Dijabetes je prema zvaničnoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije, hronična, metabolička bolest. Karakteriše je povišen nivo šećera (glukoze) u krvi. Ovo oboljenje vremenom može dovesti do oštećenja srca, krvnih sudova, očiju, bubrega i nerava. U Srbiji, prema podacima Batuta, oko 700.000 osoba pati od dijabetesa. Broj osoba sa stečenim tipom 2 dijabetesa je mnogostruko veći (95%) u odnosu na broj obolelih od ranog dijabetesa. Prema procenama domaćih eksperata i na osnovu rezultata međunarodnih studija, preko 250000 ljudi – više od trećine obolelih ne zna svoju dijagnozu.
Životnim stil i svakodnevne navike su neraskidivo povezane sa dijabetesom. Međutim, o dijabetesu se i dalje piše samo u specijalizovanim izdanjima koja se bave naukom. Vesti da javne ličnosti (zlo)upotrebljavaju medikamente za lečenje dijabetesa i povezanih stanja samo zamagljuju važnost prevencije dijabetesa, i postavljaju fokus na lifestyle umesto na zdravlje. Dijabetes je problem svih istina, ali poželeli smo da istražimo:
Da li žene imaju veće rizike za dijabetes?
Pitanje o rizicima, pitanje je o dostupnosti znanja o prevenciji i dostupnosti lečenja. U tradicionalno patrijarhalnim društvima žena je vezana za kućne poslove. Priprema hrane je možda i najčešći ženski posao. Da li je pred ženama veća odgovornost i za sebe i za društvo u celini?
+++ Da li se razlikuje, da li je drugačiji od dnevne rutine muškarca koji ima isto oboljenje?
Kada sam pre 15 godina diplomirala iz oblasti kliničke psihologije sa istraživanjem na temu značaja porodičnog funksionisanja u lečenju dijabetesa tip 2, imala sam priliku da izbliza sagledam te razlike. U toku istraživanja, žene su komunicirale sve ono što im je predstavljalo smetnje u pridržavanja režima lečenja. I naravno, stila života koji nauka preporučuje. Danas u radu sa klijentkinjama, prepoznajem isto: nizak stepen socijalne podrške i haotični porodični stil, ističe prof dr Mina Hagen psihološka savetnica i istraživačica.
+++ Haos i drugi rizici na koje nas nisu upozorili
Psihologija prepoznaje haotični stil kao stanje u kome se ne znaju jasno porodične uloge i obaveze. Raspored i sadržaj obroka variraju. Haotično okruženje je stimulativno, čak preterano stimulativno, što može izazvati dezorijentaciju. Stresno je i može izazvati anksioznost i emocionalnu nestabilnost. U ovim uslovima raste rizik za lošu kontrolu dijabetesa, jer to je hronično oboljenje koje čija prevencija ali i lečenje zahteva promenu životnih navika.
Članovi porodice često i dalje traže od obolele da sprema torte i kolače, pite i drugu hranu koju treba da izbegava, navodi dr Mina Hagen primer pedesetpetogodišnje ispitanice sa dijabetesom tipa 2. Nevolja je u tome što kada ispeku te pite i kolače, najčešće ih i jedu, uz kasnije osećanje krivice.
Dijabetes preveniramo i postavljanjem granica
Jasan je mehanizam – žene imaju problem da u porodici postave jasne granice, da odbiju želje drugih članova porodice i neizgovorene porodične obaveze. Izlažu se rizicima, krše svoju lekarski preporučenu rutinu, a kada se izmere kilogrami i šećer – rezultati razočaraju. Slično kao i da su se ponele sasvim neodgovorno prema sopstvenom zdravlju. Problem žena može biti u tome što su previše odgovorne prema drugima, premalo prema sebi. Tokom radne nedelje se dodatno angažuju oko kuće, ili dece ili unuka. Nemaju prostor ni vreme za rekreaciju, odmor ili pripremu obroka. Često čujem da su se osećale da ne postoji prostor da kažu ne, ističe dr Mina Hagen.
