vodite se osećajem tela. Ako telo signalizira da mu je previše, uvek se možete reorganizovati i razmisliti šta vam je sledeći najmanji mogući korak prema tom cilju.

Pokušajte da isključite vesti. Poenta odmora je da ne dajemo mozgu dodatne zadatke i stvari oko kojih mora razmišljati. Svaki put kada vidimo neku vest ili kada listamo feed na instagramu, naš mozak beži od čega bi u nekom trenutku trebalo da se razmišlja. Damo mu priliku da odahne.

Kada ste na odmoru nemojte uvoditi neke drastične nove navike ili rutine. Došli ste na odmor, a ne da promeniti svoj život u tri nedelje. Odmor nije vreme kada se uvode nove rutine. Odmor je vreme kada odmaramo od moranja, trebanja i zahteva koje često sami sebi nametnemo. To ne znači da se potpuno prepustite nezdravoj hrani ili prekomernom konzumiranju alkohola, ali definitivno ne znači ni da jedemo samo voće, pijemo samo smoothieje i uvedemo buđenje u 5 ujutro radi osećaja lakoće koji se promoviša kada se budimo kao deo 5am kluba.

Pokušajte da slušate svoje telo. Telo ima ugrađene divne mehanizme koji nam na vreme signaliziraju kada nam je previše. Zapinjemo samo u primeni tih mehanizama. A odmor je možda najbolje vreme kada možemo da počnemo da slušamo –  jer imamo vremena. Tako se tokom dana zapitajte – šta meni sad u ovom trenutku treba (od osnovnih potreba do onih kompleksnijih). Možda će neko primetiti da nije popio vode i da je žedan, a neko će primijetiti da su mu noge i ruke teške što je izvrstan pokazatelj da treba da legnemo i odmorimo. Ako ćete išta vežbati na odmoru neka to bude pokušaj slušanja sopstvenih signala koji nam govore – previše mi je, stani malo.

Ako pak ništa od ovoga ne uspe, vreme je da se ozbiljno pozabavimo svojim stilom života i zapitamo kako to provodimo svaki dan, što me to opterećuje i šta skupljam iz dana u dan a da nije prorađeno.

Želim vam ugodan i što odmorniji odmor.

Foto: dupephotos.com

Tekst: Dina Drozdek, psihoterapeutkinja