Neretko čujem da se osećaju da su izgubile veru u sopstvene snage i da ih bliski ne razumeju. Tako izgleda začarani krug.
Profesorka Hagen ističe istraživanje koje je izvela Shenkel koja je pokazala da je za adekvatnu ishranu osobe sa dijabetesom važniji faktor uverenja partnera o značaju pridržavanja režima, u odnosu na uverenja samog dijabetičara.
+++ Kako to izgleda u praksi?
Kada muškarac dobije dijagnozu dijabetesa tipa2, njegova partnerka je često veoma spremna da cela porodica uspostavi nove zdravije navike, pa se npr. izbaci beli hleb sa liste namirnica, ranije se večera, smanji se kupovina alkohola ili se uvedu obavezne šetnje u koje idu zajedno. Žene kao partnerke ili majke, preuzimaju na sebe podsećanje o vremenu obroka i merenja nivoa šećera u krvi. Sa druge strane, kada su one pred rizikom, boluju od insulinske rezistencije ili dijabetesa – same su u tome.
Sa ulaskom u peri/menopauzu se usporava metabolizam i žene su pod većim rizikom. Od mentalnog zdravlja u tom periodu, u jednoj meri zavisiće i da li ćemo oboleti i kako će sama bolest izgledati. Kada smo lošijeg mentalnog zdravlja, manje smo sposobni da adekvatno brinemo o sebi, ističe dr Hagen.
+++ Šta kažu istraživanja?
Postoji veliki broj istraživanja o vezi između mentalnog zdravlja, gojaznosti i dijabetesa. Nalazi su prilično usaglašeni navodi dr Hagen. Postoji dvostruka veza. Sa jedne strane i same dijagnoze depresivnosti i šizofrenije predstavljaju rizik za dobijanje dijabetesa 2. Kada ste veoma tužni, ne uživate u stvarima koje su vas činile srećnim i osećate se beskorisno. Teško ćete se motivisati da ustanete iz kreveta, a kamoli da prošetate preporučenih 10,000 koraka i pripremite neki ukusan i zdrav obrok.
Ovo su trenuci u kojima je ključni stav okoline. Porodica i prijatelji mogu pokazati razumevanje. Malo je potrebno da se uključe u preporučene aktivnosti poput šetnje ili da zajedno planiraju i pripremaju obroke. Kada napravite “rezultat”, imate dobru nedelju, imaćete na šta da budete ponosni i to će može da bude gorivo da nastavite sa režimom, optimistična je dr Hagen.
Izazovi održavanja linije
Znamo da postoji veza između dijabetesa i mentalnih bolesti. Nauka još uvek ima puno pitanja o prirodi te veze. Postoje i studije koje sugerišu da postoje genetske varijacije i biološki mehanizmi koji kod osoba sa depresijom povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2, podseća dr Hagen. Gojaznost je zajednička tačka, koja upravlja tim odnosom. Za mnoge žene koje koje se suočavaju sa depresijom, izazov je da održe regularnu težinu i preporučeni BMI između 19 i 25, zaklučuje dr Hagen.
Stručnjakinje su usaglašene da su interdisciplinarni timovi neophodni. Savetovanje sa stručnim licima može da pomogne u prevenciji. Za lečenje dijabetesa idealno je da radi timski. Endokrinolozi vode ove timove, dijagnostifikuju metabloličke smetnje i prepisuju terapiju. Psihijatar može izborom lekova dati prednost nekom leku iz grupe SSRI koji ne prave velike promene u visini šećera u krvi. Sa psihologom će razgovarati o prihvatanju novog identiteta, o tome kako da obrade intenzivne emocije i komuniciraju potrebe sa porodicom i prijateljima će razgovarati o uspostavljanju dnevnih rutina i pružiti podršku pri izboru zdravijih stilova života. Naravno, tu su i članovi porodice ili prijatelja koji će pomoći i podržati fizičku aktivnost i način ishrane.
Veza je dvosmerna, dodaje dr Hagen – dijabetes tipa 2 predstavlja rizik za nastanak depresivnosti. Nauka kaže da osobe sa dijabetesom u odnosu na ostale osobe iz opšte populacije, imaju 2 do 3 puta veću šansu da obole od depresije. Objašnjenja uključuju nekoliko razloga poput hronične bolesti kao dodatnog izvora stresa, ali i propadanja krvnih sudova usled dijabetesa u celom telu pa i u mozgu.
+++ Nakon dijagnoze, šta dalje?
Nema dileme da je podrška neophodna kod svih hroničnih stanja, a posebno kada dijabetesa tip 2 zahteva promenu i prilagođavanje životnog ritma. Ka novodijagnostifikovanim pacijentkinjama su usmereni brojni zahtevi. Potrebno je da se informišu, da promene navike, uvedu nove i to su veliki izazovi. Teško je kroz to prolaziti sam. I to je momenat kada je potrebno obratiti se psihologu.
Nažalost u našem društvu, psiholozi nemaju mogućnost da rade u zdravstvenim ustanovama zajedno sa endokrinolozima i to je jedna vrsta prepreke da više psihologa dobije ekspertizu u pitanjima metaboličkih stanja i bolesti. Naš tim planira da napravi promene kroz edukaciju o važnosti multidisciplinarnih timova, nastavlja dr Hagen. Savetovanje sa psihologom nije strog i zatvoren proces, usmeren samo na probleme. Mi sve vreme bodrimo i navijamo za naše pacijentkinje, zajedno dolazimo do preporuka kako se određene potrebe komuniciraju u njihovom najbližem okruženju.
+++ Šta možemo da uradimo kako bismo prevenirale dijabetes?
U mnogim naučnim istraživanjima koje se bave samo procenom raspoloženja i prisustva bolesti, ne uzimaju se dovoljno u obzir socio-demografske karakteristike. Potrebno je da se na rizike od dijabetesa tipa 2 gleda i kao na klasno pitanje, naglašava dr Mina Hagen. U obliku pandemije, dijabetes je sve češći i u svetu i kod nas. Oko 830 miliona ljudi širom sveta ima dijabetes, većina živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Zdravorazumski je jasno da ako imate egzistencijalne probleme, imate manje novca za hranu poput voća, povrća ili mesa i maslinovo ulje. U poslednje tri decenije, došlo je do promene – prevalencija stečenog dijabetesa (tipa 2) dramatično je porasla u zemljama svih nivoa prihoda prema izveštajima SZO.
Bitna je i rodna dimenzija, naglašava dr Mina Hagen. Žene rade gotovo uvek minimum dva posla – u društvu i kod kuće. Jasno je da tu nema rekreacije ili dovoljno odmora. Žene svakog dana obavljaju i emocionalni rad, po nekoliko sati se bave kućom i ukućanima, ističe dr Hagen.
Uz sve navedeno nije teško zaključiti ko je u većem riziku. Nažalost, kako to obično biva, oni koji su najviše izloženi riziku, imaju i najmanje resursa da priušte psihološku podršku, negu i lečenje na svim nivoima. U našem društvu, žene i dalje ostaju one koje su primarne negovateljke, a o sopstvenim rizicima i bolestima kada do njih dođe, bave se u ostatku vremena.
+++ Umesto zaključka
Preambiciozno bi bilo reći da se samo saznanjem o većim rizicima za oboljevanje od dijabetesa kod žena može išta promeniti. Znajući kako funkcioniše društvo i šta je nauka do sada dokazala – a put istraživanja rodno specifičnih rizika je dug, možemo brinuti jedne o drugima. Zajedničke šetnje i režimi ishrane, mogu biti vid podrške koja postepeno može stvoriti nove – zdravije navike. I malo pomalo, znajući da postoje naučnice koje svaki svoj radni dan posvećuju zdravlju žena, bićemo sigurnije i odlučnije da same ispišemo svoju budućnost.
Hvala Mina, nastavićemo razgovor o zdravlju žena!
Foto: IMdB, ljubaznošću dr Mine Hagen
